НАТО након агресије усмртио од 10.000 до 18.000 становника Србије осиромашеним уранијумом

14.02.2019. год.

Пресуде италијанских судова недвосмислено потврђују да је осиромашени уранијум директни узрочник пораста броја оболелих од малигних обољења, па ће ове пресуде и вештачења италијанских лекара послужити адвокатима који припремају тужбе против чланица НАТО-а због бомбардовања Србије 1999. године. Тражиће одштету за грађане Србије оболеле од рака и породице умрлих. Захтеваће и помоћ у лечењу оних који се боре са болешћу, пише Политика

Родитељи младог италијанског војника Валери Мелиса из Каљарија, који је 2004, у 27. години, преминуо од Хочкиновог лимфома, тужили су Министарство одбране Италије за патњу и душевну бол. Суд у Каљарију досудио је сваком од родитеља по 233.776 евра, а брату и сестри војника по 58.444 евра на име накнаде штете. Министарство одбране Италије осуђено је на исплату ових одштета, као и судских трошкова у износу од 23.352 евра. Суд је утврдио да је војник имао савршено здравље пре него што је боравио на Косову од марта до јуна 1999. године.

– У ратним дејствима која су претходила интервенцији италијанског контингента на Косову коришћене су велике количине наоружања које садржи осиромашени уранијум – навели су судски вештаци и потврдили да су у телу преминулог војника пронађене наночестице које се лако удишу и путем крви брзо стижу до ткива и свих унутрашњих органа, укључујући лимфне чворове, полне жлезде и нервно ткиво. Пробијају се унутар ћелија и могу да изазову токсичне ефекте на метаболизму, на хромозомима и на ДНК.

Болести су погодиле многе италијанске војнике, па се ова патологија назива „балкански синдром”, навели су италијански доктори Луиђи Бернардини и Ђовани Татарели у вештачењу за суд у Каљарију, који је ову пресуду донео још 2011. године. Нагласили су да је Хочкинов лимфом врло честа појава међу војним и цивилним особљем које је учествовало у мисијама на Балкану.

У пресуди Регионалног управног суда покрајине Кампаније, са седиштем у Напуљу, из 2009. године, наводи се да је подносилац жалбе војник Винченцо Бјонди тада био један од 513 војника који су пријавили патологију у вези са изложеношћу осиромашеним уранијумом – такозваним балканским синдромом, који је изазван масовном употребом те супстанце у наоружању које су користиле војне снаге НАТО-а током интервенција у тој области.

Бјонди је од 2000. до 2002. године на Косову био одговоран за чување оружја и експлозивних направа. Убрзо је оболео од рака штитне жлезде, због чега је оперисан и подвргнут циклусима хемотерапије. Судски вештак др Масимо Ниола, професор Медицинског факултета у Напуљу, закључио је да је узрок настанка болести – излагање ослобођеним јонизујућим зрачењима осиромашеног уранијума.

Несумњиво је да је у настанку карцинома имало удела и Министарство одбране, јер је и оно директно користило оружје са осиромашеним уранијумом и није применило одговарајуће мере да ефикасно спречи контаминацију сопствених војника, наводи се у одлуци суда, којом је оболелом војнику досуђена одштета од 9.445 евра, а министарство је поред тога морало да плати и 2.000 евра за судске трошкове.

Нишки адвокат Срђан Алексић каже да је од рака оболело 7.600 италијанских војника, од којих је око 400 умрло. У сарадњи са лекарима, правницима и војним стручњацима припрема документацију за тужбе у име грађана Србије, а један од наших чувених онколога, проф. др академик Слободан Чикарић, спровео је истраживање и на основу егзактних података тврди да је НАТО одговоран за смрт 10.000 до 18.000 становника Србије и за још 15.000 до 30.000 новорегистрованих оболелих од малигних тумора од 2001. до 2010. године у нашој земљи.

– На Србију је за 78 дана бомбардовања бачено 15 тона осиромашеног уранијума. Дуги низ година се прећуткује да је то изазвало праву хуманитарну и еколошку катастрофу, посебно у Бујановцу и Врању – наводи адвокат Алексић.

Пројектили са осиромашеним уранијумом пали су и на његово родно село Буштрање, у општини Прешево, затим на села Рељан, Братоселце, Боровац и на брдо Пљачковица изнад Врања.

– Пржарску улицу у Врању сада зову улицом смрти. Туда често пролазе сахране, а у свакој кући има бар један оболели од рака – наглашава Алексић.

Тужбе ће, како каже, поднети колеге адвокати из европских земаља, али је ступио у контакт и са адвокатима на другим континентима, како би правничка јавност у читавом свету била упозната са размерама злочина у Србији.

Александра Петровић,
Политика