„Предуслови за катастрофу“: Како је НАТО бомбардовао Југославију радиоактивним бомбама

21.03.2019. год.

Око 31.000 комада касетне муниције са уранијумом-238 први пут је користио НАТО пре 20 година током масовног бомбардовања објеката у јужној Србији, а главни циљеви НАТО-а су били радари ПВО, изјавио је за РИА Новости Јуриј Бражников, који је у то време био члан међународне коалиције "Фокус", која је пружала хуманитарну помоћ становништву СР Југославије.

24. марта 1999. године НАТО авиони почели су бомбардовати територију Савезне Републике Југославије (СРЈ). Војна операција савеза спроведена је без одобрења Савета безбедности УН-а и на основу тврдњи западних земаља да су власти СРЈ наводно спровеле етничко чишћење на Косову и изазвале хуманитарну катастрофу.

У нападу на војне циљеве, НАТО је активно користио муницију са осиромашеним уранијумом. Касетне и друге бомбе су такође биле у широкој употреби, од којих многе нису експлодирале, те се још увек налазе на земљи.

Најчешће жртве агресије били су цивили. За 78 дана ваздушних напада, 2.5-3.5 хиљада људи, укључујући 89 деце је погинуло, према различитим изворима. Повређено је 12,5 хиљада људи. Припаника војске и полиције је погинуло 1031, од чега је више од пет хиљада повређено.

Главни циљеви масовних напада НАТО авиона са касетним бомбама са осиромашеним уранијумом у јужној Србији и у неким деловима Косова били су важне војне инсталације, укључујући и радарске станице за праћење авиона.

"Укупно, према прелиминарним проценама, током агресије на Југославију је испуштено више од 31.000 пројектил са осиромашеним уранијумом", рекао је Бражников.

Он је указао да је Северноатлантски савез, према мишљењу стручњака, премашивао војни потенцијал СР Југославије за више од две хиљаде пута. НАТО је користио око 500-700 авиона и 20 бродова дневно за нападе.

"Репетитор који се налази у близини града Врања, налази се на планинском масиву Пљачковица, је уништен масовним нападима касетном муницијом са уранијумским пуњењем", додаје Бражников.

Индентичан напад је извршен на радар ПВО на планини код села Боровац, 20 километара јужно од Врања.

"Зграда са опремом је потпуно уништена услед директног удара, док антена практично није оштећена", додао је Бражников.

У самој Врању бомбардовани су војни објекти. Гама снимање подручја је обављено по ободу објекта и главних улица града. Укупна дужина истражене трасе, укључујући и подручје уништене касарне, износила је више од шест километара.

"Извршено је снимање површина зграда, објеката за евентуалном контаминацијом алфа-емитованим радионуклидима", рекао је Бражњиков, додајући да је у Русији и Швајцарској спроведена додатна анализа узорака узетих "на местима утицаја муниције са уранијумом".

Бражников је нагласио велику густину употребе муниције са уранијумом-238. Током бомбардовања, многи пројектили нису експлодирали и отишли су у земљу на дубину од једног метра, те да су у циљу свеобухватне анализе садржаја радионуклида, укључујући и уранијум, узимани потребни узорци земљишта.

"Издвојено је више од десет таквих пројектила, али су у земљи остале довољно велике количине. Потребни су детектори метала, као и интензивни радови на уклањању земљишта на великој територији до 40-50 хектара", додао је стручњак.

Према његовим речима, једнан од неексплодираних пројектила са уранијумским језгром 17. априла одвежен је у Медицински центар Врање на преглед. Проведена лабораторијска анализа потврдила је да је у муницији присутан осиромашени уранијум-238.

"Степен изложености гама зрачењу који је мерио ДРГ-ОГТ уређај директно на површини био је 530-560 мкР/ч, што је 45 пута више од природног зрачења за подручје. Чак и тада је постало је јасно да би у СРЈ могли настати предуслови за настанак еколошке катастрофе”- рекао је Бражников.

Он је подсетио да су први резултати радијационог мониторинга у региону Врања, где је НАТО интензивно користио касетне бомбе са уранијумом 238, добијени већ 24. јула, четири месеца након почетка бомбардовања територије Југославије.

Само недељу дана раније, специјални лет Ил-76 Министарства за ванредне ситуације испоручио је хемијске и радиометријске аутомобилске лабораторије из Москве у Београд. Ова акција је спроведена у оквиру међународног програма "Фокус" уз учешће Русије, Швајцарске, Аустрије и Грчке.

Извор
фото: CC BY-SA 3.0 / Darko Dozet // vostok.rs