Украјина и Новорусија из минута у минут - 06.11.

07.11.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 04.11. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 06.11.

Кијев наставља са нагомилавањем снага у Донбасу - Украјинска војска наставља да нагомилава снаге у Донбасу, изјавио је стални представник Русије на преговорима у Минску Борис Гризлов.

Од наоружања које користи украјинска војска приметно је лако оружје, али су уочени и минобацачи калибра 82 милиметра и 120 милиметара и борбена пешадијска возила, изјавио је Гризлов на крају састанка у Минску.

Током дискусије је било речи и о председничким и парламентарним изборима у ДНР и ЛНР.

Гризлов је нагласио да ти избори није у супротности са Минским споразумима.

Он је истакао да то нису избори за органе локалних самоуправа који су прописани Минским споразумом, већ да су то председнички избори и избори за чланове народних савета у републикама у Донбасу, који су потребни како би се управљало територијама и како би живот функционисао у тренутној сложеној ситуацији.

Гризлов је констатовао да већ више од три и по године, упркос духу и слову Минског споразума, украјинска страна блокира разговоре о политичком решењу кризе.

„Питања специјалног статуса Донбаса и амнестије треба да се решавају у оквиру уставне реформе у Украјини која је предвиђена Минским споразумом“, подсетио је он.

Избори за председнике ДНР и ЛНР су планирани за 11. новембра. Кијев је већ саопштио да неће признати изборе.

Бесонов: Украјинске снаге припремају провокацију уз употребу хемијских супстанци - Украјинске безбедносне снаге припремају провокацију уз употребу хемијских супстанци ради опструкције избора у Доњецкој Народној Републици, изјавио је начелник прес-службе управе Народне војске ДНР Данил Бесонов.

Према његовим речима, јединице Оружаних снага Украјине које се налазе у Донбасу „хитно се опремају средствима за радио-хемијску и биолошку заштиту“.

„Позивамо светску заједницу да спречи злочине“, додао је Бесонов.

Он је раније саопштио да су у Донбас дошли саветници НАТО-а и супервизори страних приватних војних компанија за припрему терористичких напада и провокација како би осујетили изборе.

Преглед политичко-економских и других вести за 06.11.

Песков: Избори у ДНР и ЛНР нису у супротности са Минским споразумима - Избори у Доњецкој и Луганској Народној Републици нису у супротности са Минским споразумима, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

Коментаришући разјашњење да би избори, према условима документа, требало да се одржавају по украјинском закону, Песков је одговорио да текст споразума садржи и клаузуле које су обавезујуће за Украјину, али које нису реализоване.

„Ако прочитате тачке Минских споразума које претходе овоме, видећете да је украјинска страна требало да испуни многе ствари, а није их испунила“, истакао је он.

Жалосна ситуација са реализацијом Минских споразума провоцирана је неспремношћу Кијева да их испуњава, додао је Песков.

На питање да ли руска страна признаје гласање, Песков је објаснио да треба сачекати да се ови избори одрже и истакао да је важно ко ће бити изабран.

„Свакако ће на неки начин то имати свој утицај, јер, понављам, Москва има утицај на руководство ових република, али оно није безгранично, па је идентитет оног ко стане на чело република изузетно важан“, одговорио је Песков на питање да ли Кремљ повезује неке наде за променом са онима који буду изабрани.

Раније је немачка канцеларка Ангела Меркел изјавила да одржавање избора није у складу са Минским споразумима за решавање ситуације у Донбасу.

Планирано је да се избори за председнике и посланике самопроглашених народних република Доњецка и Луганска одрже 11. новембра. Кијев је већ изјавио да не признаје изборе. За место председника ДНР кандидује се пет особа, укључујући и в.д. лидера земље Дениса Пушилина. Више од 30 представника из 14 земаља, између осталог и из Европске уније, доћи ће у Донбас као страни посматрачи.

РТ: ЕУ сама себе кажњава учествујући у санкцијама које је Вашингтон увео Русији - Лавров - ЕУ сама себе кажњава учествујући у санкцијама које је Вашингтон увео Русији, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров. Међутим, иако политика рестрикција не штети САД-у, ЕУ пати од милијарди евра губитака.

У интервјуу шпанском листу Ел Паис, Лавров је саопштио о жалосном стању односа између ЕУ и Русије, описујући их далеко од нормалног. Подела се врши далеко одавде, преко језера, рекао је Лавров.

"Митска `руска претња` је исфорсирана према европљанима, првенствено, споља", рекао је Лавров. Главна тачка расправа између ЕУ и Русије су санкције наметнуте од стране европских земаља директним наређењима из Вашингтона", рекао је Лавров.

У вези са тим, САД тешко да осећају негативан утицај на ту политику коју подржавају, за разлику од ЕУ.

"Бројке губитака држава чланица ЕУ због санкција су различите: према неким проценама, то је суме далеко више од 100 милијарди евра. Важно је да европски политичари коначно то схвате", рекао је министар.

Русија, која је морала да одговори реципрочним мерама, спремна је да укине ограничења која су уведена на европску робу још 2014. године.

"Поново смо говорили о нашој спремности да укинемо контрамере", рекао је Лавров. Међутим, ЕУ мора да направи први корак.

"Надамо се да ће здрав разум опет превладати јер, објективно гледајући, од санкција не могу имати користи ни Русија ни ЕУ", додао је дипломата.

ЕУ је наметнула низ економских санкција Русији након поновног враћања Крима у састав Русије, које је уследило након државног удара у Кијеву и грађанског рата у источној Украјини. Санкције су усмерене на руску војну и банкарску индустрију, као и на високе руске званичнике и пословне људе. ЕУ је више пута продужавала санкције. У јулу је Савет ЕУ продужио мере усмерене на руску економију до фебруара 2019. године, а у септембру је продужио јединствене рестриктивне мере против 155 лица и 44 ентитета.

У међувремену, све више истакнутих људи говори у прилог укидању ограничења. Прошле недеље, бивши француски председник Николас Саркози изјавио је да су санкције "контрапродуктивне" и да служе само за отуђивање Москве и њено приближавање кинеској држави.

Медведев: САД уводе санкције да би угушиле конкуренцију - Сједињене Америчке Државе намећу санкције како би угушиле конкуренцију, али ће на крају трпети америчка економија, сматра премијер Русије Дмитриј Медведев.

„Протекционизам је безусловно лоша појава у глобалној економији. Протекционизам је одувек постојао, али ипак, углавном претходних година већина земаља се придржавала правила која су успела да се израде у оквиру Светске трговинске организације“, рекао је Медведев на онлајн-конференцији током посете Кини, одговарајући на питања корисника интернета.

Руски премијер је нагласио да Русија наставља да сматра да „човечанство у тој области није израдило ништа боље од тога“.

„Колико ја схватам, ово је и став председника Кине. Да, овај систем није идеалан, али он функционише и обезбеђује конкуренцију у свету, слободан развој економија и заинтересованих земаља. Нажалост, у последње време предузете су мере да се ова конкуренција угуши, а систем слободне размене добара и услуга стави под јаку контролу“, истакао је Медведев.

Он је додао да се управо то и назива протекционизам — „када неке земље покушавају да се ограђују од других“.

„Овакву врсту политике спроводе бројне државе, а вероватно је највећа од њих Сједињене Америчке Државе, које намећу разна ограничења и царине према Кини, Европској унији и нашој земљи, Руској Федерацији. На крају крајева, уверен сам да ће због тога трпети и америчка економија“, закључио је Медведев.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима