Покушаји да се у Европи изгради мултикултурно друштво трпе неуспех

Покушаји да се у Немачкој изгради мултикултурно друштво у потпуности су претрпели пораз. Ово је изјавила канцелар Ангела Меркел на збору омладинске организације своје конзервативне партије - Демохришћанског савеза у Потсдаму.
 

Овакво признање немачки лидер дала је први пут, и по свему судећи оно потврђује сву озбиљност интеграционог проблема, пред чијим постојањем се више не могу затварати очи. Довољно је сетити се недавног изласка књиге која је подигла много буке, аутора Тила Сарацина, угледног немачког банкара, под називом Самоликвидација Немачке, која садржи упозорење на опасност од ширења муслиманског становништва у земљи. Мада су се из разлога политкоректности званична лица прво ограђивала од погледа изнесених у њој, ова акњига је одмах постала бестселер у Немачкој. Слична антиимиграциона расположења су забележена и у другим земљама Европе, где је последњих година нагло скочио број исељеника из других региона света, пре свега из Северне Африке и Блиског Истока. И узрок пораста оваквих расположења прилично је очигледан - то је проблем са интеграцијом многих имигрантских заједница у европско друштво, појаснио је у интервјуу експерт за политички ислам Георгиј Енгељгард:

Проблем се састоји у томе што низ заједница, у првом реду исељеници из Турске, арапских земаља егизстирају фактички на правима некаквих паралелних друштава унутар Европе. То изазива негодовање многих европљана. Ако се погледа Немачка, у последњих 2 месеца тамо је у току врло бурна јавна дискусија о том питању. Док политичка елита захтева поштовање мултикултуралног прилаза и коегзистенције разних заједница, грађани, бирачи, у већини иступају против такве политике. И очегледно госпођа Меркел ипак покушава да некако такође саслуша ова расположења и да не изгуби гласове.
 

Заиста, проблем односа са муслиманима у западноевропским земаљама постаје све вежнији фактор унутарполитичког дневног реда. Политички и јавни посленици, који изјављују да муслиманска мањина представља опасност по европску цивилизацију, успешно сакупљају поене у изборним кампањама и привлаче пажњу медија. Индикативно је да су у парламентима преко 20 европских земаља заступљене партије националистичког и полуцаницоналистичког усмерења, које истичу као важан задатак борбу против исламизације континента. Ичигледно како би преузеле иницијативу од крајње десних, владе низа држава Старог света прелазе са претходне политике политкоректности на строжи однос према имигрантима. Тако је Француска постала прва европска земља где је усвојен закон који забрањује ношење муслиманских марама.
 

Антиимиграциона расположења у Европи изазивају негативну извратну реакцију од стране муслимана, што само продубљује феномен цивилизацијског раскола. А то прети новим озбиљним тешкоћама, између осталог порастом броја присталица радикалног ислама под паролом светог рата против неверника. Како подсећа директор Центра за партнерства цивилизација МГИМО МИП Русије Вениамин Попов, будуће године свет ће обележавати десетогодишњицу црног дата савремене историје - 11. септембра 2001. године, и сада све актуалнији постаје задатак уједињавања свих здравомислећих снага на Западу и на муслиманском Истоку како би се заједничким напорима изловале и нетурализовале екстремистичке снаге обе стране.