Више бошњачких организација упутило је апел министарствима просвете и културе Црне Горе да "у складу са својим законским областима и дужностима", покрену поступке забране и уклањања из школских програма две књиге - "Горски вијенац" Петра Првог Петровића Његоша и "Пешчаник" Данила Киша.
Како наводи црногорски портал ЦДМ, то траже Бошњачка академија наука и умјетности (БАНУ), Бошњачко национално веће - савет у Црној Гори, Бошњачко национално веће у Србији, Бошњачка културна заједница и група других бошњачких организација, а исти захтев је послат и министарствима у Србији, Босни и Херцеговини, Македонији, Хрватској и Словенији.
У образложењу захтева се каже да је "садржај наведених књига годинама био научно-књижевна основа за конструисање националистичких и других антицивилизацијских и дехуманизирајућих односа, посебно према исламу и муслиманима", преноси црногорски ЦДМ.
Како наводи црногорски портал, они криве Његоша, једног од највећих србских и црногорских писаца, као и Киша, да су својим делима, односно "мржњом према исламу и муслиманима", створили извор мржње и сукоба између народа који живе на територији бивше СФРЈ.
"Посебно истичемо да је антицивилизацијска порука наведених књига допринела да држава Босна и Херцеговина постане место које је на најдрастичнији начин било изложено рушитељским нагонима двају кључних националистичких идеологија 20. века, односно великосрпске и великоцрногорске идеологије, које су биле пројециране кроз агресију против БиХ, када је почињен геноцид над Бошњацима", наводи се у образложењу, у коме се тврди и да су поменута дела и расистичка.
Аутори иницијативе пореде дела Његоша и Киша са делима Адолфа Хитлера и противе се да било која награда носи име Његоша и Киша.
"У овом контексту, апелујемо на Владу Црне Горе, позивамо премијера и министре да пониште одлуку о тзв. 'Његошевој награди' и на тај начин искажу поштовање према муслиманским жртвама, Бошњацима и Албанцима, које су почињене у Црној Гори од истраге потурица па до ратова 90-их", истичу бошњачке организације.
Оне Влади дају рок од 100 дана да поступи по захтеву, пре него што се обрате институцијама Европске уније, Уједињених нација, као и другим међународним организацијама.
У црногорском Министарству просвете одговорили су да не планирају да мењају постојећи план и програм.
"Црна Гора је мултикултурална и мултиетничка земља која се поноси управо својим различитостима, а чијем развоју наставни план и програм до сад није био препрека, већ напротив", саопштила је портпаролка тог ресора Милица Лекић.
ТАНЈУГ 
