Ексклузивно истраживање: Да ли су раскринкане „мрачне тајне“ америчке био-лабораторије у Грузији?

Поред еуфорије ишчекивања резултата избора за амерички Конгрес, прослављања стогодишњице окончања Првог светског рата и шокантног убиства Џамала Кашогија у Турској, пажња- светске јавности запањујуће кратко се задржала на једној ванредно значајној и прилично забрињавајућој вести. Ради се о наговештајима тајног америчког војног програма развоја биолошког оружја у Грузији, о чему су почетком прошлог месеца јавно говорили неки од највиших руских и грузијских званичника.

Најпре је у септембру бивши грузијски министар безбедности Игор Гиоргадзе, на конференцији у Москви, саопштио да је дошао у посед неких 100.000 страница тајне документације која говори о експериментима са смртоносним патогенима у Центру за истраживање јавног здравља „Ричард Лугар“ у грузијској престоници Тбилисију, да би потом и руско Министарство одбране почетком октобра саопштило како су у истој установи умрла 73 лица у склопу тајног америчког програма тестирања биолошког оружја, камуфлираног у програм лечења хепатитиса Ц.

Пентагон је ово наравно демантовао и саопштио да су дотичних 100.000 страница документације фалсификати (интересантно да би неко правио толику количину лажних докумената), а 14. новембра (дакле готово месец дана од апела руског МОД и готово два месеца од конференције за штампу Игора Гиоргадзеа) су у центар „Лугар“ стигла 23 инспектора из 17 земаља како би испитали шта се то догађа у овој лабораторији. Међутим, међу њима нису били и руски научници, с обзиром на то да Москва сматра да ће читава инспекција бити обична фарса јер су до сада Американци имали сасвим довољно времена да уклоне сваки corpus delicti.

Ово је отприлике редослед вести који се појављивао у медијима главног тока. Међутим, то је само врх леденог брега. Испод тог врха, годинама брижљиво скривана од очију јавности, налази се монструозна менгелеовска машинерија са једним јединим задатком – да произведе „савршено“ оружје за уништење руског, али и свих оних народа који се противе америчкој глобалној хегемонији. То „савршено оружје“ су вештачки направљени вируси, тако програмирани да нападају искључиво људе одређених генских конституција – било да су то Руси, Кинези, Арапи, црнци или ма ко други. Али, кренимо редом


„ХУМАНИ“ ГИЛЕАД

 

Све је почело када је америчка биотехнолошка компанија „Gilead Sciences“ почетком 2015. одлучила да у Грузији покрене „демонстрациони пројекат“ са наводно хуманистичким циљем да „увери владе и мултилатералне агенције широм света да се хепатитис Ц може елиминистати организованом интервенцијом фармаколошке заједнице“.

Према званичним саопштењима, овај програм без преседана би подразумевао бесплатно пружање лекова против хепатитиса Ц, као што су астрономски скупи „солвади/софосбувир“ (коме једна једина пилула кошта и до 1000 долара, а читав дванаестонедељни програм стотинак хиљада долара) и новопроизведени „харвони/софосбувир-ледипасвир“.

Један од директора „Гилеада“, Грег Алтон, је тада изјавио и да Грузија има „управљиву величину са становништвом од неких 5 милиона људи, као и системе виралног надзора, па је идеална за научни експеримент“. Пројекат је од старта осмишљен у сарадњи са америчким Центром за контролу и превенцију зараза, што је владина институција под јурисдикцијом министарства здравља САД.

Ако вам делује нелогично да би влада САД и мега профитабилна америчка фармаколошка компанија бесплатно лечили хиљаде људи у малој, сиромашној кавкаској земљи неким од најскупљих лекова на свету – на добром сте трагу. „Gilead Sciences“ је практично од свог оснивања крајем осамдесетих година прошлог века тесно сарађивао са америчком војском, па је чак и бивши министар одбране Сједињених Држава Доналд Рамсфелд био члан његовог борда директора.

Штавише, 1997. је личним ангажманом издејствовао да се рад компаније на леку против богиња под именом „цидофовир“ реорганизује и интегрише у истраживање Пентагона о биотероризму, а наредне године је чак успео да убеди тадашњег председника Била Клинтона да бомбардује постројење Гилеадовог конкурента, Ал Шифе (која је производила лек против вируса HIV), уз образложење да ова компанија прави хемијско оружје за Ал Каиду. Од Рамсфелдовог доласка на чело Пентагона, „Gilead Sciences“ постаје важан сарадник америчке војске у готово свим фармаколошким и биотехнолошким пројектима.

ЕКСПЕРИМЕНТИСАЊЕ НАД ГРУЗИЈСКИМ ПАЦИЈЕНТИМА

Но, вратимо се на Грузију. По покретању дотичног експерименталног програма у овој земљи, „Gilead Sciences“ је за чвориште својих операција одабрао Центар за истраживање јавног здравља „Ричард Лугар“, надомак Тбилисија и америчке војне базе Вазијани. Ову установу је још 2013. основала Агенција министарства одбране САД за смањење претњи (Defense Threat Reduction Agency – DTRA), и то у склопу 2,1 милијарди долара вредног програма изградње експерименталних биолабораторија широм постсовјетског простора под називом „Програм кооперативног биолошког ангажмана“ (Cooperative Biological Engagement Program).Из докумената које је бивши грузијски министар безбедности Игор Гиоргадзе обелоданио јавност је могла да сазна да су у овом центру у протеклим годинама радили научници и микробиолози Пентагона којима је додељен дипломатски имунитет.

Штавише, један од разлога због којих је центар „Ричард Лугар“ саграђен баш у Тбилисију је и његова близина у односу на локалну америчку амбасаду преко које су узорци људске крви и експериментални патогени тајно транспортовани као део дипломатских вализа које не подлежу царинским и другим контролама. Поред тога, у самој лабораторији „Ричард Лугар“ постоје поједине зоне у којима је приступ забрањен свима осим америчким држављанима са специјалним безбедносним пропусницама какве добијају једино високи службеници војске и обавештајних агенција. Овим просторијама је додељен и дипломатски имунитет, у складу са Грузијско-америчким споразумом о војној сарадњи из 2002. године, па грузијске држава не може да оствари практично никакав увид у њихово функционисање.

Локално становништво из оближњег насеља Алексејевка се већ годинама жали на несносан смрад који се из лабораторије шири, и то нарочито ноћу, а који изазива главобоље, мучнину, висок крвни притисак и несвестице, као и помор живине и других животиња. Очевици такође говоре да се из постројења често ослобађа дим различитих боја – црни, црвени, зелени – као и да лабораторија ослобађа некакав отпад у оближњу реку. Познат је и инцидент у којем су двојица Филипинаца запослена у центру умрла након што су дошли у контакт са некаквим испарењем ослобођеним из постројења. Све у свему, прилично необичне појаве за центар који се наводно бави „јавним здрављем“…

Међутим, све ово би вероватно заувек било заташкано да у јавност нису процуреле информације о масовним умирањима пацијената који су учествовали у „бесплатном лечењу“ од хепатитиса Ц у дотичној установи. Наиме, „хумани“ програм „Гилеада“ је однео животе најмање 73 грузијских држављана, од чега је 26 њих помрло у једном једином дану 30. децембра 2015! Што је још горе, о овом случају се ћутало, па наредне групе пацијената нису ни знале шта је задесило њихове претходнике.

Подаци из медицинске документације страдалих пацијената, која је преко интернета „процурела“ у јавност, су прилично застрашујући. Као разлози смрти наводе се отказивања бубрега, тешки облици енцефалопатије, компликације у третману еризипела, цирозе јетре, асцитес, леукемија и „непознати“ узроци. Ово је заиста невероватно када се има у виду да су ти људи званично третирани терапијом солвадија, што је лек који не може ни приближно изазвати овакве нежељене ефекте (примера ради, у Русији није регистрован ниједан смртоносни случај употребе овог лека). Нема сумње да су несретни пацијенти несвесно искоришћени као покусни кунићи за нешто далеко злокобније.

Иако у овом тренутку можемо само да нагађамо какво је микроскопско „чудовиште“ узгајано и тестирано у Центру за јавно здравље „Ричард Лугар“, обелодањена документација пружа додатне индиције о злокобним, а може се рећи и геноцидним намерама његових власника.

Тако на пример операцијама у дотичном објекту руководи особље из медицинско-истраживачке јединице за Грузију америчке војске (US Army Medical Research Unit – Georgia), која се у документацији води под скраћеном ознаком USAMRU-G (негде и као USAMRD-G), а на испомоћи су им и приватници из америчког центра за контролу заразе (US Center for Disease Control – CDC), као и микробиолози „Гилеада“. USAMRU-G, чије особље претежно сачињавају микробиолози, се налази под командом ентомолога (стручњака за инсекте) Џошуе Баста који користи возило са дипломатским таблицама и ужива дипломатски имунитет у Грузији иако није дипломата.

ДРОНОВИ И ИНСЕКТИ ЗА ШИРЕЊЕ ЗАРАЗЕ

Питате се какве везе са лечењем хепатитиса и микробиологијом има стручњак за инсекте?

Обелодањена документација има непријатан одговор и на то питање. Наиме, у поседу особља из центра „Ричард Лугар“ налазио се читав низ техничких докумената са конструкторским нацртима и оперативним упутствима за најразличитије уређаје намењене ширењу зараза. Један од докумената говори о конструкцији специјализованог дрона који над циљаним областима ослобађа ројеве инфицираних комараца. Насловљен као „ваздушни систем за ослобађање токсичних комараца“, овај дрон је почетком марта 2015. патентиран у америчкој Канцеларији за патенте и жигове. Према опису уређаја из документације, ради се о беспилотној летелици на даљинско управљање која садржи контејнер за размножавање и ослобађање комараца, опремљен токсинима или патогенима које најпре у себе уносе комарци, а потом их преносе на људе и животиње приликом уједа. Уместо токсина, исти уређај се може користити и за имунизацију сопственог становништва.

Официјелни опис патента довољно говори сам за себе: “Кроз читаву војну историју, здравље трупа је увек било важан, па и одлучујућ фактор. Војници на терену једино могу успешно да функционишу уколико нису болесни или не умиру од смртоносног вируса или патогена. Војник чији имуни систем покушава да се избори са бубом или патогеном неће имати енергију или способност да се бори против других војника. Болест може бити веома вредно војно средство које потенцијално може бити разорније од најсавременијих војних топова и друге опреме.”

Потом се додаје: “Како је разбољевање непријатељских трупа важан војни циљ, неопходно је испитати која су средства доступна за допремање патогена, бацила и вируса до непријатеља. У данашњој високо-развијеној војној технологији постоје разноврсни типови малих роботских уређаја који могу допремити болест до непријатељских трупа. Али и поред свих софистицираних компјутерских чипова и микропроцесора, сви ти хај тек уређаји не могу да се пореде са чудесном технологијом природе. Природа има веома развијену алатку која не само да може да допреми агенс заразе до области у којој је непријатељ, него та алатка може самостално да тражи и проналази непријатеља чак и онда када је он скривен иза фортификација или камуфлиран”.

Коначно, опис стиже до кулминације: “Ово чудо технологије може да преноси агенс заразе, тајно уђе у непријатељски рејон, пронађе појединачног непријатеља и контаминира га без икаквог упозорења. Ова ултра хај-тек алатка природе се зове комарац. Уколико би војни планери могли да узгајају и користе силу комараца, лако би могли да инфицирају и убију огромне масе непријатеља, без и једног испаљеног метка”.

Ове редове потписао је проналазач на чије име гласи овај патент, С. Мил Калверт, који је власник још четрдесетак сличних патената направљених за војску САД. Интересантно је међутим да се особа под таквим именом не налази у регистру грађана САД, а његов адвокат Луис Вентр, који је водио правну процедуру стицања права на патент, је одбио да новинарима разјасни да ли се ради о постојећој особи или о псеудониму.

Ко год мистериозни Калверт био, очигледно је да се ради о особи специјализованој за биолошко и хемијско ратовање и не претерано забринутој што прављењем ових геноцидних алатки крши читав низ међународних конвенција. О томе сведоче и други патенти регистровани на његово име.

Један од њих је и саботажни метак који ослобађа токсични агенс у тренутку опаљења ватреног оружја у којем се налази. На тај начин се оружје противника може окренути против њега самог. Ако се неко пита како би таква саботажна муниција могла да се нађе у рукама америчких непријатеља, довољно је подсетити се тајног програма америчке војске из периода вијетнамског рата под називом „Најстарији син“ (Project Eldest Son), у којем су амерички командоси војсци Северног Вијетнама подметнули десетине хиљада комада фаличне муниције и хиљаде комада фаличног ватреног оружја које је сакатило његове кориснике при дејству, и то у циљу подривања поверења Северновијетнамаца у њихове кинеске снабдеваче оружјем.

Још један Калвертов проналазак је и специјални метак са шупљим врхом у који се може сместити капсула отровних, радиоактивних, наркотичких или инфективно-патогених карактеристика. Особа изложена дејству овакве муниције може њоме бити обележена за праћење, омамљена или инфицирана. Нарочито је опасна верзија са капсулама у којим је смртоносни отров, јер се њима постиже смртан исход, без обзира на то где је жртва погођена. Што се пак варијанте са заразним патогенима тиче, она уопште и не мора да оствари директан физички контакт са циљаном особом, довољно је да се њен садржај распрши у близини мете. Ово одговара концепту „бесконтактног ратоводства“ који америчка војска развија последњих година. Поред ових типова неконвенционалне муниције, Калверт је патентирао и неколико врста дронова намењених ослобађању хемијских и биолошких агенаса директно у ваздух.

Али вратимо се ентомологији и питању употребе инсекта у експериментима центра „Ричард Лугар“. Ентомолошко ратовање је подврста биолошког ратовања и као такво може имати велики значај у циљаном ширењу зараза, нарочито када се има у виду географска близина Грузије са Русијом. Обелодањена документација показује да је још 2014. године „Ричард Лугар“ центар добио одвојено постројење за инсекте, као и да је исте године покренут пројекат истраживања тзв. „пешчаних мува“.

У тој и наредној години су јединке ове врсте инсеката сакупљане у склопу пројекта названог „Надзорни рад над болешћу акутне грознице“ (Surveillance Work on Acute Febrile Illness), а код свих женки пешчаних мува тестирана је стопа инфективности. Потом су испитиване карактеристике њихових пљувачних жлезда. Познато је да ова врста мува у својој пљувачки носи опасне паразите који се могу пренети на човека приликом уједа. Интересантно је да је баш у периоду вршења ових експеримената у Грузији забележена најезда ових мува.

Ту међутим није крај. Научници из ове лабораторије су током 2016. сакупили 21.590 крпеља у циљу формирања ДНК базе за будућа испитивања у оквиру Пентагоновог пројекта „Процене серопревеленције и генетичке разноврсности вируса кримске-конго хеморагијске грознице“ (Assessing the Seroprevalence and Genetic Diversity of Crimean-Congo Hemorrhagic Fever Virus – CCHFV). У оквиру истог пројекта су сакупљани и тропски комарци, чија је најзеда примећена у јужним, кавкаским крајевима Руске Федерације (дакле ослоњеним на Грузију) у периоду који кореспондира са вршењем поменутих експеримената. У самој Грузији је од изненадне епидемије вируса хеморагијске грознице до сада оболело шездесетак особа, а њих деветоро је умрло.

ПОТРЕБНА ТЕМЕЉНА МЕЂУНАРОДНА ИСТРАГА

Из свега наведеног јасно је да се у лабораторијама „Ричард Лугар“ центра одвијало нешто веома мрачно. Иако је у току некаква тобоже „независна“ (а у суштини изрежирана) истрага овог постројења од стране медицинских тимова из двадесетак земаља широм света (али не и Русије), мало је вероватно да ће након неколико месеци од обелодањивања ових ужасавајућих открића комисија успети да нађе било шта инкриминишуће.

Ову, као и све сличне лабораторије које је Пентагон успоставио широм постсовјетског блока у својеврсном подухвату микробиолошког опкољавања Русије, требало би подвргнути темељној истрази тимова инспектора из Организације за забрану хемијског оружја (OPCW), па и релевантних тела УН јер постоји основана сумња да су САД прекршиле Конвенцију о забрани биолошког оружја, као и Женевски протокол о забрани биолошког и хемијског оружја.

У супротном, ове установе наставиће да представљају претњу не само за Русију и земље у којим се налазе, већ и за читав свет.

bog-rata.com