Живадин Јовановић: Резолуција 1244. Не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути?

05.12.2018. год.

Промоција књиге "1244 кључ мира у Европи" аутора Живадина Јовановића. Трајно решење проблема на Космету може се тражити искључиво у Савету безбедности Ујединњених нација

Косово и Метохија припада Србији, трајно решење овог вековног проблема може се тражити само у Савету безбедности УН, једини правно обавезујући документ о Косову и Метоји је Резолуција 1244 и наш народ у покрајини треба подржати, никако ружити. Ово су основне поруке са промоције књиге "1244 кључ мира у Европи" аутора Живадина Јовановића, некадашњег министра спољних послова СР Југославије.

Ова књига представља збирку чланака, интервјуа и јавних иступања аутора објављених у домаћим и страним медијима у периоду од 1997. до септембра 2018. године. Дело одсликава атмосферу у међународним односима крајем прошлог века, који су узроковали НАТО агресију на СРЈ 1999.

Део говора Живадина Јовановића:

"Од 2000. године настаје период ћутања о Резолуцији 1244, документа који је усвојен од стране Савет безбедности УН-а, тело најодговорније за очување мира и безбедности у свету. Ако неко мисли да документ који се закључи у Бриселу може бити снажнији, бољи и трајнији, одрживији од документа УН-а, ја нисам сигуран да смо на правом путу. Ако се у Резолувији гарантује суверенитет и територијални интегритет Србије, односно СР Југославије, а за Косово се гарантује степен аутономије, како објаснити то ћутање онда? И сада ћутимо о ономе што је најбољи аргумент. О чему причамо у међувремену. Причамо да смо изгубили, да немамо, да спасавамо да се спасити може, да ето, Косово и Метохија није увек било србско. Тако хоћемо да изједначимо окупације Косова у краћем или дужем периоду са неким нормалним стањем. И данашње стање је стање окупације. И тако ћутањем дођемо до тога да ових дана Америка нама саопшти преко Тачија и Харадинаја у Вашингтон посту да се тражи ревизија Резоулије 1244. Има ли у томе нашег допиноса? Зашто ћутимо о ономе што је најбоље? Није можда апсолутно спасоносно, али тим ћутањем смо ми довели, да се ових дана, у Вашингтону поручи, истинам пореко Тачија и Харадинаја, да се тражи ревизија Резолуције 1244.

То је парадигма нашем ћутању и о сваком другом србском интересу. Ако ми ћутимо о томе, то не зјначи да ствари остају такве какве јесу, него значи да се због ћутања Србије, сваког тренутка позиција Србије погоршава. Резолуција 1244 треба да буде документ од трајног значаја за Србију од кога нема повлачења. Зашто? Зато што је из тог документа Србија уз тешку муку и по цену великих напора и пропуштених шанси све извршила што јој је наложено и увек образлажући - "ми смо правно обавезни да то извршимо". Једино нису извршене одредбе које се тичу права и интереса Србије, а те се одредбе, да вас подсетим, поред осталог тичу 250 хиљада протераних Срба и других неалбанаца да се слободно врате на КиМ на своја огњишта. И опет ми ћутимо о томе. Зашто ми опет ћутимо опет. Шта је то што нас спречава. Шта добијамо тиме што смо ћутолози? Јел то неважно питање? Не могу да видим никакво оправдање зашто Србија ћути?", упитао је Јовановић.