Одговор фра Петру Јелечуна чланак од 0.7 октобра 2010.

Након просвијетљеног члана Фра Петра Јелеча од 07.листопада једноставно сам закључио како је човек на прошлим изборима заокружио Жељка Комшића за хрватског члана председништва док је хрватски народ који је већином бирао ХДЗ БиХ, не улазећи у њихов реизбор, исти извријеђао до сржи називајући га " политички заосталим ". Па, Фра Петре, кога бирати? Кога за твоју маленкост изабрати? Ниси оставио напутак. Ко стоји иза Фра Јелеча, ако није Социјалдемократска хоботница, повезана с ФТВ-ом и добрано упућена у медијско-пропагандни и психолошки рат усмерен против "задртих хрватских националиста". Замислите да неки хоџа јавно заговара независност Херцег-Босне и да му се даје медијски простор да блати бошњачку демократску већину и њен избор? Зашто фра Петар није једнако критичан према бошњачким политичарима који јавно подржавају Силе осовине зла, Ирански нуклеарни програм, Бин Ладена, оправдавају тероризам против Запада, пуштају на слободу терористе из Маоче, убиства Хрвата у Травнику, Витезу, трамвајима, итд ... Фра Петар је само марионета бошњачке пропаганде коју преко 6 "Хрвата" (познатих именом и презименом) гура СДП и који кроз само увек истих пар имена гура своје ставове проглашавајући их ставовима "свих грађана" за мене тзв. Босне и Херцеговине. Не улазећи у политику било које странке (ХДЗБиХ), па тако ни појединаца које прозивате (Б. Кришто и Д.Човић), реците јавно ко је или шта је добро за Хрвате у БиХ? Је ли то СДП, СДА или СБиХ? Мислим да су људе Вашег менталитета називали у средњем веку вазалима, поданицима и уопштено подложним епитетима. С урушавањем вредности које су како наводите резултат ХДЗ-а БиХ или било којег ХДЗ-а или било којег ХСП-а се не слажем јер су оне углавном резултат деловања бошњачке политике која има за циљ да Ви сутра тутне на главу фес јер у овом тренутку Ви по Сарајеву не смете вирнути изван Цркве у фрањевачком хабиту. Бошњачки политички круг (СДП, СДА, СБиХ, и остали за које Ви тврдите како су Хрвати требали за њих гласати, а нису јер су "заостали") имају заједнички циљ: активно радити на стварању унитарне БиХ, са што мање Хрвата и Срба, под цену нових несретних превирања јер је у врху Исламске заједнице БиХ процењено како Бошњаци демографски могу "издржати и нове ратове" због оправданог циља опстанка само њихове БиХ, погасити све националне и националистичке тежње, извршити етноцид, уништити све културне организације бх Хрвата, културоцид, уништити хрватске медије, онемогућити свако хрватско аутономно деловање у било којој сфери, наметнути своје ставове, омести успостављање још једне хрватске федералне јединице под претњом нових превирања, омести економско осамостаљивање, омести привредно јачање хрватских жупанија те вишак средстава одвести у Федерални буџет из којег се спашавају пропала бошњачка предузећа. Етничко чишћење се неометано одвија у миру јер на бошњачким подручјима више и нема Хрвата - осим Вас, а ни Ви не смете около ходати у хабиту, итд, ....

Хрватима у БиХ у овом тренутку треба неко попут Милорада Додика који би лупнуо шаком о стол и у лице представницима бошњачке конгломератски хегемонијалне династије малих Комшића рекао - Доста! Нажалост, немамо сада никог таквог али сутра ко зна. Ако Хрвати у БиХ немају никаквих права - онда је најбоље да се Хрвати осамостале и прогласе независност. Када сте тако добри са бошњачким политичким кругом, када тако лијепо кореспондира за опамећивање Хрвата, када тако добро идете на руку бошњачкој пропаганди чиме сте их ваљда задужили у неку руку: зашто се поштовани фра Петре јавно не заложите за независност и самосталност бх Хрвата и Херцег -Босне? Зар за све горуће проблеме које сте изнели у свом јавном промишљању није независност бх Хрвата? Сви проблеми (па и Ваша забринутост) би једноставно испарили са политичке позорнице, а политички "заостали Хрвати" би Вам трајно остали захвални. Примјетно је како Фра Петар ламентира над судбином политичке кохабитације између ХДЗ-а и бошњачких странака које је исти напустио те се препустио колаборацији с мрским "Додиком" и политичким круговима из РС-а. Мислио сам како је екуменизам окосница духовне спојеност и развоја Цркве. Тврдња како би Борјана Кришто била други српски члан након резултата избора је изван разума. Ко је онда "подобан" и подржава бошњачку политику, а да није Ж.К. Фра Петар спомиње Посавину и Хрвате из Посавине: зар то нису они који су у Хрватској већ направили двије куће и данас не желе да се врате јер имају добро плаћен посао? Шта је по тој замјени теза с Хрватима Аустралије? Нећемо ли и њих и део Аустралије припојити ко зна коме (не ваљда тзв. БиХ)? Зашто је, по фра Петру, Хрватима у БиХ добро гласати за "бошњачке средњовековне ћате", а никако кохабитирати са бх Србима и мрским Додиковим "СНСД-ом"? Зато што је дотични фратар жртва тзв. Стокхолмског синдрома. То је случај када се жртва која се изложи тортурама након одређеног времена на крају спријатељује с насилником након чега га брани и оправдава на суду. Срећом, једина жртва овог синдрома је Фра Петар и шесторица других док је око 200.000 хрватских бирача прошло ментално неозлијеђен. Када говоримо о феномену издаје, једини издајник хрватске демократске већине која је донела своју одлуку на изборима је Фра Петар. Зашто се на крају крајева код овог фратра појављује толики анимозитет према сопственом народу, зашто се Фра Петар не изјасни као Бошњак, апостатира до краја и готова ствар или би то покварило концепт медијског експонирања пробошњачких идеја протурених преко социјалдемократског католичког свештеника? Зато јер се осећа пробошњачки и то је сасвим у реду све док те политичке неспојивости износи јавно. Одговор фра Петру на његова питања: зашто су Хрвати уопште изашли на изборе, зашто пружају жесток политички отпор бошњачким унитаристичким сновима, зашто су изабрали и досадашње лидере, зашто промишљају самостално, зашто су поносни, лежи у следећој анегдоти. Судски чиновник у Аустро-угарској монархији Мартин Ђурђевић у својим "Мемоарима са Балкана", претисканим 2000.гу Стоцу, доноси ову згоду. У време турско-аустроугарскога рата (1875-78) на сугестију Отоманскога султаната, који је стао хришћанској раји обећавати брда и долине, "благостање и реформе" (стр. 83) само да не иде у борбу за своја права и слободе, западни су се конзули као султанови гласноговорници јавили те пошли на преговоре са вођама југоисточне Херцеговине. Дођу тако конзули међународне заједнице одређеног дана на херцеговачко-далматинску границу између Дубравице и Бијелога Вира (стр. 10). Тај се дијалог одвијао овако.

"Ваш устанак и поступак није оправдан", рекоше конзули. ? "Дуговечне мукотрпње оправдавају наш устанак ...", одговорише вође. ? "Али је у султана силна снага и војска, па ће вас свију смрвити", дочекаше конзули. ? "Мрви нас и таре већ од 500 година, па ево нас још има живих, да крв до задње капи пролијемо за слободу" - реплицирас вође. ? "Кад то мало хљеба, што имаде у торби, поједете, чим ћете се хранити? Та помријет ћете од глади", запријетише санкцијама конзули. ? Мијо Љубан из Сјекосе пограби шаку земље испред себе, тури земљу у уста, прожвака и прождре на очиглед свију, те рече:? Ево ове Божје хране неће нам никада нестати. ? Кажу, да је енглески конзул Холмес заплакао, кад је видио тај призор (стр. 84). ? Кад је овај одломак прочитан савременом енглеском "конзулу на Балкану" Лорд Давид Овен, он се само осмјехнуо (стр. 8).
Фра Петре, и ми ћемо јести земљу али нећемо под капу коју нам баш Ви стављате на главу већ ће хрватски народ самостално и заједно изабрати ис ким ће политички кохабитирати ис ким неће. И немојте заборавити како и сами ваљда још припадате истом народу. На крају, не заборавите како само католицима можете држати мису и проповед, а политичка залагања забодите сада у ледину јер Општи избори су завршили, а хрватски народ већински изабрао. Уосталом, уопште ми није јасно зашто Фра Петар толико ревно износи толике политичке критике на народ који води духовно или се намеће закључак како су његов политички (а можда и верски) став купили за Јудине шкуде. Фра Петре, ја ти опраштам, а надам се и народ којег си продао бошњачким интересима и којем би се требао вратити у окриље, а не да служе сили јачега у овом тренутку. Заједно ћемо јести земљу али изборит ћемо се за наша права.