Месечеви изасланици Русије

После паузе дуже од 30 година Русија обнавља интензивно истраживање Месеца уз помоћ аутоматских станица. На граници 2012-13. године биће ланисрани уређаји Месец-Ресурс и Месец-Глоб - прве од 4 руске мисије које ће припремити формирање перманенте роботизоване руске базе на сателиту Земље. Оваква база ће постати неопходна карика за касније искрцавање човека на Месец.
 

Почев од 90-их на Месечеву орбиту излазиле су станице Јапана, НАСЕ, Европске космичке агениције, Индије и Кине, како би саставиле тачне карте површине и водиле радиолокационо сонидрање. Ипак после совјетских Месечевих возила 70-их година ни једна земља није искрцавала на површину Месеца аутоматске станице, тако да ће руски уређаји постати први и у 21. веку. Пројекат Месец-Глоб у потпуности је руски. Он садржи уређај за спуштање и месечеви сателит, који ће проучавати површину Месеца са орбите. Други пројекат је Месец-Ресурс, заједнички са Индијом. Тамо ће бити исти такав руски уређај за спуштање, а индијска ракета ће га избацити у космос заједно са малим индијским месечевим возилом.
 

Сада се у Месецу зна много више него у време совјетских месечевих возила и америчких Аполона. Научници су све склонији да сматрају да је он формиран од делића после судара Земље са малом планетом Теја која се распала и зато има састав сличан Земљи. Њега више не виде као суву и незанимљиву пустињу, као раније. Могуће да на месечевим половима чак постоје организми, донети са комета. Али најважније је што су на Месецу били пронађени знаци присуства воде у разним формама. Трагање за водом ће бити главни задатак обе мисије. За регион спуштања изабрани су северни и јужни пол. У њиховој околини водеможе бити посебно много, како у саставу месечевог тла, тако и у виду леда између његових честица, што подсећа на сибирски вечити лед. Само присуство воде на Месецу крајње је занимиљво за научнике, каже шеф лабораторије Института за космичка истраживања РАН Игор Митрофанов.
 

Није баш јасно како се она тамо нашла. Могуће да су је донеле комете које су пале на Месец. Према других хипотезама вода се формирала од плазме соларног ветра захваљујући хемијским реакцијама у саставу тла, и тада је то соларна вода. Поларна вода је или са комета или соларна, или смеса и једног и другог. Вода са комета могла је доспе са периферије Сунчевог система, могуће са удаљених звезданих система. Занимљиво је изучити могуће примесе: не садрже ли оне некакве биофакторе. Ако је то соларна вода, она ће носити у себи податке о саставу соларног ветра за 4 милијарде година.
 

Убудуће вода ће постати важан ресурс за освајање Месеца. Јер она ће дати кисеоник за дисање и водоник за пуњење ракета, наставља Игор Митрофанов.
 

Освајање Месеца на крају треба да се заврши тиме да се Месец претвори у нови континент земаљске цивилизације. То је посао 21, 22. века, али треба га започети сада. Може бити да ће руски уређаји за слетање бити први елементи око којих ће се постепено формирати месечева космичка инфраструктура. За разлику од орбиталних станица, никакав њен елемент неће морати да се враћа, топи, уништава. Она се ствара за векове, моћи ће само да се дограђуе, као градови на Земљи.
 

Наши преци су кренули у Сибир по скупоцена крзна, а нашли тамо гигантске резерве нафте и гаса, подсећа експерт. Исто тако трагање за водом на Месецу може да открије човечанству сасвим неочекиване могућности. Није искључено да се изненађења могу очекивати већ од првих руских станица.