Ирина Скворцова - јака девојка са правим спортским карактером

Лекари спас руске боб такмичарке Ирине Скворцове после тешке несреће на траси у немачком Кенигзеу називају чудом. То је јединствени случај у мојој пракси, каже немачки професор медицине Ханс Гинтер Махенс. По правилу, такве повреде када је оштећена кичма, смрвљена карлица, повређене ноге, завршавају се смртним исходом. Али за то што је Ирина остала са нама треба захвалити не само лекарима, већ и њој самој. То је врло јака девојка са правим спортским каркатером. У то се уверила наш дописник Светлана Андрејева, која се ових дана састајала са Ирином у Подмосковљу.
 

Страшан новембарски дан, којим је започело друго одбројавање у животу, како каже сама спортисткиња, она не памти, тачније не сећа га се, али зна о трагедији све до последње минуте. Молила сам своје пријатеље и другарицу Нађу Филину коај се у том тренутку налазила са мном у бобу да ми исприча све до детаља. Слушати и поново преживљавати оне тренутке, нравно, тешко је, каже Ирина, али много је теже покушати да се опоравиш психолошки:
 

Психолошки проблеми су најтежи. Зато што је за спортисту спорт све што постоји. Када се то наруши у животу, тешко је. Врло је тешко морално преживети.
 

То да је боб један од најопаснијих видова спрота знају сви, али таква трагедија до које је дошло за време тренинга у Кенигзеу десила се први пут. Семафор је на траси био неисправан, али судије су све једно дале старт женској посади. На стази девојек су се прврнуле. У том тренутку на њих су у пуној брзини налетели мушкарци у другом бобу. Највећи ударац је примила на себе Ирина.
 

Данас за њу нема забрањених тема. Ирина је спремна да говори и о свом омиљеном бобслеју, и о мучним месецима проведеним у немачким клиникама, где су се борили за њен живот, и о нечасном понашању адвоката, и о пресуди коју је изрекао немачки суд једном од криваца за трагедију:
 

Најважније је што су ту страну прогласили кривом. Ми већ можемо да делујемо. Један корак је учињен, може да се приступи другом. Тачније то је мала победа, сада ћемо са адвокатима ићи даље.
 

3600 евра - на такву казну суд немачког града Лауфена је осудио судију Петера Хела, који је дао старт на црвено светло женском дублу, у којем се налазила Ирина Сворцова. Али чуди не одлука суда, већ понашање човека умешаног у трагедију. Он не само да није признао своју кривицу, већ није ни пружио моралну подршку, није се извинио.
 

Тада су болови били паклени, каже Ирина. Нисам могла да се крећем. Атмосфера једнолична, на улицу не излазиш. Стално лежиш, једна иста лица. Највише су ме избацивали из такта болови. Зато што су ми давали само на сваки сат аналгетик који је деловао 20 минута, осталих 40 су просто били неиздрживи. Лекове нису давали. У принципу, ја нисам морала да трпим бол, али код Немаца мораш да тражиш. А сада болова нема, зато схваташ да и другога нема. Ја и даље не ходам и оног стања које је постојало пре несреће нема.
 

За ових непуних годину дана од тренутка несреће у Кенигзеу Ирина је морала да преживи много тога. Осим проблема са здрављем она и њени ближњи су се суочили са покушајима да се други обогате на њиховој несрећи, тачније на њиховом добротвоном фонду. Немачки адвокат Ана Винтер, од чијих услуга је породица морала да одустане, испоставила је рачун од 42000 евра. 11% платила јој је Москва, а остало је она пребацила на Ирину, а затим их је скинула са добротворног рачуан на који су уплаћивали свој новац обични немачки грађани. Иринина мама је морала чак да пише писмо немачком канцелару Ангели Меркел са молбом да расправи ситауцију. Ирина сада има новог адвоката, али ствар са Винеровом још није затворена.
 

Сада се Ирина вратила у Русију. Претрпела је преко 30 операција у немачким клиникама, налази се на опоравку у Подмосковљу у Федералном медицинском биофизичком центру бурназјан. Лекари и персонал клинике као и у Немачкој, диве се храбрости и стрпљењу ове девојке. Она сања само о једном - да поново научи да хода.