Дачић за РТ: Они који су признали Косово немају право да нам дају лекције о немогућности промена граница јер су први прекршили овај принцип

13.05.2019. год.

Извор: Восток / РТ

С обзиром да су разговори са Приштином и даље замрзнути, србска влада се суочава са протестима. Да ли ће европско двориште бити уздрмано? Софи Шеварднадзе са РТ-а је разговарала са Ивицом Дачићем, министром спољних послова Србије.

Софи Шеварднадзе: Велико ми је задовољство што сте још једном у нашој емисији, недостајали сте нам. Прошло је вероватно годину дана, а потребно је бар једном годишње да се видимо. Много тога се издешавало, посебно у Србији, некако бурна времена, протести у Вашој земљи од децембра. Ваш председник, Вучић, каже да се неће поклонити ниједном захтеву. Мислите ли да је добар приступ да се чврсто супротстави протестантима? Може ли их то разљутити?

Ивица Дачић: Па, знате шта, они траже Вучићеву оставку. Није луд да то уради. Дакле, нема потребе да се узбуђујете због протеста. Нисам сигуран да ли разумете, али овде немамо ситуацију у којој су странке на власти и опозиција једнаке у смислу броја посланика или броја гласова. Овде имамо ситуацију да Вучићева странка, моја странка и коалиција имају више од 60% гласова, док сви демонстранти имају око 10%. Разлика је прилично велика. Сви ови протести могу трајати ко зна колико дуго, али нико не би смио мислити да се може само доћи на демонстрације и рећи да Вучић мора поднети оставку. Власт се добија или губи само на изборима.

СС: Дакле, ова протестна ствар је веома популарна широм Европе. Ако погледате Француску, са протестом "Жутих прслука", они харају Француском већ скоро пола године, а Емануел Макрон заправо путује по регионима са сесијама питања и одговора како би заправо схватио шта људи желе, који су њихови захтеви. Да ли мислите да би то могла бити опција за Вучића и Србију?

ИД: Знате шта, ви гледате на ситуацију из иностранства и заиста мислите да постоји нека политичка нестабилност у Србији. Ово је само једна велика телевизијска емисија, што значи да се ствара лажна слика и чини се да је било неких демонстрација које угрожавају владу. То је далеко од тога, то је Потемкиново село. Да је Вучић најавио ванредне изборе, опозиција не би учествовала на њима јер знају да немају шансе. Без обзира на Макрона, Вучић је већ организовао кампању као председник у којој говори о будућности Србије. Свако може да види колико се људи окупља на највећем опозиционом скупу за разлику од скупова које смо Вучић и ја организовали заједно. Разлика је велика, наши догађаји окупљају 10 до 15 пута више људи. То је огромна разлика и заиста не постоји никаква политичка нестабилност у Србији. Имамо само разне инциденте, који су изазвали пажњу и популаризацију опозиционог скупа. Рећи ћу то још једном - свако има право да протестује, али избори су једини начин на који се може доћи на власт. Хиљаде људи не могу само да дођу испред председничке палате и да кажу да председник мора да поднесе оставку.

СС: Добро, разумем вашу тачку гледишта, али шта год да се дешава у Србији, у случају Србије, да ли постоји разлог да се сумња на страно учешће? Јер, обично, када људи излазе на улице, без обзира на то, било да ли су Руси или Американци криви за то, у зависности од тога, кога мање волите.

ИД: Слушајте, вероватно постоји извесни утицај извана. Када се тако нешто догоди у нашем региону, уобичајени осумњичени су западни кругови, јер имају нешто да добију провоцирајући нестабилност, јер нису присталице влада које саме доносе одлуке. Неко помаже овим демонстрацијама, оне иду уживо на америчком телевизијском каналу у Србији уз учешће људи који сарађују са неким кабловским каналима. Зато сумњамо да постоји одређени страни утицај. Међутим, то је апсолутно ирелевантно. Ми не гласамо у Вашингтону нити у Москви, гласамо у Београду, у Нишу, у Новом Саду. Србија није Венецуела, овде се ствари раде другачије.

СС: Али, ако погледате шире, Србија није једина на Балкану са протестантима на улици. Имате нешто на Косову, у Албанији, Црној Гори, па када нека особа то гледа извана, питају се, можда је то као Арапско прољеће, али балканско издање?

ИД: Ово није ништа ново за нас. У политици сам већ 29 година, прошао сам кроз разне ствари, видио сам све на улицама. Не можете упоредити ове протесте у Београду са протестима који се дешавају на другим местима, јер, знате, када су избори и када постоје проблеми, ако је политичка разлика између владе и опозиције мала, онда је то политички неизвесно. Овде је разлика огромна и очигледно је да то не представља никакву опасност за власт. Зато је Вучић рекао да жели да говори о будућности, о програму. Програм ових опозиционих странака је непознат. Опозиција се састоји од различитих странака, од којих су неке екстремне деснице, а друге екстремне левице. Неки кажу да Косово треба да буде признато, други кажу да споразум о Косову не би требало да буде дозвољен. Неки се залажу за сарадњу са Америком за улазак у НАТО, док су други за сарадњу са Русијом. Неки оптужују Србе за геноцид, иако су сами Срби, а други покушавају да протерају Мађаре из Србије. Сви су се ујединили зато што мрзе Вучића. Међутим, они немају довољно подршке да би то изазвало политичку нестабилност. Дакле, што се тиче Србије, нећемо видети сценарио где се влада руши кроз протесте који се овде дешавају. То се догодило једном, 5. октобра 2000. године.

СС: У реду. А онда, постоји и вечито питање Косова, а недавно је косовски "председник" рекао да без обзира на све тешкоће, Србија и Косово могу да постигну споразум. Да ли делите његов ентузијазам?

ИД: Не, не знам. Када Албанци затраже споразум, они мисле да треба признати Косово. Они не признају никакав други договор. Прогласили су државу једнострано пре једанаест година. Нису успели да заокруже своју државност, нису постали чланови Уједињених нација, нису постали чланови ОЕБС-а или чланови Савета Европе. Пет земаља чланица ЕУ није признало Косово. Не можете постићи трајно решење без компромиса. Ако су Албанци спремни на компромис, онда могу поделити тај ентузијазам. Нажалост, пошто нису спремни на компромис, сада су увели 100% царине на српску и босанскохерцеговачку робу. Нема даљњег дијалога док се ове царине не укину. Зато не могу да поделим овај ентузијазам. Једно је сигурно - Србија никада неће признати Косово на начин на који су то они учинили једнострано. Ми сигурно нећемо прихватити овај једнострани акт. Спремни смо за договор, спремни смо на компромисе. Нека свако представи своје идеје о томе шта би компромис могао бити, али ако не постоји таква ствар, мислим да смо далеко од постизања договора.

СС: Дакле, говорили сте о компромису, да говоримо о компромису на Косову. Парламент на Косову је одобрио оно што се зове Платформа за дијалог са Србијом, а онда је одмах бојкотован од стране опозиције. Да ли мислите да би то могло бити то. То је као, добра платформа која би могла да функционише за дијалог, али да ли би могла да буде уништена од стране радикала са Косова?

ИД: Не само опозиција, већ и косовска влада створила је платформу против овог дијалога, јер њихова платформа не дозвољава никакав компромис. Њихова платформа говори о србским злочинима, како Србија треба да плати ратну одштету. Као вештачка држава, Косово једноставно мисли да је све већ завршено. Када се пробуде из својих заблуда, мораће се суочити са страшном стварношћу - 13 земаља је повукло признање Косова, што значи да Косово више нема већину да постане члан међународних организација, а никакав споразум или одлука не може се постићи без сагласности Србије. Они не желе никакав компромис, они желе максимум. То је за нас неприхватљиво. Зато би свима требало да буде јасно да су Албанци највећа препрека за постизање договора. Поново, с друге стране, свима треба бити јасно да ниједна нација у Европи нема две државе. Албански народ не може имати две државе. То практично значи да се ова утопија овде мора завршити - Косово није држава. Ако неко мисли да би Косово требало да буде држава, он подржава Велику Албанију, јер је само питање времена док се Косово не уједини са Албанијом. Овде нема дилеме и то је највећа пријетња стабилности у региону.

СС: Поврх тога, постоји ситуација с царинама, 100% царина коју је Косово наметнуло за сву српску робу, иако становништво на Косову трпи због ових царина, Косово каже, ми их нећемо укидати док Србија не призна нашу независност. Тако Србија каже, ми нећемо ни почети разговоре док се царине не укину! Значи, ви сте на мртвој тачки, зар не?

ИД: Па, Приштина је одговорна за то. Истина је да не могу бити обновљени преговори док се не укину царине. Како то може бити? Где у свету имате 100% царину? Ово је доказ да Приштина не жели да сарађује са нама економски. Они кажу да ће укинути царине када Србија призна Косово. То се не дешава. Ако не укину царине, онда неће бити даљњег дијалога и ми ћемо увести мере против њих. Председник Вучић је најавио да ако не укину царине у року од шест месеци, чекаћемо до тада, увешћемо контрамере. Слушајте, они имају једну тактику, да стално делују једнострано. Када је у питању компромис, они не кажу да ће формирати Заједницу србских општина. Уместо тога, сада кажу да ће укинути царине ако урадимо нешто заузврат. Зашто би било шта урадили ако су наметнули сулуде царине? Прво, они морају да укину царине и онда можемо даље да разговарамо. Изгледа да су сви заборавили на Заједницу србских општина.Ми свакако нећемо пристати на нове разговоре између Београда и Приштине који се одржавају у Бриселу, док се не укину царине. Србија је чврста у овој одлуци, и овде нема дилеме. Ако неко мисли да је Србија слаба, греши. Не можемо се одрећи онога што смо дефинисали као наш национални и државни интерес. Друго, ако неко мисли да Србија не треба да учествује у томе, онда то треба да уради без Србије. Зашто позивају Србију ако је све готово? Они мисле да је готово. Није готово. Ако би се завршило, не би нас присиљавали да признамо Косово.

СС: У реду. А онда, ту је и чувена теорија о замени територија о којој сви у последње време говоре, а то би заправо значило да Косово даје Србији северни регион који доминира Србима, а Србија би Косову дала свој јужни регион којим доминирају Албанци, и сви су сретни . Али ако се то догоди, онда ЕУ каже да то није добра ствар, јер би то могло отворити Пандорину кутију за балкански регион. Шта ви мислите?

ИД: Требало је да о томе размишљају када су признали Косово. Знате шта говоре? Да не може бити промене граница. Које границе? Међународно признате границе Србије су са Косовом унутар Србије. Ко може да поништи међународно признате границе Србије? Они који су признали Косово отворили су Пандорину кутију и сада се све преокренуо. Предложили смо решење проблема између Београда и Приштине. О овим решењима никада није расправљано - то је била само идеја о којој се говорило. Није било конкретне расправе о том питању. Не постоји опасност да то буде изазов за друге. На крају крајева, када су признали Косово, рекли су да је то случај sui generis, то јест, сам за себе. Сада кажу да ће то бити преседан за неке друге земље. То је лицемерно. То су двоструки аршини. Они који су признали Косово немају право да нам дају лекције о немогућности промена граница јер су први прекршили овај принцип. А које границе има Косово? Које границе има Косово? Косово никада није била држава. Оно је увек било унутар Србије, унутар Југославије.

СС: Добро, разумем, али да ли и ја исправно схватам да ову чувену теорију о замени територија о којој сви говоре, Србија чак и не схвата озбиљно?

ИД: Па, слушајте, ово није замена територија. Никада нисмо разговарали о томе, али у теорији смо спремни да размотримо сваку могућност компромисног решења. Србија сматра да је Косово део Србије. Албанци верују да цело Косово треба да буде независна држава. Какав је компромис између ове две позиције? Постоји још једна ствар, а то је стварни живот на лицу места. Стварна територија на којој живе Срби на Косову. Ово је практично територија где Приштина нема никаквих овлашћења. То је поента. Ако тражимо компромисе, морамо тражити нешто што је стварно, што неће изазвати проблеме. Међутим, чини се да је питање предалеко, још нисмо дошли до овог питања. Сада разматрамо питање царина. Далеко смо од решавања проблема. Када неко прави невоље, неко нас учи лекцији о замени територија. Никад нисам видео нешто овако. Пре годину дана, Белгија и Холандија потписале су споразум о замени територија.

СС: А онда, Албанија је увек негде око свих косовских питања, а сада имамо проалбанске протесте на Косову. И сећам се да је Тирана покренула идеју да се Косово придружи као један од региона, чак и ако је то на штету чланства Албаније у ЕУ. Мислите ли да би се то могло догодити?

ИД: Ми то говоримо од самог почетка. Да је то главни циљ - Велика Албанија. Не знам да ли се сећате, али када се председник парламента Македоније Талат Џафери први пут појавио на телевизији, на његовом столу, поред македонске, била је албанска застава. С друге стране, на Косову је десет пута више албанских застава од косовских застава. Косовари као нација не постоје. Албанци и Срби живе на Косову. Зато то представља претњу стабилности у региону. ЕУ не види да су земље које су признале Косово дале основу да Албанија о томе уопште разговара. Сада постоје велике примедбе на понашање Албаније, али нема директних осуда или реакција. Брисел не осуђује Албанију, нити било коју другу земљу, на исти начин на који осуђују Србију и шта србски народ ради. Ово су њихови двоструки аршини. Замислите да Србија каже да би Република Србска требала бити део Србије.

СС: Дакле, када кажете да Срби, и то је ваш цитат, данас могу бити протерани са севера Косова, као што се то догодило у Хрватској у 95. години, од стране неких људи, на кога мислите?

ИД: Па, мислим на Албанце. Међу косовским руководством има и оних који би могли помислити на тако нешто. Ово ствара велики проблем. Ако КФОР не реагује, онда ће Србија морати да реагује јер изазивају политичку и регионалну нестабилност. Зато кажем да на Косову постоји велика опасност и нестабилност и зато је важно решити ово питање, да постоји неки споразум између Београда и Приштине. Зато упозоравамо на ову врсту опасности. Важно је унапред рећи да међународна заједница неће видети Београд како стоји мирно док Србе убијају на северу Косова, као што се нажалост догодило у Хрватској.

СС: Да мало говоримо о НАТО-у, јер сам 20 година након НАТО бомбардовања разговарала са вашим председником, и он је заправо рекао: “Опростили смо, али нећемо заборавити шта се десило". Тако да управо сада видимо да Србија сарађује са НАТО-ом, да има заједничке вежбе. Мислите ли да је лако за србски народ да то свари?

ИД: Ми првенствено сарађујемо на одржавању нормалних односа, јер је Србија окружена НАТО-ом и зато што НАТО управља снагама безбедности на Косову. Чак и по Бриселском споразуму, постоји обавеза да НАТО и КФОР гарантују да албанске снаге неће напасти Србе на северу. Међутим, ова сарадња је ограничена само на војну неутралност. Не желимо да се придружимо и нећемо постати члан НАТО-а. Када је у питању агресија НАТО-а, наши људи још увек мисле на најгоре. То је ратни злочин почињен над Србијом и србским народом.

СС: Дакле ... У праву сте, Србија је већ окружена земљама НАТО-а, а како буде прошло још времена, још балканских земаља ће се придружити НАТО-у. То је чињеница, зато што су то њихове тежње. Мислим, колико ће бити тешко да Србија сама стане у ћошак и гледа како се сви око ње придружују НАТО-у?

ИД: Као и раније. Већ смо окружени. Исто је било и раније, када је постојао Варшавски пакт; нисмо били чланови Варшавског пакта. Имамо политику војне неутралности и она ће тако и остати. Ако погледате шта наши људи мисле, велика већина Србије је против уласка Србије у НАТО, и Вучић зато каже да можемо да опростимо, у смислу да ћемо сарађивати са земљама које су нас бомбардовале, али то је нешто што се не може заборавити, барем не наша генерација.

СС: Ок. Хајде да мало причамо о економији. Чула сам да је ваш министар грађевинарства недавно рекао да је Кина најбољи пријатељ Србије. И управо сада оно што видимо, је да је европски континент мало опрезан према Кини, покушава да ограничи кинеске инвестиције на континенту, и све то. Да ли мислите да би због блиског пријатељства између Кине и Србије, јер сте већ под притиском ЕУ, и ваших односа са Русијом, могли бити додатно притиснути?

ИД: Сарађиваћемо и то је нешто нормално и заједничко. Отпорни смо на притисак. Имају приговоре на све. Укидамо визе за Кину, Запад се противи. Укидамо визе за Индију, Индонезију, Запад се противи. Укидамо визе за Русију, они се противе. Сада потписујемо споразум о слободној трговини са ЕАЕУ, они се противе. Постоји проблем само када је Србија пријатељска, а немају примедби када је Хрватска пријатељска са Кином, када је Мађарска пријатељска са Кином, када је Немачка пријатељска са Кином - то су двоструки аршини. Исто је и са Немцима и северним европским земљама које могу да користе руски гас из Северног тока, али Срби не би требало да користе руски гас, јер ће бити омамљени њиме. Немци и други неће бити. То су двоструки аршини, али са њима стално живимо.

СС: То још једна тачка разилажења између Србије и ЕУ, гасовод "Турски ток" који ће доћи у ЕУ кроз Турску од Русије преко Балкана. ЕУ је веома забринута због тога, а ваш министар енергетике каже, не, Србија се неће упустити у било какав притисак. Али то смо већ чули, са Бугарском и Јужним током, али погледајте шта се догодило! Да ли сте сигурни да се то неће догодити са "Турским током" и Србијом, исто што и са Бугарском и Јужним током?

ИД: Компаније које ће градити инфраструктуру и дистрибуирати гас сада су другачије организоване. Међутим, потпуно се слажем са вама да постоји велики притисак, сви су радили против Јужног тока. Са друге стране, шта је последица тога ... Сада се Турска придружила пројекту. Србија је завршила сву папирологију и у нашој земљи већ је почела изградња 400 км гасовода. Надам се да ће све у Бугарској бити у реду, да овај пут неће бити препрека. Наравно, то је главни разлог политичког притиска на Србију, али нам нико други не нуди гас. Гас је веома конкретна ствар коју Србија треба да би обезбедила грејање својим грађанима. Неопходно је да индустрија функционише. Не могу нам понудити празна обећања. Само разговори, али без гаса. Чак су и Сједињене Државе понудиле гас кроз терминал на острву Крк. Међутим, то не постоји, постоје планови за изградњу ове инфраструктуре, али се то још није догодило. Србија сада добија гас само преко Украјине и када Русија затвори тај гасовод, одакле би требало да добијемо гас? Навикли смо на ове притиске и двоструке аршине. Србија се не гуши под притиском, али треба обратити пажњу и на друге земље.