Златне матрјошке фестивала Kustendorf CLASSIC отишле су у Самару и Источно Сарајево

15.07.2019. год.

На Мећавнику је 12. јула завршен VII фестивал руске музике "Кустендорф класик"“ који је организовао србски режисер Емир Кустурица уз подршку компаније „Гаспром њефт“.

Током три дана ученици музичких школа и академија из Русије, Србије и Белорусије надметали су се у умећу извођења руске класичне музике.

На крају је главну награду фестивала – Златну матрјошку – у млађој категорији (13-17 година) освојио Валериј Макаров из Самаре. Сребрну матрјошку добио је Александар Тјан из Санкт Петербурга, а бронза је уручена Мирославу Батаљонку из Минска.

Од учесника у категорији од 17 до 25 година најбољи је био Михајло Живојиновић са Музичке академје из Источног Сарајева. Сребрна матрјошка додељена је Анастасији Михновец из Минска, а Бронзану матрјошку је добила Ана Савкина из Москве.

Међу звездама класичне музике које су наступиле на вечерњим концертима фестивала "Кустендорф класик"-2019 био је виолиста и диригент Јуриј Башмет. Изванредни баритон Маријинског театра Василиј Герело изводио је старе руске романсе и наполитанске песме.

„Чуо сам много одушевљених коментара о фестивалу и сањао сам да дођем овде. Ове године се, срећом, појавила та могућност и морам да признам да су ми се веома допали и место одржавања фестивала и његова атмосфера. Назвао бих ово малим рајем за музичаре. Свуда се чује музика, млади музичари свирају Шуберта, Шопена, Листа, своје композиције. Међу људима владају топли пријатељски односи. То је посебно важно за омладину. Песник Сергеј Михалков је једном приликом рекао: Они су данас омладина, а сутра – народ“. Ако сада покажемо деци свет стваралаштва, музике и хуманости, можемо да се надамо да ће они одрасти у истински талентоване и добре људе“, изјавио је Василиј Герело.

Традиционално, признати уметници нису само обрадовали публику својим наступима, већ су и преносили своја знања почетницима. Мастер класове су учесницима фестивала одржали познати пијанисти Јуриј Розум и Олег Вајнштејн, као и популарни србски глумац Милош Биковић.

Фестивал је затворен великим гала концертом, на ком су наступиле звезде светске класичне сцене: виолончелиста, народни уметник Јерменије Нарек Хакназарјан, баритон „Маријинског театра“ Јефим Заваљни, виолиниста и оснивач кросовер оркестра "Almazian Symphony", Хачатур Алмазјан.

„Ово је фантастичан фестивал који је веома значајан и за младе музичаре и за нас, педагоге! Ми добро познајемо московске и петербуршке музичке школе, а овде наступају млади из свих, па чак и најудаљенијих, делова Русије - Омска, Ханти-Мансијска, Тјумена, Томска, и имамо прилику да видимо какви таленти постоје у целој земљи! Такође, веома ми је драго што је ове године први пут заједно са Србијом и Русијом представљена и Белорусија. У нашој музичкој култури има много тога заједничког и овакви фестивали, као што је „Кустендорф“, увек отварају могућност да се види нешто ново, нешто што до сада није било познато“, изјавила је Јекатерина Дулова, ректор Белоруске музичке академије и председник жирија фестивала "Кустендорф класик".

Музички фестивал руске музике "Кустендорф класик" (до 2018. године под називом „Бољшој“) одржава се под руководством режисера Емира Кустурице у селу Дрвенград (Србија) од 2013. године. Други назив села је Мећавник. „Гаспром њефт“ је генерални партнер овог пројекта од оснивања фестивала. Његова главна идеја је подршка младих талената из музичких школа и академија из Србије, као и младих талената из Русије.

За четири године се број руских представника у такмичарском програму фестивала "Кустендорф класик" повећао од 7 до 25 учесника. Ове године конкурс је одржан у градовима широм Русије. Изборна комисија, на чијем челу је био заслужни уметник Русије, пијаниста Јуриј Розум, одабрала је 25 најбољих музичара из 15 региона РФ, који су отпутовали на фестивал у Србију захваљујући програму социјалних инвестиција „Родни градови“. Главне награде фестивала су Златна, Сребрна и Бронзана матрјошка. Управо матрјошка, начињена од нотних знакова, представља средиште визуелног концепта фестивала "Кустендорф класик" и симболизује јединство културних вредности два словенска народа – Русије и Србије.

Занимљиво је да су матрјошке направљене у Јекатеринбургу, домовини уралских мајстора и господарице Бакарне планине, у региону где је производња сувенира од камена и метала традиционални занат. Дрвенград се налази на надморској висини од 1600 метара у планинском подручју Златибора (Национални парк „Мокра Гора“) у Србији и представља јединствени архитектонски пројекат Емира Кустурице. Етно-село је направљено за потребе снимања филма „Живот је чудо“ у близини железничке станице на прузи уског колосека која је некада повезивала Београд и Дубровник. Све улице и зграде имају посебне називе по познатим личностима: улица Новака Ђоковића, улица Дијега Марадоне, зграда биоскопа Стенли Кјубрик, трг Никите Михалкова, кућа Достојевског и друго. Уличице поплочане коцком, дрвене кућице и мала црква брвнара – све то чини заиста јединствену атмосферу, која се током одржавања фестивала "Кустендорф класик" на хармоничан начин употпуњује концертима класичне музике на отвореном.

Извор
фото: © НИС/ vostok.rs