РТ: САД желе Немачку у мисији у Персијском заливу, али то је избор између „ратне собе“ и „преговарачког стола“

Немачка тренутно разматра заједничку поморску операцију са САД-ом и Великом Британијом у Персијском заливу. Чак и под ризиком љутње Вашингтона ако одбије, Берлин нема апетита за сукоб с Ираном, наводе аналитичари за РТ.

САД су формално затражиле од Немачке да се придружи мисији чији је циљ „заштита“ поморског саобраћаја кроз Ормсшки мореуз, заједно с Великом Британијом и Француском, саопштила је у уторак америчка амбасада у Берлину. Стварајући "коалицију спремних", Вашингтон и Лондон имају за циљ борбу против такозване "иранске агресије", осуђујући Техеран, који је запленио британски танкер "Стена Имперо".

Раније су ирански танкер запленили британски маринци у Гибралтару. Брод је оптужен да је превозио нафту за Сирију, наводно кршећи санкције ЕУ, иако је Техеран одбацио те оптужбе и заплену упоредио с "пиратеријом".

Иако предложена операција има подршку неких политичара и личности бродске индустрије у Немачкој, канцелар Ангела Меркел ће се вероватно суочити с нњевом опозиционих странака на свим странама политичког спектра, ако пристане да подржи операцију. Вицеканцелар и министар финансија Олаф Шолц је рекао да је "врло скептичан према томе", те да мисија доводи Немачку у опасност да буде увучена у још већи сукоб.

Петер Шулц, професор међународних односа на Готингенском универзитету, рекао је за РТ да је „врло вероватно да Берлин неће пасти у замку“.

Нема плана, нема стратешког циља који су дефинисале Сједињене Америчке Државе. Само присуство тамо повећава могућност ризичног развоја.

САД и Иран су се приближили отвореном сукобу прошлог месеца када је Техеран оборио америчку беспилотну летелицу. Ситуација је рискирала да се измакне контроли након што је амерички председник Доналд Трамп одлучио да покрене, те у у последњем тренутку обуставио војне ударе у знак одмазде.

Вили Виммер, бивши потпредседник Парламентарне скупштине ОЕБС-а, такође је забринут због ризика да рутинске патроле прерасту у отворени сукоб. Питање са којим се суочавају немачки законодавци, рекао је он за РТ, је "да ли да учествујемо за преговарачким столом на Блиском Истоку или да ли смо у ратној соби заједно са Американцима и Британцима".

Даљње компликовање је често контрадикторна линија која излази из Беле куће о Ирану. Саветник за националну безбедност Џон Болтон дугогодишњи је заговорник војних акција, док се чини да Трамп опрезно улази у непопуларни рат док се бори за реизбор.

"Није питање хоћемо ли пратити Трампа или Џонсона", додаје Вимер.

Питање је да ли пратимо Болтона и друге, јер није сигурно ко има контролу у Вашингтону и зато је сувише компликовано учествовати у ратним играма.

Други фактор који ће немачки званичници узети у обзир је осиромашено стање војске. Прошле године је објављено да немачкој морнарици понестаје ратних бродова способних за борбу, а шест од 15 фрегата је повучено из употребе. Поред тога, немачке трупе суочавају се са недостатком опреме, а већ крајем 2018. мање од 20 процената њених борбених хеликоптера "Тигар" и 30 процената њених авиона "Еурофајтер" могло је да лети.