Украјина и Новорусија из минута у минут - 29.11.

30.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 27.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања инцидента у Керчском мореузу и на ратишту у Новорусији за 29.11.

Кијев забранио странцима да прелазе границу између Украјине и Крима - Од 29. новембра, граница Украјине са Криом може се прећи искључиво помоћу украјинских докумената, рекао је заменик директора Граничне полиције Украјине Василиј Серватјук.

Истовремено је додао да неће бити ограничења путовања на Крим за Украјинце.

"Они као и раније могу слободно прелазити државну границу, као и контролне пунктове уласка и изласка на границу са привремено окупиране територије Аутономне Републике Крим и линије разграничења у области Операције уједињених снага", рекао је Серватјук.

Према његовим речима, све службе граничне службе доведене су у пуну борбену готовост.

"Главни напори су усредсређени на додатно јачање границе и њеног режима. Укључени су и резервне граничне патроле, системи осветљења су максимално искориштени, а појачана контрола се врши на контролним пунктовима. Спремни за борбена дејства су поморска служба и авијација Државне граничне службе Украјине ", додао је Серватјук.

Кијев: Послали смо ратне бродове у Керчски мореуз како би показали своје присуство - Кијев је послао ратне бродове у Керчски мореуз како би „показао своје присуство“, изјавио је командант Ратне морнарице Украјине Игор Воронченко, преносе РИА Новости.

„Морали смо да покажемо своје присуство у Керчском мореузу и Азовском мору и шта могу ти бродови“, рекаo је Воронченко. При томе он је додао да не сматра ову одлуку грешком.

Он је данас и позвао међународну заједницу и Турску да се за руске бродове затвори Босфор.

Подсетимо бродови украјинске морнарице „Бердјанск“, „Никопољ“ и „Јани Капу“, нарушавајући чланове 19 и 21 Конвенције УН о морском праву, пресекли су државну границу Русије и неколико сати изводили опасне маневре, не одговарајући на захтеве руских бродова који су их пратили. Потом је један од руских бродова био принуђен да га директнио удари. На други је отворена ватра упозорења. Сва три брода су задржана.

Одређен притвор за све украјинске војнике - Суд у Симферопољу одредио је притвор за преосталих девет украјинских војника, који су задржани приликом незаконитог пресецања руске границе, саопштио је за РИА Новости представник суда.

Међу притвореним су припадник СБУ Андреј Драч, командант оклопног брода „Никопољ“ Богдан Небилица, командант тегљача „Јани Капу“ Олег Мељничук и посада коју чине Владимир Лисови, Вјачеслав Зинченко, Јуриј Безјазични, Дениц Гриценко, Андреј Шевченко и Евгеније Семидоцки.

„Мера задржавања је затворска казна до 25. јануара 2019. године“, рекао је портпарол суда.

Тиме је завршено разматрање мера задржавања за ухапшене морнаре.

Раније је суд у Симферопољу дванаесторици украјинских морнара, међу којима је и командант оклопног брода „Бердјанск“ Роман Мокрјак, уручио оптужнице за незаконито пресецање границе, а суд у Керчу - тројици рањених приликом задржавања брода, међу којима је припадник СБУ Василиј Сорока.

Преглед политичко-економских и других вести за 29.11.

Путин: Санкције против Русије довеле до смањења 400 хиљада радних места у ЕУ - Санкције против Руске федерације довеле су до смањења 400 хиљада радних места у земљама Европске Уније због недостатка европских производа на руском тржишту, изјавио је руски председник Владимир Путин.

"Верујем да је све политички мотивисано незаконито, са аспекта међународног права, правила СТО, рестриктивне мере су штетне за све, укључујући и оне који то чине. Постоје очигледне ствари које су објективне, потврђене статистичким подацима. Имали са земљама ЕУ, а која је наш највећи трговински и економски партнер, у једном тренутку трговински промет од 450 милијарди долара, а сада 236 милијарди долара. Постоји значајна разлика. Према Парламенту ЕУ, немогућност испорука европских производа на руско тржиште довела је до смањења од 400 хиљада радних места у предузећима земаља Европске Уније", рекао је Путин.

"Зар то није ударац за економију земаља ЕУ и за људе, на социјална питања? На крају крајева, то су породице, њихови приходи, деца. Овде се воде такве ствари", рекао је председник.

Председник је нагласио да такво понашање партнера свакако има негативан утицај на руску економију, али међутим, према његовим речима, постоје неке предности.

"Наравно, ово негативно утиче на нас, негативно утиче на руску економију, али након што се Русија очигледно у потпуности прилагодила оваквом понашању партнера, и то је постало очигледно свима, - предност за нас је у овом тренутку, Ако се таква макроекономска политика очува, са таквом стабилношћу, коју Русија данас демонстрира, могуће је радити са профитом", додао је председник.

Кремљ: Ако је Трамп отказао сусрет, председник Путин ће имати више времена - Ако је информација о отказивању састанка Трампа и Путина тачна, председник Русије ће имати неколико додатних часова за састанке на маргинама самита Г20, изјавио је портпарол Кремља Дмитриј Песков, преносе РИА Новости.

Раније је Трамп на свом налогу на Твитеру написао да је, након што је прочитао извештај о инциденту у Керчком мореузу, где су заплењени бродови украјинске ратне морнарице због кршења границе Русије, отказао састанак са Путином у Аргентини.

„Ми летимо у Аргентину. За сада смо само видели твитове и извештаје медија. Немамо званичне информације. Ако је тако, председник ће имати неколико додатних сати у програму за корисне састанке на маргинама самита“, објаснио је Песков.

У четвртак је портпарол руског председника изјавио да је Вашингтон потврдио сусрет између двојице лидера на самиту Г20 у Аргентини. Кремљ је такође саопштио да би стране могле да разговарају о питањима стабилности и разоружања.

РТ: Трамп отказао планирани сусрет са Путином због инцидента у Керчском мореузу - Амерички председник Доналд Трамп отказао је заказани састанак са руским председником Владимиром Путином који је требао бити одржан на самиту Г20 у Буенос Аиресу у суботу.

Based on the fact that the ships and sailors have not been returned to Ukraine from Russia, I have decided it would be best for all parties concerned to cancel my previously scheduled meeting....
— Donald J. Trump (@realDonaldTrump) November 29, 2018

"На основу чињенице да бродови и морнари нису враћени Украјини из Русије, одлучио сам да би било најбоље за све заинтересоване стране да откажем свој раније заказани састанак ....", саопштио је Трамп.

Трaмп је раније изразио сумњу да ће се састанак одржати, рекавши у среду за "Вашингтон пост" да ће га "можда" отказати, наводећи као разлог недавни сукоб руских и украјинских војних бродова у Керчском мореузу.

Русија је задржала три брода украјинске морнарице која су покушавала да прођу кроз Керчски мореуз између Црног мора и Азовског мора у недељу. Док је Кијев саопштио да је обавестио Русију о проласку, Москва је негирала да је примила обавештење.

Напустивши Белу кућу за Аргентину у четвртак, Трамп је рекао новинарима да ће се "вероватно" састати са Путином на самиту, али је рекао да ће донети одлуку након што добије информације у авиону током лета.

Убрзо након тога, Трамп је саопштио да би "било би најбоље да све заинтересоване стране" откажу састанак са Путином "на основу чињенице да бродови и морнари нису враћени Украјини".

Трамп је додао да се радује "значајном самиту" када се "ситуација реши".

Одговарајући на одлуку Трампа, Кремљ је саопштио да није добио потврду о отказу путем званичних канала. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је рекао да ће председник Путин имати неколико додатних сати за друге важне састанке, у случају да је Трамп одустао од сусрета.

Железњак: Украјинске власти не постижу жељену реакцију западних земаља - Позив Украјине да Турска затвори Босфор за руске бродове након инцидента у Црном мору је неадекватан корак. Украјинско руководство још једном покушава да привуче пажњу и уништи систем међународног поморског права, рекао је Сергеј Железњак, члан Комитета за међународне послове Државне думе.

"Покушаји Кијева да привуче пажњу помоћу нових неадекватних корака требало би да изазове у светској заједници не само збуњеност, већ и огорченост. Очигледно је да украјинске власти не постижу жељену реакцију западних земаља на грубу провокацију у Црном мору, те траже начине да одрже антируски степен уз помоћ русофобичне информативне хајке и застрашивања својих грађана од непостојеће руске претње", изјавио је Железњак.

Парламентарац је додао да украјинске власти желе да униште систем међународног поморског права, а који сами крше, те позиваући да и други крше.

У Савету федерације коментарисали намеру Украјине да затражи затварање Босфора за руске бродове - Први заменик председавајућег Комитета Савета Федерације за међународне односе Владимир Џабаров је коментарисао за РТ-а намеру Кијева да затражи од Турске да забрани пролаз руским брдовима кроз Босфор.

Џабаров је подсетио да је саобраћај кроз Босфор и Дарданели у Црном мору регулисан Конвенцијом из Монтреа из 1936. године, према којој се могу затворити само за земље у рату. Како је нагласио сенатор, Украјина и Русија нису у рату, а уведено ратно стање је "унутрашња ствар" Кијева.

"Апсолутно нема разлога за примену ове доктрине", нагласио је Џабаров.

Раније је командант поморских снага Украјине Игор Воронченко рекао да Кијев намерава да се обртаи светској заједници са захтевом да затвори Босфор за руске бродове због инцидента у Керчском мореузу.

Меркелова позвала Кијев на „паметан приступ“ у вези са инцидентом у Црном мору - Кијев треба да покаже "паметан приступ" у вези са инцидентом са бродовима у Црном мору, а решење је могуће само кроз дијалог, изјавила је немачки канцелар Ангела Меркел.

"Намеравам да дискутујем о овој теми са руским председником на самиту Г20. Ми ћемо се побринути за то, али имамо захтев да украјинска страна одржи паметан приступ. Знамо да можемо то решити само разумно и само у склопу преговора једни с другима, јер је војно решење немогуће ", рекла је Меркелова, говорећи на отварању трећег немачко-украјинског форума у Берлину.

Кијев ће тражити да се руским бродовима забрани пролаз кроз Босфор - Кијев намерава да позове међународну заједницу са захтевом да затвори Босфор за руске бродове због инцидента у Керчском мореузу, рекао је командант поморских снага Украјине Игор Воронченко на другој међународној конференцији о поморској безбедности.

"Ја, као командант поморских снага, тражим и изражавам наду да ће светска заједница ипак донети ту одлуку и признати да је агресија извршена против државе Украјине", преноси украјински УНИАН речи Воронченка.

Пловидба Босфором је регулисана конвенцијом из Монтре из 1936. године. Значај те конвенције заснива се на томе да Турска не сме на своју руку да затвори црноморске мореузе све док не ступи у рат са одређеном земљом, чији бродови желе туда да прођу.

Захарова реаговала на речи Меркелове о санкцијама против Русије - Портпарол Mинистарства спољних послова Русије Марија Закхарова је у одговору на изјаву немачог канцелара Ангеле Меркел, да се Берлин придржава принципа антируских санкција, подсетила на Надежду Савченко и прислушкивање телефона Меркелове од стране специјалних служби САД.

"Принципи! У Европи ?! Шта? !!!!!!!" - саопштила је Захарова.

Она је подсетила да је Меркелову "америчка обавештајна служба немилосрдно прислушкивала".

„А то је, како је јуче рекао швајцарски министар спољних послова, пример ’нелегалне обавештајне делатности‘ са којом Европа не може да се помири. Па шта? Шта је канцеларка урадила ’из принципа‘, какве санкције су уведене Вашингтону да би се ’нешто‘ објаснило Сједињеним Америчким Државама? Колико је америчких дипломата протерано?“, написала је Захарова.

Она је додала да је Надежда Савченко такође била у „принципијелној позицији“ Берлина, али сада „у тамницама кијевског режима Надежди Савченко нико не доноси напитке и освежење“.

„Да ли се ико у Берлину сећа #FreeSavchenko (Ослободите Савченкову)? Списак ’принципа‘ може бесконачно да се наставља“, пише Захарова.

Савченкова је 2016. године осуђена у Русији на 22 године због учешћа у убиству новинара у Донбасу. Запад је од Москве захтевао пуштање Савченкове, покренувши акцију подршке #FreeSavchenko. Крајем маја 2016. године председник Русије Владимир Путин помиловао је Савченкову, након чега се она вратила у домовину и постала посланик Врховне раде.

Савченкова је тренутно ухапшена због сумње за припремање терористичких напада у центру Кијева.

Трамп: Да ли су украјински бродови дали до знања да ће проћи кроз Керчски мореуз? - Амерички председник Доналд Трамп у интервјуу за "Њујорк пост" се заинтересовао да ли је Кијев упозорио руску страну о плановима за пролаз бродова кроз Керчски мореуз, пре него што су украјински морнари нарушили руску границу, те потом задржани.

"Постоји питање - да ли је било упозорење? Они, (украјински бродови) да ли су им дали до знања да ће проћи? Зато што имају систем, претпостављам", упитао је амерички председник, додајући да му се није допало оно што се догодило и да се "то није требало десити".

Он је такође рекао да ће одлучити да ли ће се састанак са председником Владимиром Путином одржати на самиту Г20 у Аргентини, након извештаја тима за националну безбедност о недавном инциденту у Керчском мореузу и о "деловању Русије у источној Украјини".

Порошенко: Надамо да су сада НАТО државе спремне да пошаљу бродове у Азовско море - Кијев очекује да ће НАТО послати бродове у Керчки мореуз, поновио је председник Украјине Петро Порошенко, овог пута у интервјуу немачком „Билду“. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је ову изјаву повезао са предизборном кампањом која је у пуном јеку у тој земљи.

„Немачка је један од наших најближих савезника и ми се надамо да су сада НАТО државе спремне да пошаљу бродове у Азовско море како би подржале Украјину и осигурале безбедност“, рекао је Порошенко у интервјуу „Билду“. Он је нагласио и потребу увођења нових санкција Русији, али ЕУ, којој се обраћао Петро Порошенко, ограничила се на саопштење без помињања санкција.

Француска и Немачка одбиле да пооштре санкције Русији - Неколико земаља чланица Европске Уније, укључујући Француску и Немачку се противе јачању антируских санкција због инцидента у Керчском мореузу, саопштио је дипломатски извор за РИА Новостиу Бриселу.

Шеф европске дипломатије Федерика Могерини, у име Европске Уније је изразила забринутост због развоја ситуације око инцидента у Керчском мореузу, те саопштила о њеној намери да "делује адекватно" у координацији са међународним партнерима.

Позвала је све да се "максимално суздрже и одмах смање ескалацију ситуације", као и да се "одмах врате украјински бродови и ослободе њихове посаде".

"Ово саопштење је усаглашавано три дана. Пољска је предложила да у њега укључимо део о новим санкцијама против Русије, али је неколико чланица ЕУ, укључујући Француску и Немачку, сматрало да је преурањено прогласити увођење нових рестриктивних мера против Русије у овој фази", рекао је извор агенције.

Међутим, према његовим речима, то не значи да је Европска Унија одлучила да не примени санкције против Русије због овог инцидента.

Такође је "Велт" јуче пренео, наводећи изворе у ЕУ, да се Берлин и Париз противе пооштравању санкција против Русије у позадини инцидента у Керчском мореузу. Министарство спољних послова Француске није одговорило на захтев за коментар на ове информације.

Захарова не искључује да је и Запад учествовао у украјинској провокацији - Западни партнери могли су унапред да знају о украјинској провокацији у Керчком мореузу, или чак да учествују у њеној припреми, изјавила је портпарол Министарства спољних послова Русије Марија Захарова.

„Ово је намерна провокација коју су у најмању руку знали, што је реално, а можда и учествовали у планирању неки наши западни партнери. Све ово није случајног карактера“, рекла је Захарова.

Она сматра да то доказују процене које су давали западни политичари и започета информациона кампања у западним медијима.

Кијев упутио протестну ноту Москви - Министарство спољних послова Украјине упутило је протестну ноту Русији у којој се тражи ослобађање украјинских морнара притворених након инцидента у Керчком мореузу, наводи се на сајту Министарства.

„Руској страни упућен је категоричан захтев да одмах ослободи заробљене грађане Украјине и обезбеди њихов безбедан повратак у домовину“, наводи се у саопштењу украјинског Министарства.

ЕУ: Узнемирени смо због употребе силе од стране Русије - Европскa Унија намерава пажљиво да прати ситуацију у Керчском мореузу и спремна је да делује адекватно у координацији са међународним партнерима, наводи се у саопштењу шефа дипломатије ЕУ Федерике Могерини.

„ЕУ изражава крајњу забринутост због опасног пораста напетости на Азовском мору и Керчком мореузу последњих дана. Узнемирени смо због употребе силе од стране Русије, што је неприхватљиво у контексту повећане милитаризације у региону“, наводи се у саопштењу.

Истиче се да ЕУ „позива све да покажу максималну уздржаност и хитно смање ескалацију ситуације и позива Русију да одмах ослободи заробљене бродове и њихову посаду“.

„Европска Унија ће наставити да пажљиво прати ситуацију и одлучна је да адекватно делује у блиској координацији са својим међународним партнерима“, додаје се у саопштењу.

Лавров: Представник САД за Украјину делује као ватрени заштитник свих провокативних акција кијевског режима - Документи заплењени током претреса бродова украјинске ратне морнарице након инцидента на Црном мору показују да је то била провокација која је требало да направи скандал, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.

„Скренули смо пажњу наших колега на документе који су објављени након што су руски граничници претресли бродове прекршилаца. Из докумената се види да је то била унапред планирана провокација која је требало да изазове скандал зарад постизања геополитичких циљева и решавања унутрашњег проблема режима у Кијеву“, рекао је Лавров.

Лавров је истакао да се из пронађених докумената види да су украјински официри који су се налазили на бродовима добили наређење да не обавештавају Москву о проласку и тајно се пробију у Азовско море.

Русија се нада да ће специјални изасланик Вашингтона у Украјини Курт Волкер играти улогу дипломате који тежи да постигне сагласност између сукобљених страна, рекао је Лавров.

„Веома бих волео да представник САД у решавању украјинске кризе Волкер игра улогу истинског представника који тежи проналаску сагласности између сукобљених страна. Пре свега, између Кијева са једне, и Доњецка и Луганска са друге стране. У међувремену, господин Волкер делује као ватрени, некритични заштитник свих провокативних акција кијевског режима“, нагласио је Лавров.

Раније је специјални изасланик Вашингтона за решавање ситуације у Украјини Курт Волкер изјавио да би Сједињене Америчке Државе желеле да европске савезнице „пажљивије“ размотре могућност проширења санкција Русији због инцидента у Керчком мореузу.

Немачка и Француска против пооштравања санкција Русији - Немачка и Француска су против пооштравања санкција Русији након инцидента у Керчком мореузу, преноси немачки лист „Велт“, позивајући се на саопштења дипломата у Европској унији.

Према наводима листа, на тајном састанку одбора за политику и безбедност у Бриселу дипломате су закључиле да је неопходно „предузети мере како би се изградило поверење“, а рестриктивне мере никако не иду томе у прилог. Због тога Берлин и Париз намеравају да наставе са дипломатским напорима, у циљу решавања ситуације у Керчком мореузу.

Пре тога је немачки лист саопштио да председавајућа Европске уније, Аустрија, није искључила могућност увођења додатних санкција Русији. Према речима аустријског министра спољних послова Карин Кнајсл, све зависи од тога како ће Москва и Кијев изнети чињенице о инциденту.

Раније су Сједињене Америчке Државе увеле санкције двема руским компанијама због сумње да су испоручивале иранску нафту Сирији.

Украјинa - из минута у минут -
ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима