РТ: Ризик од кориштења нуклеарног оружја већи него икада од Другог светског рата - УН

22.05.2019. год.

Извор: Восток / РТ

Директор мисије УН-а за разоружање саопштио је да су ризици нуклеарног напада сада већи него икада након завршетка Другог светског рата, деломично и због ерозије старих механизама контроле наоружања.

Рената Дван, директор УН-овог Института за истраживање о разоружању (УНИДИР), аутономна институција коју је 1980. године основала Генерална скупштина УН-а како би проценила ризике по међународну безбедност усљед милитаризације, рекла је за Ројтерс да свет никада није био ближи прелажењу нуклеарног прага од краја Другог светског рата.

"Мислим да је то заиста позив да се призна - а то је нешто што недостаје у медијском извештавању о тим питањима - да су ризици од нуклеарног рата сада посебно високи, а ризици од употребе нуклеарног оружја сада су већи него на било када од Другог светског рата", рекла је она.

Све већи изгледи за нуклеарни сукоб довели су до Уговора о забрани нуклеарног оружја, првог правно обавезујућег споразума којим се забрањују све врсте нуклеарног оружја, као и њихов трансфер, стационирање и претња употребе. Споразум је усвојен већином гласова од стране Генералне скупштине УН-а у јулу 2017. године, а све земље са нуклеарним оружјем су биле суздржане, док је само једна чланица НАТО-а, Холандија, била против.

Споразум мора да ратификује најмање 50 држава чланица како би ступио на снагу. До сада га је ратификовало само 23 од 70 потписница.

Давн је поменула и стратешку трку наоружања између САД-а и Кине, програме модернизације нуклеарних снага, појаву нових технологија које се могу користити у дефанзивне и офанзивне сврхе, као и за најсавременије оружје као разлоге за ерозију деценијског старог механизма који је коришћен за сузбијање ширења оружја.

Други фактор су недржавни актери као што су милитантне групе и приватне војске које се не придржавају закона.

САД пролазе кроз војну нуклеарну модернизацију и изградњу са својом нуклеарном доктрином која одбија да искључи нуклеарни напад као одговор на конвенционални напад. На десетине америчких нуклеарних бомби ускладиштено је широм Европе, укључујући Немачку, Белгију, Италију, Холандију и Турску. Присуство америчких тактичких нуклеарних бомби у Европи одавно је извор дубоке забринутости Москве, која сматра обуку о нуклеарном оружју коју Вашингтон пружа својим европским савезницима, кршењем уговора о нуклеарном неширењу.

Амерички званичници често наводе руску нуклеарну модернизацију и стварање нових врста оружја, као што су хиперсоничне нуклеарне главе и нуклеарни торпедо са нуклеарним погоном. Москва инсистира да је њен нови арсенал чисто дефанзиван и да је реакција на изградњу америчке војске на њеном прагу.

Русија је такође изразила забринутост због активности САД-а и њених система "Еџис" који је окружују, а који су способни да лансирају ракете забрањене споразумом. Лансирне рампе се граде у Румунији и Пољској.

У ономе што се нашироко сматра још једним ударцем по глобалну безбеднос, је то што су се САД повукле из Уговора о ликвидацији ракета средњег и кратког домета раније ове године. Споразум из 1988. године имао је за циљ смањење ризика од случајне нуклеарне размене ватре у Европи. После одлуке Вашингтона, Русија је суспендовала своје учешће у споразуму.

Извор
фото: © Reuters / US Library of Congress / Handout / RT/ vostok.rs