„Пут Србије ка ЕУ је кроз нормализацију односа са Косовом, не кроз руско наоружање“

07.08.2019. год.

Извршни потпредседник Атлантског савета Дејмон Вилсон, рекао је, поводом испоруке руских тенкова Србији, да "земља која иде у ЕУ, не треба да прима наоружање из Москве".

На питање Гласа Америке да ли тиме Србија шаље сигнале Западу и како види набавку оружја, Вилсон је одговорио да је то "штетно и неодговорно", те да је то "покушај да се ослаби нормализација".

"Пут Србије ка ЕУ је кроз нормализацију односа са Косовом, не кроз руско наоружање, не преко оружја из Москве. Све док је Косово отворено питање, видећемо руске покушаје, видећемо српске игре, све те неке контроверзне односе", саопштио је Вилсон.

"Земља која иде у ЕУ, не прима наоружање из Москве, то није компатибилно", рекао је Вилсон.

Вилсон додаје да "разуме" да је Русија уз Србију по питању Косова у УН.

Такође је рекао да тренутне одлуке "могу да штете самим циљевима Србије".

Раније је Вилсон саопштио да верује да ће Србија признати самопроглашено Косово.

Русија прогласила Атлантски савет „непожељном“ организацијом и забранила њен рад

Контроверзна про-НАТО организација, Атлантски савет додан је недавно на листу "непожељних" организација, те је забрањен његов рад у Русији.

Руски тужилац је саопштио да је одлучио да активности Атлантског савета призна као активности "стране невладине организације" и као "непожељне" у земљи.

"Утврђено је да активности ове организације представљају претњу основама уставног система и безбедности Руске Федерације", наводи се у саопштењу.

Руски закон забрањује “непожељним организацијама” да отварају канцеларије и шире своје материјале у земљи. Бити део такве групе може резултирати административном казном у износу до 100.000 рубаља (око 1600 долара) или кривичном одговорношћу и казном затвора у трајању од две до шест година. Атлански савет је 17. организација која је стављена на листу таквих организација.

Основан 1961. године, Атлантски савет је изразито антируски истраживачки центар са седиштем у Вашингтону и финансиран је од стране америчких и британских произвођача оружја, укључујући "Локид Мартин", "Рејтон" и "Боинг". Други аналитичари су га описали као “пропагандну руку” НАТО војног савеза. У складу са својим војним средствима, експерти Атланског савета или „колеге“ како себе називају, заговарају ангажовање америчке војске што је чешће могуће у сукобима широм света.

Амерички амбасадор у Русији Џон Хантсман био је председник организације до 2018. године. Оснивач приватног инвестиционог фонда "Беринг Восток", Мајкл Калвеј, којем се сада суди за велике преваре у Русији, био је један од чланова одбора и највећи приватни спонзор, наводи се у годишњем извештају.

Иако изјава руског тужиоца описује Атлански савет као “невладину организацију”, то изгледа да није сасвим тачан опис, с обзиром на то, да организација такође прима финансијска средства од америчког Стејт департмента и британског Министарства спољних послова.

У Атласнком савету се редовно одржавају форуми на којима учествују политичке, пословне и академске личности које се међусобно надмећу у томе, ко може предложити најнепријатељскији курс Запада према Русији.

Говорећи на догађају у Атлантском савету у фебруару, амерички шеф за поморске операције адмирал Џон Ричардсон позвао је на још већу америчку агресију према Русији и Кини, рекавши да би, када је у питању заштита кључних водених путева широм света, САД требало да постану „мишићаве“, те да би требало да „прве ударе“ и присиле Русију да „одговори на наш први корак“.

Прошле године, Фејсбук се удружио са представништвом Атлантског савета познатим као „Дигитална форензичка лабораторија“ у покушају да се бори против „лажних вести“ на друштвеним мрежама. Убрзо након тога, Фејсбук је кренуо на цензуру, суспендујући странице које припадају лево оријентисаним венецуеланским медијима, који су се усудили да доведу у питање историјску катастрофу америчке спољне политике у Латинској Америци.

Упркос његовој јасној пристрасности и финансирању америчке и британске владе, запослени у Атланском савету се редовно наводе као објективни „стручни“ извори у главним медијским извештајима.