Украјина и Новорусија из минута у минут - 11.04.

12.04.2019. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 08.04. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 11.04.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 11.04.

Србски посланик подсетио ПССЕ да Крим припада Русији - Србски посланик Александар Шешељ је током наступа у Парламентарној скупштини Савета Европе (ПССЕ)позвао ту институцију да поштује територијалну целовитост Русије, у чијем су саставу Крим и Севастопољ.

Обраћајући се посланицима на руском језику Шешељ је током дискусије навео да „од Русије траже да дâ новац, али јој одбијају право гласа“. Посланик је изјавио да „ако има проблема, они треба да се решавају дијалогом“, како и треба да буде у међународним организацијама.

„Парламентарна скупштина и Савет Европе морају да нађу заједнички механизам за решавање таквих проблема у будућности… И Савет Европе је дужан да поштује територијалну целовитост Руске Федерације, укључујући Крим и Севастопољ као делове Русије“, рекао је Шешељ током дискусије, преносе РИА Новости.

„Русија је највећа земља на свету. Русија је ослободила Европу од фашизма“, додао је он и навео да „Европе нема без Русије“.

За разлику од јануарског наступа на седници, када су посланици узвицима и буком покушали да заглуше Шешеља, овога пута његов наступ је протекао у потпуној тишини.

Косачев: Резолуција ПССЕ у којој се Русија позива да формира делегацију може се схватити позитивно - Резолуција Парламентарне скупштине Савета Европе у којој се Русија позива да формира делегацију за ту организацију може се схватити позитивно, али док год се не унесу у измене у Повељу Савета Европе, могућност санкција против Русије и даље постоји, изјавио је шеф Међународног комитета Савета Федерације Константин Косачов.

Парламентарна скупштина Савета Европе је већином гласова усвојила резолуцију у којој је први пут од почетка кризе позвала Русију да формира своју делегацију, као и да уплати допринос у буџет Савета Европе.

„У тим позивима заправо нема ничег новог. Ипак, у целини је резолуција корак у исправном правцу, јер признаје једнакост уставних органа Савета (Комитет министара и Парламентарна скупштина) и неопходност стварања механизама за усаглашавање могућих одлука о ограничењу права држава-чланица само преко заједничких процедура“, навео је Косачов.

Према његовим речима, тиме је индиректно признато да су „претходне одлуке о ограничавању овлашћења руске делегације Парламентарне скупштине Савета Европе изашла из оквира надлежности и створиле проблеме за Савет Европе у целини“, додао је Косачов.

„На тај начин, логику те резолуције можемо само поздравити. Засад је то, међутим, само препорука, односно у најбољем случају више политичка него правна одлука“, навео је Косачов.

Он је истакао да је за придавање тој логици непроменљивог правног карактера потребно изменити Повељу Савета Европе и регулативу Парламентарне скупштине Савета Европе.

РТ: Украјински авантуризам у Црном мору ризикује увлачење НАТО-а у сукоб с Русијом - Савет Федерације - Подршка НАТО-а охрабрује несмотреност Украјине у односима с Русијом. Aли таква провокација могла би довести до рата у којем би се могао укључити и сам НАТО под вођством САД-а, саопштио је Савет Федерације Русије.

Руски сенатори су објавили заједничко саопштење посвећено 70. годишњици НАТО-а, с посебним освртом на најновије антируске примедбе које је дала ова војна организација.

Амерички амбасадор у НАТО-у Кај Бејлеј Хачинсон је изјавила прошле седмице да је у блоку осмишљен посебан "пакет" да се осигура безбедан пролаз за украјинске бродове кроз Керчски мореуз.

Уски морски пут који повезује Црно и Азовско море, а који контролише Русија, постао је место интензивног напада прошлог новембра, када је неколико украјинских бродова намерно прекршило руску поморску границу у близини Керчског мореуза. Бродове је потом заробила руска обалска стража која их је претходно покушавала да заустави, те и пуцала у њих, јер су, не обазирући се на упозорења правили опасне маневре, те нису хтели да се зауставе.

Савет је појаснио да „пролазак украјинских бродова кроз Керчски мореуз није питање баланса снаге нити присуства НАТО-а у региону Црног мора. То је искључиво проблем непоступања Украјине у складу с постојећим процедурама које су добро познате и успешно коришћене до новембра 2018. године“, наводи се у саопштењу Савета.

"Покушаји Кијева да заобиђе те процедуре носе ризик војног сукоба између Русије и Украјине, у који се може укључити и НАТО", упозорава се у саопштењу.

У ствари, Русија није забранила украјинским бродовима да пролазе кроз Керчски мореуз, а цивилни бродови то раде свакодневно. Војни бродови морају унапред обавестити руске лучке власти о свом пролазу - нешто што није учињено током новембарске кризе, коју је Москва окарактерисала "провокацијом" од стране Кијева.

Сенатори су навели да подршка НАТО-а земљама нечланицама - Украјини и Грузији, "гура руководства ових земаља које осећају своју некажњивост, да улазе у још авантура".

У саопштењу се такође осуђује ширење НАТО-а на исток и његово војно јачање око руских граница. Такође се позива блок да настави дијалог са руском војском на основу "узајамног поштовања" као јединог начина за смањење тензија.

"Украјину не очекују ни у НАТО-у ни у Европској унији" - Посланик Врховне раде Украјине Вадим Рабинович изјавио је телевизију „Њузван“ да Украјину не очекују ни у НАТО-у ни у Европској унији.

Говорећи о уласку у Алијансу, Рабинович је напоменуо да сада нема шансе да се то оствари, јер земља не испуњава стандарде те организације.

„Нико нас није примао у НАТО, не прима и неће нас примати. О томе говоре на сваком ћошку, укључујући и лидере блока“, нагласио је посланик.

Рабинович је такође додао да ће, да би се придружила Алијанси, Украјина морати да уложи огромна средства — око 120 милијарди долара. По његовом мишљењу, земља неће имати тај новац у наредних четрдесет година.

Осим тога, посланик је приметио да је Украјина далеко и од Европске уније и да је тамо још нико није примао.

„Европска унија није назив организације у коју би нас примили и ми бисмо ујутру почели да живимо боље. Важно је да се схвати да морамо да изградимо ЕУ у својој земљи“, рекао је посланик.

Истовремено, он сматра да би Украјина требало да постане неутрална независна земља. Томе може помоћи територијални положај који ће омогућити држави да изгради добре односе са Истоком и Западом.

Почетком фебруара Рада је, на предлог председника Петра Порошенка, коначно одобрила измене Устава, којима се усваја политика за улазак у Европску унију и НАТО.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима