Мандић: Црногорски режим дозволио да црни двоглави орао ,,међаши“ скоро трећину наше земље

 

Последњих мјесеци је очигледно снажно појачана активност одређених албанских шовинистичких кругова из Црне Горе, уз подршку политичара из Албаније и тзв. државе Косово. Само у јулу и августу забиљежени су бројни инциденти са јасних великоалбанских позиција, на које власт упорно ћути. Како се све то може одразити на ситуацију у Црној Гори?

„Само неко ко је у дослуху са албанским екстремистима, који мјесецима тероришу грађане Црне Горе, не види да је њихов циљ изазивање неког тежег инцидента, који би имао несагледиве последице. Дакле, то више нису изоловани случајеви, већ дио пројекта чије смо погубне последице видјели у СРЈ деведесетих, као и у Македонији. Сада је, изгледа, на ред дошла Црна Гора, а они који затварају очи пред тим, или су плаћени да раде за албанску ,,ствар“ или их је страх да се супротставе „савезницима“ који су им на референдуму „изгласали“ независну Црну Гору.

Ово је један од можда последњих тренутака за дјеловање, и сви морамо истини погледати у очи, јер ситуација ће ускоро постати драматична. Искуство нас учи да се албански сепаратизам морао у старту сузбити и зауставити, и још има веома мало времена да се нешто уради по том питању. Марионетски режим који је заједно са албанским екстремистима радио на разбијањузаједничке државе са Србијом, који је снажно подржавао терористичку ОВК и нападе НАТО-а на СРЈ 1999. године нема моралног ослонца на коме би могао поставити било какву стратегију за одбрану Црне Горе. Њих лидери Албанаца из региона третирају као већ одавно купљену робу која је обавезна да испуни све захтјеве који се пред њих поставе. Тако да овдашње режимлије немају моћи да се супротставе надолазећем таласу који ће запљуснути Црну Гору. Само одговорна власт може зауставити албанске шовинисте у њиховим опасним намјерама, а то не могу, све и да хоће, њихови шверцерски партнери из црногорског режима, који су се, у међувремену егазилитрадицију Црне Горе и сукобили се са њеним историјским савезницима“.

Мислите да је црногорски режим спреман да без отпора препусти дјелове територије неком другом?

 

„Наравно да је спреман да то уради. То је природни слијед догађаја. Како они који су 1999. године позивали на дезертерство и издали своју отаџбину данас могу некога позвати да брани Црну Гору. Прошлост нам, на жалост, свједочи да је то тако, а кад неко крене путем издаје то је пут без повратка. ДФ је више пута јавно питао врх црногорског режима зашто нису урадили ништа поводом бројних инцидената, зашто нису од насртаја Албанаца заштитили границу, народ, светиње, територију, зашто прогоне свој народ, а дозвољавају да црни двоглави орао ,,међаши“ скоро трећину наше земље. Режим, као и њихови помагачи у појединим ,,грађанистичким“ странкама и медијима из опозиције свјесно дезинформишу јавност пласирајући како нам не пријети опасност од ових појава које сам поменуо, а онда се деси неки нови инцидент који их демантује“.

Прича о изборном законодавству данима заокупља пажњу јавности. Видимо да постоје најмање двије идеје како да се дође до неких решења. Један предлог је онај који су, уз подршку шефа делегације ЕУ усагласили ДПС и Демократе, а други је план ДФ-а, иза којега, чини се, стоји већина опозиције. То је изазвало буру на политичкој сцени. Да ли ДФ сматра да је и измјене устава морају бити дио читавог процеса?

 

„Сви знају наш непоколебљив став да без регулисања права Срба у Уставу и јасног дефинисања положаја СПЦ, неће бити ни неопходне већине за изгласавање изборних закона. У старту смо рекли да уз реформу изборног законодавства паралелно мора да тече рад у Уставном одбору који би припремиоизмјене и допуне Устава, каои сета закона, у оном дијелу који се тиче права Срба. Ми смо у политику ушли због тих вриједности и када нам неко каже немојте сада о томе такав став доживљавамо као веома непријатељски. Кроз десетогодишњу примјену Устава Црне Горе јасно је уочена дискриминаторска политика државе у односу на Србе и српску језичку заједницу, а то мора хитно да се промијени. Са том нашом намјером да промјене изборног законодавства паралелно треба да прате и промјене устава био је упознат сваки политички субјект у Црној Гори. Сви смо видјели који је био одговор власти – ,,стављање у затвор“ Небојше Медојевића и Милана Кнежевића и тражење у опозицији неког ко нема таквих захтјева. Посебно желим да се захвалим Небојши Медојевићу и ПЗП који су у Уставу уочили оне недостаке који нису видјели 2007. године и што су заједно са нама иницирали његове измјене. Не могу да разумијем оне друге који су некада припадали блоку за заједничку државу, а који данас неће да нас подрже да промијенимо и допунимо устав.

Подсјећам да у предлогу ДПС-а и Демократа нема ни слова о измјенама устава како би се регулисала права Срба у ЦГ. Али, то је та нова политика, а треба подсјетити на новоусвојени став Демократа да Срби у ЦГ нису угрожени и дискриминисани. То је потпуно исти став као и ДПС-а, иако је то једна велика лаж, јер сваки статистички податак, сваки случај ,,на терену“ показује да су Срби, њихов језик, црква, култура, изложени терору и прогону, а чињеница да је у државној управи запошљено тек 4-5 одсто Срба употпуњује ту суморну слику покушаја насилне асимилације. Демократе су, нажалост, отишле толико далеко да су чак и Мила Ђукановића оптужили за издају ,,тековина 21. маја“ а уставни патриотизам који им је наметнуо нови партнер, предсједник Црногорске Павићевић, прогласили за врхунско достигнуће политичког размишљања. Куну се у Устав за који је гласао и Медојевић, кога због тога критикују, али неће да га заједно са Медојевићем мијењају и отклоне све оне недостатке које су неки одмах уочили а неки мало касније,а којима би Србима поправили положај у Црној Гори. ДФ, дакле, неће пристати да буде дио било каквих договора око изборног законодавства док режим и Демократе не пристану на измјене и допуне устава у дијелу идентитетских питања. Нека свако мисли како хоће у односу на наше захтјеве, можда неко каже да је то уцјена, а ми тврдимо да морадоћи до промјена и допуна устава како би се зауставила дискриминација и прогон србског народа, СПЦ и оних грађана који говоре србским језиком. Црна Гора је дужна да србском народу, који је створио њену прву државну организацију, као и Цркви која је дуго времена била главна световна и духовна адреса, омогући равноправан третман,а СПЦ омогући одбрану достојанства које заслужује и имовине која им припада“.