Предсједник Атлас групе Душко Кнежевић обратио се грађанима Црне Горе отвореним писмом у којем је навео да није “ни месија, ни ослободилац, нити политички вођа”, те да је његово да подсјети “да није нормално да један контролише народ, а не народ њега и да није здраво да закон није изнад свих, него да један изнад свега”, преноси Борба
Писмо Кнежевића преносимо интегрално
Последњих мјесеци о мени сте чули много тога. Од тога за шта ме оптужују, траже и измишљају до тога да умјесто Риџенс улицом пролазим Црвеним тргом. Све може људски ум да измисли, поготово да слаже у муци, да заборави све што је било и како је било само да би сачувао себе, своје привилегије и утолио халапљиву жељу за моћу. Све то раде у нашој и њиховој земљи њих неколицина који су умислили да је Црна Гора само њихова, приватни посјед Првога и његове фамилије.
На том њиховом посједу они себи дају за право све, па и то да организују хајке и политичке прогоне својих противника и неистомишљнике, да у тај прогон укључе своје медије сервирајући лажи и полуитине, али и да мафију позову у помоћ да ме вреба на улицама Лондона.
Дуго сам живио у заблуди да тако можда мора. Црна Гора је одувијек вољела господаре, да им служи и кличе све док је не напусте и оставе саме све своје поданике од којих су скривали тајне, имовину, богаство и планове. И данас је тако. Показало се да се ништа није промијенило ни са “демократским господаром” Црне Горе о чијим тајнама, двоструком животу и скривеном богатству ових дана свједочим. Не без ризика по моју сигурност, али без страха. Не смета ми што ми је живот угрожен и што сада живим под посебним условима, јер је дошло вријеме да се сазна пуна истина о свему. Посебно о њему.
Зашто сам у све ово кренуо? Неко каже из страха јер су нам одузели све, а онда сам и ја дошао на ред. Не, јер су у данашњој Црној Гори сигурнији су они који ћуте него они који говоре. Једноставно је, одлучио сам да се супротставим. Хоћу да се одупрем беспризорном политичком прогону који је покренут да би ми лакше отели оно што сам стварао 30 година. Борим се јер сам, иако сам дуго боравио у иностранству, сво знање, међународне контакте и капациете, уложио у Црну Гору.
Одбио сам њихове понуде да преговарамо. Ја нијесам без одговорности јер сам био у њиховом друштву. Баш као и они у мом, иако би то они сада најрађе избрисали. Зато сам одлучио да ме истина води и да је подијелим са Вама. Не измишљена и себична истина већ једина права, документована истина. Истина која ослобађа од страха и зависности све нас и заробљену Црну Гору, од једне фамилије и њене свемоћи. Црној Гори је потребно да њоме управљају закони, а не самовоља појединаца и његови послушници.
Све што сам изнио и што ћу тек саопштити је пуна и доказива истина. Њоме не желим да вам се допаднем или да ми аплаудирате. Желим да чујете оно што сте већ наслућивали и да видите оно што сте вјероватно претпостављали.
Њима су сви криви осим њих, који имају све. То што посједује прва фамилија у Црној Гори нема нико ни приближно. Ниједан премијер или предсједник ни у једној земљи богате ЕУ. Али то има предсједник у сиромашној Црној Гори, који иза леђа својих грађана и далеко од закона гомила богатство. Знаће се за сву његову имовину, па и ону коју за његов рачун држе пролазни “инвеститори” из разних крајева свијета.
Под њиховом контролом су и туристички ризорти, огромни земљишни посједи на приморју, рудници, хидроцентрале, банке, заводи за планирање простора… Њему су одговорни и многе судије и тужилац за специјалне потребе, тајна друштва, агенције, адвокатске канцеларије за све стране инвестиције, приватизације, провизије за Телеком И А2А, па и кланови који оперишу с друге стране закона. Све је њихово. И наша судбина и наше право на истину, наше право да слободно живимо. Све је било и остало тако.
Зато их данас плаши глас онога који је био свједок свему што желе да сакрију од ваших очију. Да би је замаскирали почели су да жртвују људе који су им били одани војници. Неће да се зна да су узимали донације за себе, путовали по најскупљим свјетским дестинацијама, одмарали се у краљевским апартманима и то од мојих пара. Нијесу хтјели да знате да сам баш њему, захваљујући свом знању, помагао да дође до првих милиона, које је он већ имао у сивој зони.
Да ли сам ја био пријатељ или непријатељ Првога, који сада каже да нијесам био достојан његовог пријатељства? Како год, ваљале су му моје картице, мој новац, моја финансијска подршка, моја кућа за забаве и весеља. Истина је да се разликујемо, јер мој син не иде у Лас Вегас да коцка. Свакоме се само каже и свако види ко говори истину, а ко је скрива, изврће и хоће да је закључа.
Нијесам ни месија, ни ослободилац, нити политички вођа. Моје је да подсјетим да није нормално да један контролише народ, а не народ њега и да није здраво да закон није изнад свих, него да један изнад свега. Болесно је да један има више него сви заједно.
Таква државе је заробљена. Она тражи слободу, која је у вашим рукама. Тражи да, умјесто наметнуте монахрије једне породице, Црна Гора уистину буде демократска држава која је чланица НАТО и будућа чланица ЕУ породице, да се афирмишу стварне вриједности модерних друштава, да свако у њој буде једнак у правима и равноправан пред законима. За такву Црну Гору се има смисла борити. Чак и више, то је наше право и дужност.
