Бојан Ковачевић исписао историју ПМФ-а

У разговору за еТрафику истиче да приликом одабира факултета није имао много дилеме. Осим склоности коју је показивао према природним наукама, он је размишљао и о запослењу у будућности. Уписао је физику на ПМФ-у у Бањалуци, и тако спојио оно што воли и оно што ће му обезбиједити квалитетан живот у будућности.

 

„При упису на факултет размишљао сам рационално. Желио сам да ми професија омогући запослење након завршених студија. Поред те егзистенцијалне стране, размишљао сам и о ономе што волим и што ме испуњава. Увијек су ми биле блиске природне науке иако је умјетност дио мене. Уписао сам физику и тако себи нашао праву мјеру“, рекао нам је Бојан.

 

Током студирања његово беспријекорно знање било је награђивано само највишим оцјенама. У Бојановом индексу налазе се само двије деветке, добијене у првим годинама студија, а за које каже да би их можда и поништио да је знао шта ће се касније дешавати.

 

„Када сам  уписао факултет циљ ми је био да будем студент који неће обнављати године и који ће задовољити своје апетите према знању. Није ми био циљ да имам највише оцјене, циљ ми је било знање које ће бити награђено ако је квалитетно. Од себе сам очекивао неке више оцјене, али не и десетке. Нисам постављао себи такве циљеве нити сам желио да будем најбољи по сваку цијену. Био сам жељан знања. Имао сам потпуну слободу, а оцјене нису долазили силом већ као награда за знање“, истиче Бојан.

 

„Потврђујемо да је Бојан Ковачевић положио све испите предвиђене Наставним планом и програмом студијског програма Физика-општи смјер. Бојану је до краја школовања остала одбрана дипломског рада. Просјек оцјена је 9,95 и са овим просјеком Бојан је најбољи студент Студијског програма Физика од оснивања“, рекли су нам на ПМФ-у.

 

Иза најбољег студента физике крије се много сати рада, непроспаваних ноћи у вријеме испитних рокова, али и свакодневног залагања за науку. Ипак, он истиче да се уз добру организацију све постиже те да је увијек налазио времена и за друге активности. Како каже, да би у науци опстао мораш бити један од најбољих.

Током студија био је стипендиста фонда „Др Милан Јелић“, а уз то је имао и стипендију коју Министарство просвјете додјељује за дефицитарна занимања. Тако је својим учењем остварио солидне финансијске приходе, који су му били и стимуланс да буде што успијешнији. Новац је користио за куповину материјала неопходног  за рад као и за посјете институтима у Београду и  астрономским опсерваторијумима гдје је употпуњавао своја знања. 

 

Кроз цјелокупно своје школовање Бојан је био међу најбољима. Након завршене основне школе са одличним успјехом уписао је Општу гимназију у Србињу, коју је завршио као ђак генерације те добио Вукову диплому.

 

„То ми је дало неку чврстину и одлучност да могу да остварим све што хоцу. До ласкаве титуле ђака генерације дошао сам не само одличним успјехом кроз редовно образовање, већ и кроз ваннаставне активности. У њих спадају такмичења, гдје сам се из  различитих области (србског језика, историје, физике, математике) пласирао у прва три мјеста како у нижим нивоима такмичења, тако и на регионалним и републичким. На такмичењу из физике био сам високо рангиран што ми је обезбједило пласман на БиХ мини олимпијаду. Припреме су биле у Београду на њиховом ПМФ-у. Тада сам се увјерио да је то нешто што бих одговарало и мом сензибилитету и мојим способностима. Те квалификације су прошле коректно“, прича нам Бојан.

 

Поред тога што је изванредан студент, може се похвалити и раскошним талентом за сликарство, што је примијетила његова учитељица, која је утицала на то да рано постане члан ликовног удружења младих сликара у Србињу. Ту је наставио стицати знања и проширивати свој таленат код академских сликара. Убрзо су услиједиле и колективне изложбе. Никада није потиснуо своју љубав према сликарству, само је премјестио у други план због науке. Поред сликарства, Бојан се шест година активно бавио и фолклором. Био је један од најмлађих чланова првог ансамбла.

 

„Сматрам да умјетности у Републици Србској  није дато толико значаја. Знао сам да ће природне науке бити мој позив док ће умјетност бити нешто што ће се паралелно развијати. Љубав и жеља према сликарству се никада нису угасиле, то је нешто што ме чини потпуним. Након завршеног факултета опет сам се посветио мало више томе, тако да сада узивам и надокнађујем изгубљено у том погледу. Сада се нађе чешче времена за неки цртеж или скицу несто што ме инспирише у датом тренутку“, истиче он.

 

  

Први корак након узимања дипломе је запослење. Бојан очекује понуду за асистентско мјесто, одмах након чега планира да упише мастер студије у Београду или Новом Саду. Коначну одлуку о  усмјерењу још увијек нема, али мисли да би то могла бити теоријска физика.