Украјина и Новорусија из минута у минут - 23.11.

24.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 21.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 23.11.

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 23.11.

Украјинска снаге одржал вежбе на обали Азовског мора - Украјинска војска извела је војне вежбе на обали Азовског мора. Војници су одрадили условну паљбу на бродове противника на прилазу обали, саопштио је прес-центар здружених снага Украјине.

„Јединице оперативно-тактичке групе ’Исток‘ здружених снага су током напорних вежби показале како се уништавају непријатељски десантни бродови и штити морска обала“, наводи се у саопштењу прес-центра на Фејсбуку.

Такође се наводи да су на вежбама војни инжењери оперативно извели минирање десантно-опасних делова обале и морске прилазе ка њима, а реактивно-артиљеријски дивизион самоходних вишецевних бацача ракета „Ураган“ условно је ракетирао десантне бродове противника на прилазу обали.

Заменик председника Одбора Државне думе Русије за одбрану Јуриј Швиткин објаснио је за РИА Новости са чиме су повезане те вежбе.

„Те вежбе указују на покушаје провокација украјинских власти, конкретно украјинских оружаних снага, што треба поново да фокусира пажњу Европске уније на ситуацију у Азовском мору. ЕУ би требало да саопшти украјинским властима на недопустивост провокација. Поред тога, то говори и о потреби да (Русија) предузме одговарајуће мере како би спречила нарушавања норми међународног права за шта, нажалост, данас постоје предуслови, а понекад постоје и директна кршења украјинских власти. Желим да нагласим да су оне снаге и средства које су концентрисане у том правцу, довољне су за спречавање провокација. Али истовремено, ако дође до погоршања ситуације, спремни смо да додатно ојачамо овај правац“, истакао је Швиткин.

САД предложиле Украјини да обустави испоруку струје и воде Донбасу - Обуставити испоруку воде и струје самопроглашеној Доњецкој Народној Републици, према саветима Сједињених Држава, Кијев није у стању. Не може се затворити руско-украјинска границу дуж целог периметра, рекао је руски сенатор Франц Клинцевич.

Бивши заменик начелника Генералштаба Оружаних снага Украјине генерал Игор Романенко рекао је за "Обзерер" да су Сједињене Државе предложиле Кијеву да створи "револуционарну ситуацију" у Донбасу прекидом испорука струје и воде како би се активирао процес повратка неконтролисаних територија.

"Технички, пројекат се не може спровести. Кијев у основи не може да блокира руско-украјинску границу дуж читавог периметра, што амерички саветници знају", рекао је Клицевич.

Према сенатору, такав савет америчке стране објашњава чињеницу да Сједињене Државе буквално гурају Кијев у "одлучне" радње у Донбасу, покушавајући да увуку Русију у унутрашњи украјински сукоб.

Парламент Украјине одобрио измене Устава о курсу земље према ЕУ и НАТО-у - Парламент Украјине усвојио је прелиминарну верзију нацрта измена Устава , којим се утврђује политика усмерена ка Европској унији и НАТО-у. О тим изменама се гласало на предлог председника Украјине Петра Порошенка.

Одлуку је подржао 331 посланик. Неопходан минимум је 226 гласова. У нацрту измена Устава Украјине је предложено да се из прелазних одредби устава изузме норма која је давала правне основе за базирање Црноморске флоте Русије на Криму.

Раније је Парламент Украјине упутио председнички нацрт закона о уношењу измена у украјински устав на експертизу Уставном суду. Према процедури, документ може да буде размотрен у целини на следећој седници парламента која ће бити одржана у фебруару наредне године.

Порошенко је раније предложио Врховној ради да унесе измене у преамбулу, низ чланова и прелазних одредби које ће „утврдити избор Украјине и њено место као чланице европске породице“, као и „курс Украјине ка интеграцији у НАТО-у“.

Порошенко: Русија као земља-агресор нема и неће имати право вета на наше ступање у НАТО и ЕУ - Председник Украјине Петро Порошенко изјавио је да ће одлука Украјине да Уставом потврди своју политику придруживања Европској унији и НАТО-у бити сигнал за Русију.

„Утврђујући у Уставу Украјине обавезу да се води политика ступања у НАТО и ЕУ, шаљемо поруку и Москви: растајемо се коначно и бесповратно. Русија као земља-агресор нема и неће имати право вета на наше ступање ни у НАТО, ни у Европску унију“, рекао је украјински председник обраћајући се Врховној ради пред гласање о уношењу одредби о придруживању ЕУ и НАТО у Устав.

Порошенко је раније предложио Парламенту Украјине да унесе измене у преамбулу, низ чланова и прелазних одредби које ће „утврдити избор Украјине и њено место у европској породици“, као и усмереност Украјине ка НАТО-у.

Врховна рада Украјине је у децембру 2014. године унела измене у два закона, одуставши од изванблоковског статуса државе. У јуну 2016. године усвојене су додатне измене које утврђују ступање у НАТО као циљ спољне политике земље. Украјина до 2020. године треба потпуно да усклади своје оружане снаге са снагама земаља НАТО-а. Експерти, међутим, сматрају да Кијев неће успети да се кандидује за чланство у НАТО у наредних двадесет година.

Кијев: Желимо да постанемо гасна држава која извози гас - Украјина би до 2025. године могла да постане „гасна држава“, односно извозник „плавог горива“, изјавио је премијер те земље Владимир Гројсман.

„Желимо да постанемо гасна држава, која задовољава сопствене потребе и извози гас. Можемо то да учинимо до 2025. године“, рекао је Гројсман у интервјуу немачком листу „Цајт“.

Немачка, према Гројсмановим речима, има могућност да инвестира у Украјину на сопствену корист и да након тога добија енергетске ресурсе „из још једног извора“.

Гројсман је, такође, оптужио Москву да покушава да смањи могућности украјинског транзита гаса у корист гасовода „Северни ток 2“. Украјински премијер тврди да Русија тежи да уз помоћ тог пројекта жели да „Европу претвори у свог таоца“.

Кијев је у више наврата саопштио да жели да задржи транзит руског гаса у Европу. Важећи уговор за транзит истиче крајем следеће године, али је „Гаспром“ изразио спремност да сачува тај транзит уколико Кијев докаже да је споразум економски исплатив.

Украјина се категорички противи изградњи нових гасовода изван своје територије, страхујући да ће изгубити приход од транзита руског гаса.

Након пуштања у рад првог крака „Турског тока“, шеф Савета за питања гасне индустрије и тржишта природног гаса Леонид Униговски је изјавио да ће обим гаса кроз Украјину бити смањен за 12 до 13 милијарди кубних метара годишње и позвао да се не допусти изградња другог крака тог гасовода.

Поглавар Албанске православне цркве осудио идеју о украјинској аутокефалности - Поглавар Албанске православне цркве, архиепископ Анастасије, прогласио је идеју о украјинској аутокефалности „ходом по минском пољу“ и затражио да се одржи Свеправославни сабор.

У писму патријарху московском и целе Русије Кирилу Анастасије је навео да Украјини прети опасност раскола међу верницима, што би био „болан ударац за поверење у православље“. Поглавар Албанске православне цркве је нагласио да тако нешто „свим снагама треба избећи“.

„Сматрамо да смо сви ми дужни да ’учинимо све‘ да бисмо се вратили окупљањима поглавара и планирању новог Великог сабора“, наведено је у Анастасијевом обраћању.

Албанска православна црква се на тај начин први пут изјаснила о ситуацији са црквом у Украјини и подржала идеју патријарха Кирила о одржавању заједничке расправе о том питању.

Карасин: Прича такозваних западних партнера да Русија милитаризује Азовско море још једно измишљено застрашивање - Тема несугласица око Азовског мора отворена је да попуни упражњено место: Крим је престао да буде горућа тема и њега више не схватају као инструмент притиска на Русију, због чега је Запад измислио нови повод како би остварио своје циљеве, саопштио је у заменик шефа руске дипломатије Григориј Карасин.

„Азовска тема је убачена у информациони простор намерно и натегнуто. Актуелни кијевски режим је у координацији са својим иностраним покровитељима пронашао нову антируску тему која је отворена да попуни упражњено место. Ситуација у том региону нашим такозваним западним партнерима није посебно интересантна. Њима је важан нови повод за напад на Русију и изговор за појачавање санкција Русији“, рекао је Карасин у интервјуу листу „Комерсант“.

Према његовим речима, Русију су активно почели да оптужују, „како је то уобичајено у последње време“, за нека незаконита дејства, а да се притом не наводе докази за то.

Карасин је истакао да је прича о томе да Русија милитаризује Азовско море још једно измишљено застрашивање.

„Оружане снаге Руске Федерације се користе само за заштиту Кримског моста због терористичких претњи. За безбедност у Азовско-керчком басену одговарају руски граничари. Њихове снаге и средства су довољни за испуњавање тог задатка и ни о каквом стварању војно-морске базе тамо нема речи“, рекао је Карасин.

Према његовим речима, Украјина је та која се бави војним активностима у Азовском мору, интезивно повећава своју војно-морнаричку групацију уз подршку САД и проширује обалску војну инфраструктуру.

„Таква дејства су усмерена на стварање још једног извора напетости који би омогућио Кијеву да скрене пажњу са сопствених унутрашњих проблема, укључујући и предизборну кампању за председника земље која је практично почела. У Кијеву свесно надувавају азовску тему, то је пропаганда“, додао је Карасин.

"Кијев спреман да са Немачком проговара о `Миротворцу` " - Коментаришући захтев Министарства спољних послова Немачке да се затвори портал „Миротворац“, украјински амбасадор у Немачкој Андреј Мељњик је у свом чланку за лист „Велт“ изјавио да Кијев није одговоран за тај сајт.

Мељњик је напоменуо да је сајт „приватног“ порекла, па се у овом случају „поставља питање слободе говора“.

При томе се, према речима дипломате, укључивање бившег немачког канцелара Герхарда Шредера на „списак непријатеља Украјине“ објашњава његовим речима да је неизбежно да светска заједница призна поновно уједињење Крима са Русијом.

„Међутим, Украјина је спремна да озбиљно настави преговоре о проблему ’Миротворца‘ са немачким партнерима. Лично сматрам да је злогласни списак неприкладан“, закључио је амбасадор.

Раније је Берлин осудио стављање Шредера у базу „Миротворца“ због „напада на суверенитет Украјине“ и „антиукрајинске пропаганде“.

Сајт „Миротворац“ је познат по скандалозним објавама података новинара, укључујући и страних новинара, који су добијали акредитације самопроглашених ДНР и ЛНР, наводећи њихове контакт податке, након чега су неки од њих добили претње.

Дуња Мијатовић, тада представница ОЕБС-а за слободу медија, назвала је сајт „алармантним кораком који би могао још више да угрози безбедност новинара“.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима