РТ: Ветеран ГРУ-а добио највиши орден за доказе о снабдевању муџахедина од стране САД

Извор: Восток / РТ

Пензионисани совјетски припадник специјалних снага, који је запленио и представио доказе о америчким испорукама противавионских ракета муџахединима током совјетске војне кампање у Афганистану, са закашњењем је добио највишу руску националну награду.

Владимир Ковтун је одликовани пензионисани пуковник са прилично богатом каријером иза себе. Док је био у служби, био је командант елитне специјалне јединице Војне обавештајне управе, познатије као ГРУ. У петак је додао још један орден својој колекцији - Златну звезду хероја Русије, највишег војног одликовања у земљи.

Лов на "стингере"

Награда је додељена поводом 30. годишњице совјетског повлачења из Авганистана и одређује оно што многи сматрају историјском неправдом. Ковтун је био један од неколико војника, који су требали добити заслугу још 1987. године за заплену ракета ФИМ-92 Стингер - преносних прозивваздушних ракета, које су САД достављале афганистанским милитантима уз помоћ пакистанске обавештајне службе.

Пројекат конгресмена Чарлија Вилсона из Тексаса о снабдевању муџахедина овим ракетама, озбиљно је покренут годину дана раније и резултирао је са неколико болних губитака совјетских хеликоптера, који су били од суштинског значаја за напор совјетске команде у борби против муџахедина.

Али Москва није могла једноставно да оптужи Вашингтон да наоружава муџахедине напредним оружјем без доказа, тако да је проглашен "лов". Обећање је било да ће онај ко је први заплени "стингера" од милитаната милитаната постати херој СССР-а.

(Владимир Ковтун данас живи на селу  и бави се пољопривредом)

Ковтун, командант ГРУ-а са чином поручника, био је део групе која је имала среће. У јануару 1987. године, он и неколико војника отишли ​​су у патролу из своје базе у Кабулу под командом капетана Јевгенија Сергејева. летели су са два хеликоптера Ми-8 и два хеликоптера Ми-28 према Кандахару, према удаљеној зони далеко од обода града, што је омогућило милитантима да делују релативно некажњено.

Случај доказа

Патрола је била део редовне стратегије тражења и лова. Овакав приступ се показао успешним, када су хеликоптери изненадили групу милитаната који су возили мотоцикле. Милитанти су пуцали на хеликоптере са оним што за шта се првобитно мислило да је уобичајени бацач граната, али су заправо били тражени "стингери". Срећом по патролу, њихов непријатељ није имао времена да правилно припреми оружје, а две испаљене ракете су промашиле.

Деветочлани тим команданата ГРУ-а, на челу са Сергејевим, слетео је на земљу и ушао у борбу са милитантима, док су хеликоптери  пружали ваздушну подршку. Непријатељске снаге испале су јаче него што се очекивало јер је још мичлитаната притекло и помоћ мотоциклистима, али искуство и супериорна ватрена моћ били су на страни Совјета, који су убили 16 муџахедина и заробили рањеног непријатељског борца.

Кључна улога Ковтуна била је да заплени актовку пуну докумената који се односе на операцију кријумчарења "стингерима", коју је један од милитаната имао. Покушао је да побегне, али Ковтун, вешти стријелац, погодио га је са неких 200 метара из "калашњикова".

(Тим ГРУ-а и Јевгениј Сергејев, Фотографије из приватне архиве)

У актовци су се налазили оперативни приручници за ракете произведене у САД-у и транспортна документа која су пратила пошиљку са територије САД. Тим је такође заробио два потрошена преносива ПВО система "МАНПАД".

Награда је била веома вредна за Москву, која није губила време да представи јавности ове доказе на конференцији за медије у Кабулу. Вероватно једнако важно, приступ америчком оружју омогућио је совјетским војним инжењерима да боље разумију како функционише и како се авиони могу заштитити од њих.

Али одржавање ове конференције и технолошка победа нису донели заслуге које су очекивали припадници специјалних снага. Као прво, Сергејев је био добар обавештајни официр, али очигледно не баш добар комуниста, који је у свом досијеу имао опомену да се не држи линије странке.

Други могући разлог је био да њихова нарација о слепој срећи није била по вољи виших официра, чија је преферирана верзија била да су милитанти упали у заседу као део сложене операције у потрази за "стингерима" чак из Пакистана. Без обзира на разлоге, учесници ове акције су добили мање важна одликовања.