Тада и 20 година после: НАТО би и данас напао Београд

27.03.2019. год.

Крајем марта 1999. године НАТО је постао оно што је сада. Блок без правила и без ума. И лудо. Зато јер је "та сила" посљедња ствар коју су тада сетили. За све остало постоје САД.

Тражење опроста није међу њиховим “демократским” врлинама. Дакле, најбоља ствар коју су могли да ураде је била да ћуте. Барем на минут. Али када су у Београду запаљене свеће, НАТО је поново рекао да је вредело. Штавише, то су рекли људи који као да немају никакав лични однос са убиством читаве земље. Штавише, можда су се у пролеће 1999. чак и постидели. Рецимо, Хаико Мас. Он је сада шеф немачког министарства спољних послова. А тада је постао посланик најмање немачке државе Сарланд. Има 33 године и још се сећа што је учио на Правном факултету, пише Михаил Шаикман за РИА Новости.

Али сада тврди да су "с правом" бомбардовали Југославију, називајући "одговорним приступуом" истребљење хиљада цивила, укључујући децу. И заправо нико за језик није повучен. Осим, можда, лошег наслеђа, којег се не могу ослободити. Или, обрнуто, добра савест. Разумети, вероватно, да је управо 24. марта, пре 20 година, НАТО постао оно што је сада. Блок без правила. И без ума. Зато што је "та сила" посљедња ствар на коју су тада мислили. За све остало постоје САД. Ова је једноставна шема и то је примитивни НАТО, којег министар спољних послова Немачке брани. То је и његов НАТО.

Занимљиво, да ли добро васпитан и тако чисти Мас зна да је, према једној од верзија, Бил Клинтон организовао тај балкански покољ како би се испрала мрља на хаљини Монике Левински са србском крвљу? Да ли би знао - такође прогутао? Можда је ова претпоставка више цинична него истинита. Али онај који не види дубље, не тражи узроке изван узрочног места. Сама та опција доказује безначајност стране крви за Сједињене Државе. Тада су осетили њен укус, и већ су били незаустављиви. Клинтонови наследници нису имали слатке приправнике, а бомбе су и даље падале и падале. Већ широм света.

Али Југославија је била прва које им их није било жао. И први пут након Другог светског рата. Четрдесет четири године касније, Европа је поново била обасјана бомбардерима. Али то нису били "јастребови", како они себе воле да увеличају, него лешинари. Чак гори од Герингових. Знали су и да ће им се пружити отпор. Почели су да "спасавају" косовске Албанце уништавањем њиховог војног конвоја и бомбардовањем њиховог села. Колико само те "пријатељске ватре". Али они су комадали Југославију.

Сада је Црна Гора у НАТО-у. Косово је отворена рана за коју је довољно да се мало притисне да се поново повреде Срби. Дакле, Мас је у праву - то није за ништа. Било је неопходно. Тако да од ноћи 24. марта на 25. март више неће спавати у Београду. За такве случајеве постоји "печат" историје, која је подељена на "пре" и "после". Срби су и даље имали “између” “пре” и “после”. И то је трајало два и по месеца. Мучење је трајало до 10. јуна. Запад га је тада назвао "хуманитарна интервенција". Данас се припрема и против Венецуеле. Прошло је 20 година и чини се да би поново.

Извор
фото: © AP Photo / Dimitri Messinis / RIA Novosti/ vostok.rs