РТ: Није само Венецуела, шта се десило са златом Аустралије?

18.02.2019. год.

Извор: Восток / РТ

Геополитичке и трговинске тензије, заједно са америчким санкцијама, потресле су поверење у амерички долар током протеклих година. Као резултат тога, бројне глобалне централне банке повећавају своје националне резерве златних полуга.

Прошле године, светске централне банке су додале 651,5 тона званичним златним резервама, пошто је већи број банака прешао на племенити метал као диверзификатор, подаци су Светског савета за злато. Неке земље, попут Русије и Турске, повећале су своје златне резерве, док су истовремено знатно смањиле удео у доларима. Индија, Кина, Казахстан, Ирак, Пољска и Мађарска биле су међу осталим великим купцима жутог метала.

Нето продаја злата из централних банака је, како се извештава, остала безначајна, укупно мање од 15 тона, а Аустралија, Немачка, Шри Ланка, Индонезија и Украјина су чиниле скоро целокупну цифру.

Док се неке земље одлучују да задрже своје залихе у златним полугама на домаћем нивоу, друге још увек вјерују својим драгоценим резервама у централним банкама других земаља. Држање ових вредности у Паризу, Њујорку и Лондону постало је популарно складишта злата за многе земље у развоју.

Енглеска Банка већ годинама чува 80 тона аустралијског злата. Међутим, британски регулатор није дозволио Аустралији да изврши одговарајућу ревизију својих залиха златних полуга. У покушају да сазна шта се десило са аустралијским златом, РТ је разговарао са Ронаном Манлијем, аналитичарем за племените метале копманије "Булион стар" у Сингапуру.

Банка Аустралије (РБА) тврди да има 80 тона племенитог метала. Готово све златне полуге земље су похрањене у трезорима Бане Енглеске у Лондону, са врло малом количином злата похрањеног у седишту Банке Аустралије у Сиднеју. Међутим, постоје питања да ли је злато још увек тамо, наводи Манли.

"Никада није било независних физичких ревизија овог злата, што значи да не постоји начин да се потврди тврдња Банке Аустралије да поседује злато, за које тврди да има", рекао је Манли за РТ.

Најновија, делимична, ревизија аустралијских резерви залиха злата је наводно спроведена 2013. године, али резултати провере никада нису објављени ни од стране Банке Енглеске ни од стране Банке Аустралије, а захтев за информацију је одбијен.

„Током последњих 20 година, Банка Аустралије такође признаје да је велики део њених залиха злата посуђен на тајновитом лондонском тржишту позајмљивања злата, али не постоје никакве информације о било којој од ових трансакција позајмљивања", додаје Манли.

„Одбијање Банке Аустралије и Банке Енглеске да ураде било коју од ових ствари је веома сумњиво. Према томе, нема начина да се каже да Банка Аустралије има 80 тона злата за које тврди да има.”

Банка Аустралије је учествовала на тржишту позајмљивања злата, повремено позајмљујући готово све своје златне фондове више од 30 година, тврди Менли. Кредитна активност се наводно погоршала током протекле деценије. Зарада од позајмљивања злата износила је само 0,71 милион долара током последње финансијске године.

Према речима Менлија, подношење докумената о последњој ревизији количине злата „би, или се може разумно очекивати, проузроковати штету" добрим односима између Бане Енглеске и банке Аустралије.

„Прави разлог због којег Банка Енглеске не дозвољава правилну ревизију златних полуга и прави разлог да никада неће пружити корисницима централне банке одговарајуће извештаје је да Банка Енглеске жели потпуну тајност о позајмљивању злата и где посуђено злато“, рекао је Менли за РТ.