Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 27.10.
Украјинске снаге изгубиле скоро 2.700 људи без борбених дејстава - Украјинска војска је од 2014. године, од када трају борбене операције на југоистоку Украјине, изгубила скоро 2.700 људи, изјавио је главни војни тужилац Украјине Анатолиј Матиос.
Како је прецизирао, реч је о 891 случају смрти од болести, 318 саобраћајних несрећа и 177 несрећних случајева, затим 175 случаја тровања (алкохол, наркотици), 172 непажљиво баратање оружјем, 101 случају кршења мера безбедности, 228 убиства и 615 случајева самоубиства.
Према његовим речима, од толиког броја самоубистава, једна трећина извршена је у зонама војне операције и то током трајања службе.
Сва остала самоубиства војна лица су извршила на местима где су се лечили.
„Самоубиства - то је страшно велики проблем и огромна трагедија“, закључио је Матиос.
Такозвана ЦПЦ: РПЦ и СПЦ посјеле територије Украјине и Црне Горе ослоњене на силу оружја матичних држава - Одлука Васељенске патријаршије да призна аутокефалност неканонске Украјинске православне цркве je пробудила наду и расколничкој организацији која себе назива "Црногорска православна црква".
Представниk ове расколниччке организације je саопштиo да чин доделе аутокефалности неканонској Украјинској православној цркви, са којом је у “литургијском јединству”, сматра “праведним” и утемељеним на канонима Васељенских сабора, а отпоре који долазе из Руске и Српске цркве "политички мотивисаним".
“Те двије цркве (Руска православна црква и Србска православна црква) су инструменти у рукама великодржавних структура Београда и Москве, које се не мире и никада се неће помирити с успостављањем реда, мира и љубави међу православним црквама”, рекао је председник савета ове расколничке организације Стево Вучинић у изјави за Глас Америке.
“И један и друга су посјеле територије Украјине, односно Црне Горе, ослоњене на силу оружја матичних држава”
Како каже, Руска православна црква и Србска православна црква “не бирају средства и методе да у те двије земље задрже статус који су својевремено силом стекле”.
Кијев протерао шефа руске делегације у комисији за рибарство - Украјински граничари забранили су улазак у Украјину Игору Руљеву, шефу руске делегације у комисији за рибарство у Азовском мору, саопштила је Државна гранична служба агенцији УНН.
„Јуче током регистрације за лет из Украјине у Истанбул, граничари су саопштили господину Руљеву и још двојици чланова ове комисије да им је забрањен улазак у Украјину наредне три године“, прецизирала је служба.
У саопштењу се додаје да је одлука донета зато што су држављани Русије посетили Крим.
Раније су украјински медији саопштили да се обуставља рад комисије у вези са захтевом Кијева да протера Руљева.
Ситуација са пловидбом на Азовском мору погоршана је почетком године. У марту је Украјина задржала руски брод „Норд“ са десет чланова посаде, подигавши против његовог капетана оптужницу због незаконите посете Криму „чији је циљ да нанесе штету државним интересима“. У августу је у херсонској луци задржан танкер „Механик Погодин“.
Руске власти дејства Кијева карактеришу као „поморски тероризам“, а одговориле су повећањем пограничних контрола у свом делу Азовског мора.
Украјински граничари су тада саопштили да су Руси почели „жестоку политику задржавања и прегледа бродова“.
Кримска погранична управа Федералне службе безбедности Русије саопштила је да провере врши у складу с међународним поморским правом и да није добијала примедбе од власника бродова. Министарство иностраних послова Украјине је потом признало да руски граничари не нарушавају протоколе током прегледа.
Кијев је касније саопштио да намерава да појача војно присуство у Азовском мору и да у региону направи војно-морнаричку базу. У Азовско море су пребачена два оклопна брода, „Лубни“ и „Кременчуг“, као и спасилачки брод А500 „Донбас“ и морски шлепер А830 „Корец“, који су у недељу прошли кроз Керчки мореуз.
Европски парламент је у четвртак одобрио резолуцију која позива власти ЕУ да обезбеде пооштравање санкција против Русије због ситуације на Азовском мору.
Украјинска црква критиковала изјаву Филарета о преименовању неканонске цркве - Изјава поглавара украјинске неканонске црквене структуре, Филарета, о могућности преименовања Украјинске православне цркве у Руску православну цркву је неоснована, рекао је за РИА Новости председавајући Синодалног одела за информисање и образовање, архиепископ УПЦ Климент.
„Украјинска православна црква добила је своје име пре него што се појавила независна украјинска држава. Стога било какве изјаве на ту тему немају никакву основу“, истакао је архиепископ Климент.
Раније је украјинска неканонска црквена структура објавила да ће након добијања аутокефалности почети да се назива „Украјинска православна црква“. Притом, поглавар украјинске неканонске црквене структуре, Филарет, тврди да канонска УПЦ треба да се зове „Руска православна црква“.
Услед одлуке Цариградске патријаршије да започне процес признавања аутокефалности неканонске украјинске цркве, Синод Руске православне цркве је објавио да прекида евхаристичко општење са Цариградском патријаршијом. Синод РПЦ је ту одлуку назвао канонски ништавном и оценио да је одлука Цариграда о поништавању акта из 1686. године, којим је Кијевска митрополија предата у надлежност Московској патријаршији — политичка.
Митрополит Иларион изјавио је да је Цариград изгубио право да се назива координационим центром православља. Руска православна црква се нада да ће Цариград променити одлуку о давању аутокефалности Украјинској цркви, а пре тога ће бити у расколу.
Украјинa - из минута у минут -