Украјина и Новорусија из минута у минут - 19.04.

20.04.2019. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 12.04. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 19.04.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 19.04.

Песков: Надамо се да нови председник Украјине неће припадати партији рата - Кремљ се нада да нови председник Украјине неће припадати партији рата, изјавио је портпарол председника Русије Дмитриј Песков.

„И да ће тај човек у потпуности искључити све војне методе решавања ситуације у Донбасу. Желим да се надам да ће тај човек другачије гледати на перспективу сарадње Русије и Украјине“, одговорио је Песков на питање шта Кремљ очекује од Владимира Зеленског ако буде изабран за председника Украјине.

Он је нагласио да будући председник Украјине мора да унапређује односе са Русијом, на бази узајамног поверења.

„Истине ради, треба приметити да ниједан кандидат није дао нека јасна објашњења о перспективама Минског споразума, перспективама Донбаса, перспективама самопроглашених република, перспективама односа са Москвом“, додао је он, нагласивши да ће снимак дебате Владимира Зеленског и Петра Порошенка бити предат Владимиру Путину.

Према подацима једног предизборног истраживања, за Зеленског ће гласати од 61 до 72,2, а за Порошенка између 24 и 25 одсто бирача.

Други круг избора ће бити одржан у недељу.

РТ: Руски ембарго на нафту могао би довести до колапса украјинске економије, упозоравају у Кијеву - Руска забрана извоза нафте и нафтних деривата у Украјину као одговор на најновије санкције Кијева, могла би бити катастрофалан ударац за украјинску економију, тврди једна од водећих украјинских рафинерија нафте.

"Сада када суспензија снабдевања постане стварност, то заиста може довести до колапса не само на тржишту горива, већ и у украјинској економији, те поткопати националну безбедност земље", наводи се у саопштењу "Укрнафте". Да би се ситуација стабилизовала и земља добила неопходне нафтне деривате, компанија је понудила јачање прераде нафтних залиха са каспијских поља.

Коментаришући забринутост у Кијеву због последица ембарга, руски сенатор Алексеј Пушков је истакао да је Кијев већ одавно спреман да "растрга све" повезано с Русијом и купује робу од својих западних савезника. Он је напоменуо да су украјинске власти погрешно сматрале да Русија неће одговорити на "провокације" Кијева, те упозорио да руска "резерва санкција није исцрпљена".

"У Кијеву су сматрали да бесконачно увођење режима санкција против Русије, напади и провокације неће остати без одговора, да ће то бити једносмерна игра. Велика грешка. Сада, по вољи својих власти, Украјина ће морати да окуси плодове Порошенкове линије, а резерве санкција Русије нису исцрпљене", саопштио је Пушков.

В Киеве считали, что бесконечно вводимые режимом санкции против России, выпады и провокации останутся без ответа, будут игрой в одни ворота. Крупный просчёт. Теперь Украине волею ее властей предстоит вкусить плоды линии Порошенко. И резерв санкций со стороны России не исчерпан.
— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) April 18, 2019

„Тамо су одавно маштали да прекину све везе и уговоре са Русијом и купују од западних држава. Нека сада и купују. Срећно им било! Ако дође до колапса, то ће бити избор Кијева“, написао је Пушков на Твитеру.

Что это в Киеве заговорили о коллапсе экономики Украины после запрета поставок нефти и нефтепродуктов из России?Там же давно мечтали все порвать и разорвать с Россией и все закупать в западных странах. Вот и пусть закупают. Попутного ветра! А будет коллапс, так это выбор Киева.
— Алексей Пушков (@Alexey_Pushkov) April 18, 2019

Москва је у четвртак проширила ограничења на одређену украјинску робу. Поред извоза нафте, Русија је забранила и увоз друге робе, као што су одећа, булдожери, као и цеви и возила за полагање цеви. Руски премијер Дмитриј Медведев изјавио је да су ограничења за прошлу годину била у вредности од 250 милиона долара.

Руски потез уследио је око недељу дана након што је Кијев проширио своје санкције против Москве, поред ранијих ограничења трговине.

Матвијенкова: Русија веома цени ефикасно председавање Финске у Савету Европе и напоре њених представника да реше кризу - Русија види позитивне помаке у Парламентарној скупштини Савета Европе када је реч о кризи с руском делегацијом, изјавила је председник Савета Федерације Русије Валентина Матвијенко након састанка с председницом Парламентарне скупштине Савета Европе Лилијан Мори Паскје.

„Пажљиво пратимо оно што се догађа у Парламентарној скупштини Савета Европе и видимо реалне позитивне помаке и разумевање да је неопходно разрешити кризу“, рекла је Матвијенкова новинарима.

Према њеним речима, то потврђују билатерални контакти и јавно исказан став Савета Европе. Русија, додала је Матвијенкова, веома цени ефикасно председавање Финске у Савету Европе и напоре њених представника да реше кризу.

Она је додала да Русија очекује позитивне помаке у вези с тим питањем на седници Савета министара Савета Европе која ће бити одржана у мају у Хелсинкију, где ће бити разматран статус руске делегације у организацији.

„На основу намера које исказују разне стране видимо да постоји жеља да се донесу одлуке које би онемогућиле да се било коме одузима право гласа и на основу којих би пријаве за сесије могле да се подносе не само у јануару, него и у јуну“, рекла је Матвијенкова.

Председник Парламентарне скупштине Савета Европе Лилијан Мори Паскје је рекла да је сусрет с Матвијенковом био веома добар.

„То је био добар разговор. Разговарале смо о Парламентарној скупштини, конференцији о борби против међународног тероризма у Санкт Петербургу, о свему смо разговарале“, рекла је Лилијан Мори Паскје новинарима.

Руској делегацији су у Парламентарној скупштини Савета Европе у априлу 2014. године одузети право гласа и низ значајних овлашћења због догађаја у Украјини и уједињења Крима с Русијом. Наредне године организација је у два наврата разматрала питање о обнављању овлашћења руске делегације, али су уместо тога санкције биле додатно појачане. Руска делегација је одбила да ради у таквим условима, тако да од 2016. године Москва не шаље захтеве за акредитовање својих представника у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Организација је на априлској сесији већином гласова усвојила резолуцију у којој се први пут од почетка кризе Русија позива да формира своју делегацију, као и да плати допринос за буџет Савета Европе.

Суд у Украјини одбио да прогласи Русију кривом за рушење украјинског авиона Ил-76 у Донбасу - Мелитопољски општински суд у Запорошкој области одбио је да усвоји затхев Татјане Чимиркове, која је тражила од њега да пресуди да је њен муж погинуо услед „агресије Руске Федерације против Украјине“. Фотокопија решења је објавена на сајту "Громадське ТВ".

Чимиркова је удовица украјинског војника Александра Белог, који је погинуо у паду авиона Ил-76 у Донбасу 2014. године. То се догодило у области луганског аеродрома. Погинуло је укупно 40 војника и девет чланова посаде. Украјински војници који су били ангажовани у специјалној операцији изјавили су да су авион обориле снаге Луганске Народне Републике.

Крајем марта 2017. године суд у Дњепропетровској области осудио је генерал-мајора Генералштаба Украјине Виктора Назарова на седам година затвора због несавесног односа према војној служби који је био узрок трагедије.

Према подацима истраге, он није узео у обзир информацију Службе безбедности Украјине да је лет авиона ризичан и дозволио је да се војници превезу на лугански аеродром.

Назаров није признао кривицу и поднео је жалбу на пресуду која се и даље разматра на суду.

Србија нема намеру да уводи санкције против Русије - Србија не уводи санкције против Русије и нема намеру то да ради, али због тога Запад врши притисак на Београд, изјавио је министар спољних послова Србије Ивица дачић у интервјуу за "Известија".

„Србија није никад уводила, нити намерава да уводи санкције нити друге ограничавајуће мере против Русије, без обзира што се на Србију врши јак притисак“, рекао је шеф српске дипломатије.

Министар је додао да Србија намерава да уђе у ЕУ, али да жели да сачува традиционалне односе са Москвом.

„Србија жели да постане чланица ЕУ, али то не значи да треба да заборави традиционалне односе са таквим пријатељима, као што је Русија“, закључио је Дачић.

Он је раније на конференцији за штампу у Москви назвао Русију „највећим пријатељем земље“, без које Србија не може да заштитисвоје државне интересе.
Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима