Крај кампање, два митинга, једно питање: Колико је људи било?

 Сутрашњи 06.10.2018. може да осване без и једног озбиљног инцидента или ангажовање снага за очување реда и мира.

То је свакако за похвалу и главна вијест вечерас. Од тога, тешко да има било шта битније за Републику Српску, као свеукупност свих нас. Свакако је у питању значајан испит друштва у демократском изражавању слободне воље и толеранције према онима чија мишљења се потпуно разликују.

Такав резултат на крају, доста је поправио утисак данашњег дана, од којег су сви стријепили у смислу уличних обрачуна и физичких сукоба, те који је почео незгодним снимцима. Прво нападом на новинара РТРС Николу Марића, од стране такође новинара, али активисте Правде за Давида – Миљана Ковача.

Затим је, због информација о заустављању аутобуса са демонстрантима из Ефбиха, услиједило заустављање саобраћаја на неким од раскрсница у Бањој Луци, те ударањем у аутомобиле који нису жељели да се повинују забрани кретања.

Уз све то, веће присуство оклопљених полицијских јединица за разбијање демонстрација, уопште није уочено, изузев на простору код Фабрике дувана Бања Лука. На том потезу је и 2016. године, у епизоди митинг-контрамитинг, стајала једна прописна блокада кретања, али је таквих препрека овај пут било доста, доста мање.

МАКАР ЈЕ КАМПАЊИ КРАЈ

Вјероватно је ово једна од кампања када су сви учесици, барем у себи, једва дочекали крај. Тешко да је било оштрије и за бираче напорније кампање; пуне тешких ријечи, пријетњи, увреда, напада на личност и породице кандидата, лажних вијести, злоупотреба службеног положаја, те нетолерантне сукобљености такмичара; од ове којој смо присуствовали посљедњих мјесец дана. Но, очекивана масовност је изостала у оба случаја, док је град, осим на ова два митинг-жаришта, био необично пустих улица за један петак увече, када се масовно иде у угоститељске објекте. Што је, вјероватно, посљедица страха од насиља, које су тако демонстрирали неполитични и за митинге незаинтересовани грађани.

Дуго најављивани скуп „Правда за Давида“ је оснажен отказивањем митинга опозиционог Савеза за побједу на тврђави Кастел, што су многи протумачили као логичан потез, јер „опозицији не требају два митинга“. Још једно отказивање, али владајућег ДНС у Приједору, уз помињање случаја Драгичевић и раније појаве Милана Радовића на Тргу Крајине, још је појачао калкулације о расцјепу унутар ове странке и припреми за могућност напуштања коалиције након избора.

Овај митинг је свакако, као и до сада, био нескривено политизован и јасно организован као дио предизборног притиска у циљу промјене власти. Не само присуством кандидата опозиције, већ и говорима који су се могли чути са бине. Посебно поређењем врха СНСД да су „гори од нацистичих организација“.

ПРАВДА ЗА ДАВИДА – НЕ ВИШЕ ОД 8.000 ПРИСУТНИХ

Тако Сузана Радановић, мајка Давида Драгичевића, осим редовних критика и оптужби државних органа, те РТРС, по сопственим ријечима „није издржала“ те је „пошто смо прост народ“ изговорила реченицу: – Миле, попушио си!

Уз то, неколико пута када је узимала микрофон, мајка страдалог је изјављивала да на тргу тренутно има 30.000, па на крају и 40.000 хиљада присталица и да то РТРС не може игнорисати. То је податак по којем би и појам претјеривање био хиперболичан. Такав одзив би значио да је на тргу било присутно барем трећина или четвртина укупног становништва Бање Луке, што очевидно није био случај.

Уз најбољу вољу, овакве тврдње нису имале упоришта на лицу мјеста. Демонстрације на Тргу Крајине, окупиле су је можда нешто већи број људи него за прошли велики митинг у овој организацији, али суштински не много већи. Већа густина присутних се могла детектовати око саме бине, на потезу до робне куће Кастел, око семафора на углу улица Краља Петра 1. Карађорђевића и Милана Тепића, поплочаним дијелом парка до споменика Петру Кочићу, те до аутобуских стајалишта на Тргу Крајине. Једнако као прошли пут.

И по најнатегнутијим процјенама, и то око 19 часова, када је вјероватно било највише грађана, број окупљених није могао прећи 8.000. С тим, да како је ноћ одмицала, због нејасног програма и плана, те чекања оних из великих колона које су описиване као „дугачке 25 километара на улазу у град“, тај број је све више и више опадао. Посебно у случају људи који су дошли са малом дјецом, односно оних који сутрадан раде. Пред крај скупа, око 20:30 – 21:00, тај број је засигурно био између пет и шест хиљада.

Наравно, сви који организују митинге имају мотив и навику да претјерују са бројем присутних, али наш задатак је да кажемо како је било. Морамо да похвалимо и велики број ћириличних транспарената, који су величином и бројношћу угрозиле досадашњу латиничну доминацију. Такође је за похвалу што је централна личност организације, Давор Драгичевић, на крају ипак поручио да је Србска његова земља, да гроб његовог дјетета остаје у њој, да је он србски добровољац који се за исту борио и да је ово што сада чини наставак борбе за праведнију и успјешнију будућност у нашој земљи.

На крају самог скупа, који је протекао без говора првака опозиције, могли су се чути повици: Вукота, Вукота! обзиром да је и кандидат СЗП за предсједника Српске био присутан на дешавању. Осим овог детаља, није било других, експлицитних позива од стране говорника за кога да се гласа. Изузев, дакако, што је карактер читавог хепенинга био усмјерен много више за – „против“, а доста мање – „за“ кога гласати.

У другим значајкама, овај велики скуп није имао никаквих других обиљежја која нису већ исказана на ранијим окупљањима.

МИРО ЈАЊАНИН УМЈЕСТО ЦЕЦЕ И ЧОЛЕ

СНСД је свој завршни митинг, за разлику од „Петка тринаестог“ 2016. године, када је локација Трга Крајине на којој је митинг најавила опозиција, преузет за контрамитинг власти, овај пут одустала од својих најава да ће га одржати опет на истом мјесту.

Завршни страначки скуп СНСД одржао се вечерас на паркинг простору између зграде РТРС и Градског стадиона, а гласови по којим је на скупу присутне требала забављати Светлана Ражнатовић и Зравко Чолић, нису се показали истинитим. Стекао се дојам да је овај митинг више одрађен из ината и у смислу показивања снаге и упоришта највеће странке у Србској, али уз велико олакшање што је читав дан протекао без насиља, или чак и озбиљнијих намјера ка истом.

И овај скуп је протекао мирно, уз доста мању медијску пажњу, чак и државних медија, те без оцјена бројности које су ти исти медији давали за супротстављени митинг. Оцјена нашег репортера је да на овом дешавању није било више од 3.000 – 3.500 присутних, мада постоје и процјене да је 2.000 присутних највећи могући број који би се могао додијелити дешавању.

СТРАНКА ПРОТИВ ПОКРЕТА И КОАЛИЦИЈЕ

Овдје треба узети у обзир да је ово завршни скуп странке (не ни коалиције СНСД-ДНС-СП), а да је скуп на Тргу Крајине био, и поред политизације, у стању да скупи шири слој становништва, односно и оне који су страначки неопредјељени, апстиненти или просто радознали. Сасвим је сигурно да је на Тргу Крајине био огроман број људи којима не би пало на памет да дођу на било какав страначки скуп, па ни СЗП.

Због отказивања митинга СЗП на Кастелу, остајемо ускраћени за могућност упоређивања бројности страначких скупова, али због изреченог у претходној реченици, то се може сматрати и вема лукавим потезом опозиције, будући да се по аналогији са прошлим општим изборима, очекује тијесна битка коју ће добити они који нађу више присталица ван редова страначких војски.

И на овом митингу, осим демантовања најновијих прозивки у праскозорје изборне ћутње, нису се чули неки други тонови или поруке, од оних које смо имали прилике до сада чути.

Све у свему, очекивати је да сви са гласачким правом у Србској сада бар један дан одморе и отихују, па да већ прекосутра збирним изборним резултатом окончамо острашћеност, подјелу и неразумијевање до степена физичког насиља. Како год било, сутра ћемо опет сви живјети у истој земљи, а ни једна странка неће бити у стању да освоји довољно гласова да сама направи власт. Биће занимљиво стварање коалиција, које ће се створити на основу ове кампање.

Заправо, сва ова прича око бројања глава ће након гласања већ бити излишна. То је једино бројање које се рачуна.

Фронтал