Ракију не могу да фалсификују ни Кинези

20.12.2018. год.

Крајње је време да националном производу зауставимо нелегалну продају, кажу у Групацији произвођача јаких алкохолних пића у ПКС

Регистровани произвођачи ракије све мање имају снаге у борби против сиве економије, упозорио је председник Групације произвођача јаких алкохолних пића у ПКС Иван Урошевић.

– Подаци о нелегалној трговини последњих 10 година су алармантни. Ако се нешто не промени, наш национални производ је у великом проблему. Све је мање произвођача који имају снаге да се озбиљно баве овом производњом, а то се аутоматски одражава и на сам квалитет производа – рекао је Урошевић на округлом столу организованом у Привредној комори Србије. Често се говори да је ракија наш национални производ па је крајње време, сматра, да се тако према њему и опходимо.

– Ракија је један од ретких производа који нико не може да фалсификује па чак ни Кинези јер је реч о производу од воћа са нашег терена који има своје специфичности. Мислим да је ово производ који треба ми сами да ценимо много више и да се бавимо њиме – каже Урошевић, а преноси Танјуг. Истакао је да је важно знати шта се налази у промету и шта кроз угоститељске објекте и кроз нелегалну продају доспева до грађана.

Број регистрованих произвођача ракије се, наводи, стално мења. Према последњој евиденцији, има их око 500, док их је у 2009. било око 2.000. Сматра да је број оних који се баве производњом ракије, а које систем не види, далеко већи.

– Можемо да претпоставимо да се сигурно тих 1.500, који су некад били регистровани а више не постоје у регистру, и даље баве тиме, а сигуран сам да има много више оних који су накнадно ушли у овај посао – рекао је Урошевић.

Иако се фалсификовањем ракије истина још не баве Кинези, она је често на мети домаћих плагијатора. На који начин се фалсификује србски бренд и да ли просечан купац може да направи разлику? Стручњаци кажу да се анализама може поуздано утврдити порекло етанола па тако и да ли је ракија оригинална. Према ранијем истраживању „Политике”, од свих воћних ракија највише се фалсификује „шљивовица”, која је уједно и најтраженије пиће у овој категорији. Због тога су потрошачи најсигурнији када купују производе са географским пореклом, која јесу скупљи али је њихова производња строго контролисана.

За опрез свакако има разлога јер у Групацији увозника и дистрибутера алкохолних пића процењују да готово 80 одсто промета алкохолних пића у Србији чини нелегална трговина, због чега држава губи десетине милиона евра годишње. Председник ове групације Милош Илић изјавио је да тај алармантан података показује да је сива економија горући проблем у индустрији алкохолних пића.

– Наша одговорност је у овом сегменту јако велика зато што нелегални промет алкохолним пићима значајно угрожава и живот и здравље потрошача – рекао је Илић.

Навео је да су удружења дистрибутера и произвођача припремила ходограм, односно план активности инспекцијских служби у борби против сиве економије у области алкохола.

Пољопривредна инспекција је за 11 месеци ове године спровела 370 контрола на пијацама и 1.500 контрола у угоститељским објектима, али нам је највећи проблем то што имамо само 15 инспектора – констатовао је Миломир Обрадовић, начелник Одељења пољопривредне инспекције за вино, ракију, алкохолна и безалкохолна пића у Министарству пољопривреде.

Ивана Албуновић, Политика

Извор
Фото: А. Васиљевић / Политика/ vostok.rs