BitLab хостинг
Почетна страница > Новости

Украјина и Новорусија из минута у минут - 24.11.

25.11.2018. год.

  


Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање  

 
Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање


Карта ситуације на фронту за 21.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање



Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - 
 Клинути овде или на мапу испод





 

  ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима 


Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 24
.11.


Луганск: Окупационе снаге прераспоређују технику у близини линије разграничења Украјинске снаге безбедности прераспоређују технику у близини линије разграничења у Донбасу, изјавио је вршилац дужности начелника Управе народне милиције Луганске Народне Републике Михаил Филипоненко.
 
„Команда штаба окупационих снага редовно нарушава услове размештања тешког наоружања дуж линије разграничења и користи прекид ватре за премештање и маскирање технике у близини линије борбеног разграничења“, рекао је Филипоненко.

Према његовим речима, обавештајне службе ЛНР пронашле су технику украјинских безбедњака у областима насеља Новозвановка, Орехово, Луганско, Новоалександровка и Шчастје. 

Филипенко је навео да се и у свакодневним извештајима ОЕБС-а редовно наводи да се на линији разграничења налази одређена количина технике и наоружања украјинске војске. 

Према његовим речима, прошле седмице посматрачи ОЕБС-а су изван места предвиђених за чување наоружања забележили пет вишецевних бацача ракета „град“, 16 хаубица калибра 152 и 122 милиметра, шест самоходних артиљеријских уређаја „акација“, 20 минобацача калибра 120 милиметара, осам противтенковских топова и 12 тенкова.

„Према информацијама којима располажемо, већи део тог наоружања користе одреди Оружаних снага Украјине приликом напада на територије наше републике“, изјавио је Филипоненко.

Крајем септембра 2015. године потписан је споразум о повлачењу наоружања калибра већег од 100 милиметара и тенкова с линије разграничења. Тај процес је завршен 12. новембра 2015. 


Преглед политичко-економских и других вести за 24.11.

 

Украјина припрема резолуцију о „руској милитаризацији“ Црног и Азовског мора Украјина прпрема за разматрање на Генералној скупштини УН нацрт резолуције о руској милитаризацији“ Црног и Азовског мора, изјавила је портпаролка Министарства спољних послова Украјине Екатерина Зеленко за агенцију УНИАН, преносе РИА Новости.

Према њеним речима, Кијев планира да овај документ представи у децембру у оквиру 73. заседања Генералне скупштине УН.

Кијевске власти више пута су оптуживале Москву за намеру да „милитаризује“ Азовско и Црно море. Тако је председник Петро Порошенко тврдио да Русија активно попуњава некада мирно Азовско море ратним бродовима и израђује методе блокирања морских лука.

Руско Министарство спољних послова је ове изјаве назвало још једном „измишљеном хорор причом“. Заменик министра Григориј Карасин истакао је да је ситуација „управо супротна“ — Украјина је та која се уз подршку САД бави војним припремама на Азовском мору, а Русија нема никакве планове да у том региону прави војну базу. 

Ситуација у Азовском мору се заоштрила почетком 2018. године. У марту је Украјина задржала руски брод „Норд“, подигавши против његовог капетана оптужницу због незаконите посете Криму „чији је циљ да нанесе штету државним интересима". У августу је у херсонској луци задржан танкер „Механик Погодин“.

Руске власти дејства Кијева карактеришу као „поморски тероризам“, а одговориле су повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора. Украјински граничари су тада саопштили да су Руси почели „жестоку политику задржавања и прегледа бродова“. Кримска погранична управа Федералне службе безбедности Русије саопштила је да провере врши у складу с међународним поморским правом и да није добијала примедбе од власника бродова. Министарство иностраних послова Украјине је потом признало да руски граничари не нарушавају протоколе током прегледа.

Лондон ће потрошити 11 милиона фунти за заштиту Украјине од „стране агресије“ Велика Британија потрошиће 11 милиона фунти за заштиту Украјине од „стране агресије“, наводи се у извештају Фонда за спречавање сукоба, стабилност и безбедност за 2018-2019.

У извештају који је објавила британска влада истиче се да Велика Британија доприноси обучавању припадника Оружаних снага Украјине на дефанзиван начин.

Програм спроводе Министарство спољних послова, Одељење за међународни развој, Министарство одбране, Национална агенција за криминал и Управа за порез и царину Велике Британије.

У документу се прецизира да је Лондон интензивирао подршку Кијеву након кризе 2014. године.

„Велика Британија пружа помоћ Украјини у заштити од спољне агресије и очувању њеног територијалног интегритета, помажући у обуци припадника Оружаних снага Украјине у одбрамбеном кључу који не доводи до ескалације сукоба, укључујући борбену обуку пешадије и обуку у логистици и медицинској помоћи“, истиче се у извештају.

Кијев изразио протест због посете председника Путина „привремено окупираној територији Украјине“ Министарство спољних послова Украјине је изразило протест због посете председника Путина Криму.
„Министарство спољних послова Украјине изражава одлучан протест због нове посете председника Русије Владимира Путина привремено окупираној територији Украјине – Аутономној Републици Крим и Севастопољ, 23. новембра 2018. године, без усаглашавања с Украјином“, наведено је у протестној ноти. 

Министарство је саопштило да Украјина посету руског председника Криму сматра „грубим нарушавањем државног суверенитета и територијалне целовитости Украјине, циничним и демонстративним пренебрегавањем општепризнатих принципа и норми међународног права, билатералних и мултилатералних споразума чији су учесници Украјина и Русија“. 

Председник Путин је допутовао на Крим да би водио проширено заседање Државног савета посвећено реализацији новог „мајског указа“. 

Председник Украјине Петро Порошенко је изјавио да је Путинова посета Криму „брутално нарушавање међународног права“ и наложио Министарству спољних послова Украјине да одреагује на то. Порошенко је додао да посете руског лидера Криму то полуострво "неће претворити у руско". 

Лавров: Надамо се да ће превладати здрав разум и да ће односи са ЕУ бити обновљени на основу искреног добросуседства и искрености Сједињене Америчке Државе подстичу опасну војну активност код граница Русије у Европи, безбедност Европљана постаје талац такве субверзивне политике, изјавио је у интервјуу за португалски лист „Публико“ министар спољних послова Русије Сергеј Лавров, преносе РИА Новости.
Како је истакао руски министар, криза у Украјини резултат је „геополитичких игара Сједињених Америчких Држава и њихових идеолошких истомишљеника у многим земљама, као и слепила бирократије Европске уније“. Лавров сматра да је украјинска криза „срушила атмосферу поверења, на чијем су стварању дуго година радили одговорни лидери Русије и кључних држава Европе“.

„Архитектура дијалога Русија-ЕУ озбиљно је нарушена, европски произвођачи губе милијарде долара, режим у Кијеву води рат против сопственог народа, а у Европи се појавио нови сукоб. САД немају никакве губитке“, рекао је Лавров.

„Штавише, (САД) користе ситуацију како би подстакле опасне војне активности у близини граница Русије, како би започели трку у наоружању у нашем окружењу, где, како се сви надамо, нема места за нови ’хладни рат‘“, додао је он.

Руски министар сматра да „безбедност народа Европе постаје талац субверзивне политике која се води преко океана“.

Русија се нада да ће се односи са Европском унијом и њеним државама-чланицама обновити на основу истинског добросуседства, рекао је Лавров.

Он је подсетио да напетост која последњих година влада између Русије и Запада није избор Москве.

„И даље се залажемо да се у Евроатлантику и Евроазији формира заједнички простор мира, једнаке и недељиве безбедности и широке економске сарадње, у којем би се узимали у обзир интереси свих држава без изузетка, како унутар тако и изван различитих интеграционих удружења“, објаснио је Лавров.

Он је истакао да у Европи расте број оних који су свесни бескорисности конфронтационе политике према Русији, који „теже да воде прагматичну политику и не желе да жртвују добробит својих грађана, мирну будућност заједничког европског дома зарад уских интереса и амбиција ванрегионалних играча“.

„Надамо се да ће на крају превладати мудрост, здрав разум и да ће наши односи са Европском унијом и њеним државама-чланицама бити обновљени на основу искреног добросуседства, искрености, предвидљивости и отворености“, нагласио је Лавров.

Лавров: Русија није чула да је ЕУ забринута због ситуације на Азовском мору Москва сматра да се, када је о ситуацији у Азовском мору реч, не треба руководити политизованим оценама, већ његовим правним статусом, изјавио је министар спољних послова Русије Сергеј Лавров.
„Што се тиче нашег става он је детаљно изложен у саопштењу Министарства спољних послова. Навели смо конкретне чињенице и тражимо да се одустане од политизованих, вештачких, измишљених процена и да се посматра управо правни садржај ове ситуације. Он се одређује споразумом Русије и Украјине из 2013. године“, изјавио је Лавров.

Лавров је додао да Русија није чула да је ЕУ забринута због ситуације на Азовском мору.

„Од априла ове године није било ниједне жалбе ни од једног капетана ниједног брода који је контролисала Русија. Важно је и то да нисмо чули ни за какву забринутост у изјавама наших европских колега док је украјинска страна потпуно противправно задржавала руске бродове, приводила њихове посаде и намеравала да прода саме бродове. А европске колеге су сада забринуте због овог прилично измишљеног повода,“, рекао је Лавров. 

Украјинa - из минута у минут -

 

 



  • Извор
  • / vostok.rs


Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост

НОВОСТИ ИЗ РУБРИКЕ

Изјаве руског председника нису празне приче као оне европских политичара, рекао је мађарски лидер.


Москва мора бити „приморана“ на мир кроз снагу, изјавио је украјински лидер.

Иако многи сматрају да је кухиња само функционална, заправо мож


Међународни кривични суд у Хагу оптужио је израелског премијера за ратне злочине у Гази

Москва ће одговорити одлучно и на одговарајући начин на било коју агресију, изјавио је председник


Вашингтон ипак настоји да избегне било какву употребу оваквог оружја, изјавио је Томас Бјукенан.


Остале новости из рубрике »
BTGport.net - у1
Русија у XIX веку

СЛИКА СЕДМИЦЕ

WEB SHOP
WebMaster

ДјЕВОЈКА ДАНА