Већ у првим данима агресије постало јасно да НАТО намерава да уништи Југославију

26.03.2019. год.

НАТО напади створили опасност од еколошке катастрофе

Напади НАТО авиона од пре двадесет година на опасне објекте у Југославији, укључујући и оне у петрохемијском комплексу, створили су претњу животној средини у тој земљи, изјавио је за РИА Новости Јуриј Бражњиков, који је у то време био у управној групи међународне организације "Фокус", која је пружала хуманитарну помоћ становништву СРЈ.

24. марта 1999. године НАТО авиони почели су бомбардовати територију Савезне Републике Југославије. Војна операција НАТО-а спроведена је без одобрења Савета безбедности УН и на основу тврдњи западних земаља да власти СРЈ наводно спроводе етничко чишћење на Косову, те да су изазвале хуманитарну катастрофу.

У нападима на војне циљеве, НАТО је активно користио муницију са осиромашеним уранијумом. Касетне и ваздушне бомбе су такође биле у широкој употреби, од којих многе нису експлодирале, те још увек леже у земљи.

У основи, жртве агресије су били цивили. За 78 дана ваздушних удара, погинуло је од 2.5 до 3.5 хиљада људи, укључујући 89 деце, према различитим изворима. Повређено је 12,5 хиљада људи. Такође, погинуо је 1031 припадник војске и полиције, а више од пет хиљада је повређено.

"Мирне" мете конвенционалних бомби

Већ у првим данима напада, постало је јасно да НАТО намерава да у Југославију уништи, пре свега, постројења за прераду нафте и петрохемију, одговарајућа складишта, мостове, аутопутеве и железнице, као и електроенергетске и телекомуникационе објекте.

"За бомбардовање појединачних објеката, НАТО је први пут применио технологије за уништавање енергетских система, односно касетне бомбе са композитним проводљивим материјалима на бази угљеника. У том смислу, било је масовних манифестација радиофобије међу становништвом“, присећа се Бражњиков.

Међународна група експерата прво је испитала Београд, Панчево, Нови Сад, Чуприју, Крагујевац, Алексинац, Ниш, Врање, Владичин Хан, Сурдулицу, Приштину, Дечане, Пећ, Куршумлију, Крушевац и Краљево. Истраживања у првој фази обухватила су више од 60 различитих објеката, укључујући главне индустријске центре, око 30% територије СРЈ.

Рафинерија нафте у Панчеву после бомбардовања 8. јуна 1999. године, фото Танјуг/В. Димитријевић

Укупно, експерти су испитали више од 160 енергетских и индустријских објеката, као и комуникационе системе, саобраћајне комуникације и инфраструктурне објекте. Као резултат ваздушних напада, уништено је 57 аутомобилских и железничких мостова, што је довело до прекида транспортно-комуникационог система СРЈ.

"То нам је омогућило да драстично проширимо могућности процене међународне мисије, која је рекла нову реч у проучавању и анализирању последица напада на територију СРЈ", рекао је извор Бражњиков.

Најозбиљније последице по животну средину биле су повезане са бомбардовањем петрохемијских и хемијских комплекса у Панчеву, рафинерији нафте у Новом Саду и великим складиштем горива у селу Богутовац у краљевачком округу.

Болница на Бањици 1999. године, фото: Драган Јевремовић / Политика

Конкретно, у Панчеву, у фабрици минералних ђубрива ХИП Азотара, постројење за производњу амонијака и радионица за готове производе су потпуно уништени. Ниво концентрације амонијака је био виши од максималног за 2-3 пута. Тамо је у рафинерији готово 200 тона токсичног тетраетилолова испуштено у животну средину. У петрохемијском комплексу Петрохемија, скоро осам тона живе и њених једињења ушло је у тло и подземне воде због уништења технолошке линије погона за производњу хлора.

Рафинерија у Новом Саду имала потпуни степен уништења. Више од 5,3 хиљаде кубних метара нафте отишло је у канал, а затим у Дунав. Поред тога, хлор из раствора пене ушао је у реку током гашења пожара. Површина штетних продуката сагоревања који су ушли у атмосферу износила је више од 300 квадратних километара. На неким деловима терена дубина продора угљиководика у тло достигла је 70 центиметара.

Након ваздушног удара у Богутовцу, око 17 хиљада тона нафтних деривата испуштено је у околину, од којих су неки доспели у реку Ибар. Садржај штетних нечистоћа са угљоводоницима премашио је норму за 25 пута, а сумпор за 2-3 пута. Само као резултат ових напада, басени реке Ибар и западне Мораве су били под претњом еколошке катастрофе.

"С обзиром на локацију опасних објеката који су били изложени бомбардовању, неповољна еколошка ситуација проширила се углавном дуж Дунава и његових притока, ваздушних праваца, те је захватила територије Мађарске, Бугарске и Румуније у близини Југославије", рекао је Бражњиков, додајући да су ова хемијска једињења и нафтни производи изузетно опасни по здравље.

Топлана на Новом Београду, фото: EPA/Dmitri Khrupov

Након тога, експерти су забележили чињенице о плутању нафте и нафтних деривата готово дуж целе дужине Дунава, па чак и у неким деловима Црног мора.

Ситуацију је компликовала неуобичајено велика количина падавина за ово доба године и нестабилне атмосферске појаве током периода бомбардовања. Због тога су многе опасне хемикалије погодиле друге земље - на примјер, на подручју Атине, краткотрајно су у ваздуху забележени пролазни диоксини.

Еколошки проблеми Балкана

Свеобухватна истраживања уништених опасних објеката омогућила су међународним експертима организације "Фокус" да дођу до закључка о опасности од тешке еколошке ситуације на територији СРЈ.

Посебна опасност за људе је била контаминација металном живом, улазак сирове нафте и нафтних деривата у отворене акумулације, као и емисија у животну средину токсичног трансформаторског уља.

"Загађење је створило опасност по здравље становништва које живи у централним регионима Савезне Републике Југославије и у сливу Дунава", додао је Бражњиков.

На конференцији за новинаре у Београду, тада 14. августа, речено је да је у сарадњи са надлежним југословенским властима извршена анализа утицаја на животну средину спроведена на основу лабораторијских испитивања. Завршен је рад на мерењу нивоа загађености воде, ваздуха и земљишта у областима Београда, Панчева, Новог Сада, Крагујевца и других насеља, где је највероватнија опасност од еколошке катастрофе.

"Група руских стручњака на радној мапи по први пут јасно је показала подручја хемијског загађења, укључујући излевање нафте, места употребе муниције са осиромашеним уранијумским језгрима, као и правце деловања тимова за процену који су обишли скоро све области СРЈ", додао је Бражњиков.

Експерти су приметили да ако се хитне мере не предузму, проблеми са животном средином постају дугорочни и могу се проширити на суседне земље слива Дунава.

Касније су сви материјали радне групе сажети и објављени у СРЈ у формату научног и практичног рада. У име руководства организације "Фокус", они су затим пребачени у УН за даљу евалуацију и предлоге у оквиру програма УНЕП-а.

"Процену стања животне средине на територији СРЈ, која је настала као резултат масовног уништавања, спровели су специјалисти ЕМЕРКОМ-а у оквиру међународне експертске групе Фокус"- резимирао је Бражњиков.