Имамо различите опције. Прва рута („Турског тока”) је кроз Грчку до Италије. Друга опција је да развучемо тај гасовод преко Бугарске до Србије, Мађарске и Аустрије. Наш приоритет је да развучемо други крак кроз Бугарску до Аустрије. У сваком случају, пројекат се развија по плану и већ 1. јануара 2020. може почети снабдевање природним гасом капацитетом од 31,5 милијарди кубних метара сировине кроз ова два гасовода. Тим речима је руски министар енергетике Александер Новак у уторак у Москви наговестио да 14 и по месеци пре најављеног пуштања „Турског тока” у погон још нема званичне потврде коначних координата тог стратешког гасовода.
„Гаспром” и Москва ових дана су веома загледани у геополитичку мапу Европе.
Одлучан да од 1. јануара 2020. године у бизнису снабдевања Европе гасом заобиђе Украјину колико год може, водећи светски произвођач гаса, руски „Гаспром”, увелико разматра две „картографске” загонетке. Једну на Балтичком мору, у случају трасе најављеног гасовода „Северни ток 2”. Другу на југоистоку Европе, надомак обала Црног мора, за правац будућег крака гасовода „Турски ток”. У оба случаја загонетке морају бити разрешене далеко пре краја 2019. Тог датума, према ранијим најавама, „Гаспром” ће обуставити лавовски део испорука сибирског гаса Европи трасом кроз Украјину.
Муштеријама на Старом континенту „Гаспром” ће – према најавама за нешто више од 14 месеци – стратешки енергент испоручивати са севера гасоводом „Северни ток 2”, а с југа преко Црног мора и Турске, путањом преко Грчке. У случају гасног коридора водама Балтичког мора, отворена су два деликатна питања. Да ли ће Данска дозволити да „Северни ток 2” прође њеним територијалним водама? И да ли ће Вашингтон остварити претњу санкцијама западноевропским партнерима „Гаспрома” у међународном конзорцијуму који увелико поставља цеви „Северног тока 2”. Што се ове америчке претње тиче, руски председник Владимир Путин ових дана је упутио посебно оштру поруку Европи и поименце Бугарској.
„Надам се да Европа у целини неће личити на Бугарску и неће показати слабост и неспособност да заштити своје интересе”, истакао је Путин осврћући се на одлуку Софије да својевремено, под великим притиском Запада, одустане од пројекта „Јужни ток”. Почетком 2017. Путин је рекао да „Бугарска није имала мушкости” да се избори за „Јужни ток”. „Потпуно би било будаласто и штетно да се Европа одлучи за скупљу опцију (куповином течног гаса са стране)”, нагласио је руски лидер почетком месеца у Санкт Петербургу, током конференције за медије са аустријским канцеларом Себастијаном Курцом.
„Европска енергетска безбедност је незамислива без снабдевања из Русије”, истакао је тада Курц.
Неколико дана касније, у Милану, Александер Новак је најавио да ће – са америчким санкцијама или без њих – руски гас од 2020. добацити до Немачке Балтичким морем, далеко мимо Украјине.
„Гасовод ’Северни ток 2’, који ће транспортовати руски гас до Немачке, биће завршен на време, чак и у случају завођења нових санкција Москви. Надамо се да додатних санкција неће бити, али ако их и буде, пројекат ће у сваком случају бити завршен. Све иде на време: прва комерцијална испорука гаса биће спремна крајем 2019”, најавио је Новак.
Руси су задовољни како теку радови на „Турском току”. Поморски део његове конструкције биће завршен за два месеца, прогнозирао је ових дана Алексеј Милер, председник управног одбора „Гаспрома”.
Кад дотакне копно, правац „Турског тока” у Европи, пут Јонског мора и централног Балкана па на север, загонетка је од глобалног значаја, не само за снабдевање гасом.
У уторак је грчки министар одбране Панос Каменос понудио у Пентагону америчком колеги Џиму Матису да САД отвори нове војне базе у Лариси, Волосу и Александруполису. „Турски ток” у блиској будућности требало би да се пружи не тако далеко од Александруполиса.
Тања Пајић, Политика 
