Повратак србских аргонаута
На данашњи дан, пре сто година, Врховна команда је наредила Бродарској команди да се врати на Дунав и Саву, одакле су се, после херојског отпора снагама фелдмаршала Макензена у октобро 1915. Године, србски бродарци-добровољци, припадници импровизоване српске Речне флотиле, повукли су се са својом војском преко Абабније на обале Јадранског и Јонског мора.
Ту су формирали Бродарску команду и опремили свој брод “Србију”, повукли су се са својом војском у Солун и положили заклетву. Када је србска војска кренила ка Србији, преко Бугарске и од Видина Дунавом, вратили су сена своје реке Дунав и Саву. Док су митски Аргонаути ишли по златно руно србски су ишли по златну слободу.
Као што се митски Одисеј, након “лутања” и искушења, вратио на своју Итаку и својој Пенелопи, тако су се и србски бродарци, након три године и пута преко три мора, вратили на своје реке - Саву и Дунав.
Командант Бродарске команде је још 16. октобра 1918. године од начелника Саобраћајног оделења Врховне команде тражио да се изврше припреме за прелазак у Београд. Разлог је био и тај што су савезничке (француске) трупе журиле ка Дунаву, па се командант Бродарске команде бојао да ће они тамо стићи у преузети све бродове.
.jpg)
О свом путу Милан Ј. Радојевић ће касније написати чланак “Србска бродарска команда кроз Бугарску 1918”, који је објављен у “Ратничком гласнику” за 1937, свеска 2 и 3.
.jpg)
Када је “Решењем команданта Савезничких војсака” о.бр. 5802/3 адмирал Трубриџ постављен за команданта пловидбе на Дунаву, Бродарска команда је стављена под његову команду. О томе је Врховна команда 11. новембра обавестила команданте Прве и Друге армије. Овај енглески адмирал био је у Солуну командант свих савезничких поморских транспортних снага и снабдевања морем. Њему је била индиректно потчињена и наша Бродарска команда након доласка у Београд. Трубриџ је једно време био командант вез војске. Број припадника српске Бродарске команде је био недовољан. Због тога је наређено да командант Бродарске команде запосли сав бродарски персонал на војној дужности у србској војсци и прикупи сав незапослени персонал Србског бродарског друштва. У дисциплинском погледу целокупно бродарско особље у србској служби стављено је под команду Бродарске команде.
Нажалост, са својим морнарима, на обале Саве и Дунава није могла и њихов брод “Србија”. Тешко су се с њом растали, носили су је у срцу читавог живота.
Први командант српске Речне ратне флотиле и први командант српске ратне морнарице Милан Ј. Радојевић је са својим бродарцима кренуо на нови пробој преко Балканског полуострва - овај пута у супротном правцу, ка слободи. И овај пута су успели. Команду над својим бродом оставио је Дубровчанину Андри Бенићу, који је у писму својој породици писао 23. октобра 1918. године:
“... Одназад осам дана узео сам заповјед брода ‘Србија’, јер је дошао мој ред, а како командант другима каже, можда постанем сталним заповједником, а Стипановић командир чете, будући да наши људи с потпуковником и другим официрима крећу за ослобођене крајеве. Било би ми мило да останем заповједником брода, јер по свој прилици кад час дође биће налог да се иде за наше ослобођене крајеве на Јадрану. Без сумње Дубровник”.
Пут једног од последњих команданта “Србије” био је занимљив. Одмах после избијања првог светског рата Андро Бенић, који се тада налазио у служби на Суецком каналу и то од 1907. године као пилот, јавља се у добровољце у српску војску. Полазећи на пут, Андро Бенић оставља у Египту своју породицу у доста тешким материјалним приликама, али он не одустаје од своје намере да се као добровољац прикључи србској војсци и дадне свој допринос у ослобођењу земље. Међутим, с Крфа га савезничке власти враћају поново на службу у Суецки канал. Не наводе се разлози враћања или вероватно је то уследило због тога што је он био потребан у Суецком каналу, као искусан поморац, а можда и због тога што су га савезничке власти сматрале подаником Аустроугарске.
.jpg)
„Србија“, први србски ратни брод на мору
И Бродарска команда се преселила у Београд. Након рата, брод “Србија” је посебним наређењем Министарства војног, септембра 1919. године, дотегљен у Груж и предат команди пристаништа, а затим је упућен у Арсенал у Тивту где је расходован. Од Солуна до луке Бар брод је тегљен нашим паробродом “Србин”, а ко ће други да тегли своју “Србију” него “Србин”? За команданта је постављен Анђел Јовановић са Брача, кадет са пароброда “Србин”. Време доласка у Бар није тачно регистровано, али се ради о септембру 1919. године.
Из луке Бар је брод на свој погон пребазиран за луку Груж, где се лучким властима јавио 19. септембра 1919. године. Два дана после брод је пребазиран у Арсенал у Тивту у циљу ремонта. У Тиват је стигло седам чланова посаде - Бокељи, Црногорци и један Баначанин. по подацима из монографије Арсенала видљиво је да Арсенал није радио до 1921. године када су га Французи коначно предали Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца. За то време брод је служио за смештај официра.
Било је идеја да се брод, ради улоге коју је имао у рату, пресели у Беогард и овековечи као музејска вредност. Нема података зашто то није учињено.
Тако је завршио први ратни брод Србије на мору.
Тако је завршена одисеја србских бродараца са Саве и Дунава. Народни гуслар Петар Перуновић Перун је овековечио српску одисеју у песми “Моравка девојка”.
“Поранила Моравка девојка,
Поранила рано у недељу.
На уранак, баш на Ђурдјевданак
Па се млада крај Мораве шета.
Сама, боса по росној ливади!
Сама собом цура проговара:
‘Вај Мораво, што си дочекала,
Да у теби нигде никог нема,
Да у гори самном проговори!
Пуста поља леже неорана,
Пуста стада блеје без чобана
Пусти коњи вриште без јунака,
Младе цуре вену без момака!
Вај, зелена по ливади траво
Ко ће тебе траво покосити?
Ко ће мене младу запросити?
На пољима и по ливадама
И у селу где бејаху прела
Где бејаху славе и весеља,
Ту се сада тужна вију гробља...
... Швапски цари, крваве авети,
Ваши двори останули пусти!
У крв вам се круне утопиле
Љубе вам се брзо преудале
Ваша царства брзо пропанула
Што Србију земљу поробисте.
Што мукама страшним умористе
Жене, старце и децу нејаку
И херојску многу српску војску!
Што у сиње море потопише,
Нашу војску, нашу узданицу
И у војсци мог брата Маринка!
Авај мене дични соколови!
Србска војско, узданице дивна!
Србски борци, мученици славни!
Куку мене, мој брате Маринко,
Мој соколе у херојској војсци,
Сунце моје, рано ли ми зађе’
Тако млада тужи и нариче,
Од муке је срце заболело,
А од срца у главу додало!
Она паде на зелену траву,
Како паде, пак се обезнани!
Док јој јунак к’о на јави дође,
Свети ратник, а правде заштитник
Па говори Моравци девојци:
‘Немој кукат, моја сестро драга,
Нит кобити браћу соколове!
Лажу Швабе, Немци и Бугари,
Да је србска војска пропанула,
У несито море валовито!
Већ послушај, моја сестро драга,
Да ти право по истини кажем:
Кад Србију Срби оставише,
Учитељи школе затворише,
Затворише, ђаке поведоше
А попови цркве затворише,
Затворише, кључе понесоше,
Па одатле гором отидоше,
Иза гора пут сињега мора.
Ја сам њима вођа постануо,
Да их водим и да их предводим,
Чув’о сам их од зиме и глади,
Од крвника и дивље зверади,
Све до сињег мора дубокога!
Па уђосмо у галије тешке,
И одосмо морем пространијем.
И када смо усред мора били,
Ту нас јесте срећа нанијела,
На зелену гору од маслина,
Ђе бијаше много манастира.
Туна бјеше као у пролеће,
Воће зреше, цвијеће цветаше,
А та гора Крф се зовијаше!
А нас туна дивно дочекаше,
Племенити Руси и Французи
И са њима богати Енглез
У ново нас рухо обукоше,]
Под шаторе нове уведоше.
Па пошто се добро одморисмо,
Од тешкога пута далекога,
Вратише нас опет у галије,
На пучину мора дубокога.
Лађу нам је срећа послужила,
Изведе нас здраве и весело,
На обалу код града Солуна
Близу Свете горе православне,
Баш на поље болнога Дојчина!
Сад да ти је сестро погледати
Све је бијел шатор до шатора,
А све барјак, један до другога:
Ту су Дринци, ту су Шумадинци,
Па Ваљевци и храбри Моравци!
Медју њима витез од Србије,
Стари Путник, херој наших дана!
Па почуј ме, Моравко девојко
Када чујеш Балкан да се тресе,
Кад полете са планине виле,
Кад се горди развију барјаци,
Кад топ рикне, Моравко девојко,
Добро знади то је србска војска!
Онда ћемо мирно запевати’
‘Ој Мораво, моје село равно”.
Опет се заорила песма поред Ситнице, Мораве, Тимока, Колубаре, Дрине, Саве, Дунава и свих речица и потока уз које је заиграло србско коло. Живот је кренуо поново, Моравке девојке су се удале за своје Одисеје и рађале нове јунаке који ће се одазвати на позив за одбрану Отаџбине када то буде требало, а Србину је суђено да ратује, иако му ништа нема драже од мира и слободе. Због тог мира и слободе Србин и ратује.
Ослободиоце су дочекале девојке са цвећем и пешкирима, а у Свилајнцу, у срцу Ресаве, група девојака је француском генералу предала заставу коју су тајно везле, по цену свог живота, за време бугарске окупације. Биле су то Јелена, Даница, Вида, Љубица, Милица... Била је то величанствена застава са сребрним ресама на којој су, у умецима, насликане савезничке заставе, а при њеном дну ћирилским словима је писало: ”Ослободиоцима Србије 1918. Девојке Ресаве.”
Гуслар Петар Перуновић Перун је један од најистакнутијих гуслара, који је у Србију дошао 1900. године и учествовао у свим великим догађајима. Борио се у балканским ратовима, у црногорској војсци, а затим од 1914. године са Србима, с којима је прешао Албанију. Рањен је на Гучеву, а једном приликом му је граната однела главу гусала. Својим гуслама је наступао на Сорбони, у Америци је њима позивао добровољце у српску војску. Очевици су забележили да је при повлачењу кроз Албанију умео да застане и гуслама охрабри посустале.
Наши бродарци су попут митских Аргонаута прешли три мора и много река, али нису ишли по златно руно, већ по снагу и препород да би донели златну слободу својој изнуреној Отаџбини и свом народу, али слобода нема цене и на том путу многи су остали - Слава им!
Преживели ће дуго после певати омиљену хорску песму са Крфа и Солуна: “Ој, Србијо, мила мати, увек ћу те тако звати...”
Приредио Бошко Антић, контрадмирал у пензији, Из рукописа Србски аргонаути
- Извор
- Српска речна флотила у Чукаричком рукавцу/ vostok.rs
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Стање до 20:00, 24.11.2024.
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Руски војници извели су удар на паркинг за авионе на аеродрому у рејону Авиаторског, уништивши један од стационираних летелица. На Купјанско-Сватовском правцу руске снаге су подигле за
Нова ракета је успешно тестирана, рекао је руски председник на састанку у Кремљу.
Пише: Јулија Карасјук
Остале новости из рубрике »
СЛИКА СЕДМИЦЕ
ВИДЕО
ВИДЕО
ВИДЕО
