Прелазак Ђавољег моста: Како се Русија борила за независност Швајцарске

Пре више од 200 година су руске трупе на челу са војсковођом Александром Суворовом ратовале у Швајцарској јер су обе земље имале заједничког непријатеља – Наполеона.

„Генералу који није знао за пораз руски цар је 1799. године наредио да напусти бојно поље у Италији и пребаци трупе у Швајцарску како би се ухватио у коштац са Французима. Тај генерал је био Александар Суворов. Његова драматична војна кампања у Швајцарским Алпима убрзо је постала легенда која и данас живи“ – тако швајцарски музеј на свом сајту представља изложбу о руском војсковођи.

„Руски војник је спретнији од јелена“

У то време се Русија ујединила са Аустријом и Великом Британијом у борби против француских револуционарних трупа које су на континенту освајале једну земљу за другом. Суворов, који никада није изгубио ниједну битку, неколико пута је победио Французе у Италији, и тако анулирао тамошње Наполеонове победе.

Александар Суворов

Владимир Бојко/Global Look Press

Бечу се, међутим, није допало јачање позиција Русије у Италији, те је инсистирао да се Суворовљеве трупе пребаце у Швајцарску како би се ујединиле са руским и аустријским пуковима и бориле против француске армије генерала Андреа Масене. Руски војсковођа је желео да стигне у Швајцарску што пре па је изабрао пут преко Алпског превоја. Тај пут је био узак и пун серпентина, а контролисали су га Французи. Суворовљев план је личио на самоубилачку мисију, али је он ипак рекао: „Где прође јелен, тамо ће проћи и руски војник. А где јелен не прође, руски војник ће проћи без обзира на све“.

Ђавољи мост

Суворов се са 20.000 војника најпре пробио на Превој Светог Готарда где је успео да победи Французе. Међутим, уследио је озбиљан изазов када су Руси наишли на такозвани Ђавољи мост. Тај мост изнад брзе планинске реке био је веома узак и веома оштећен.

„Суворов прелази Ђавољи мост“.

Александар Коцебау/Википедија

„Али то није зауставило победника. Официри [налазе даске] и повезују их шаловима, а војници трче [по мосту] и спуштају се са врхова у амбис како би стигли непријатеља и победили га на сваком месту“, писао је касније Суворов императору Павлу I. Даске су узете из оближње шупе.

Када је руска војска – гладна, промрзла и сва у ранама после преласка моста под француском ватром – стигла у место Алтдорф, тамо их је чекало још једно непријатно изненађење. Наиме, даље није било пута него две планинске стазе којима се данас може проћи само помоћу специјалне опреме. Суворов је критиковао своје аустријске савезнике због тога што га нису унапред обавестили о томе.

„Али ми смо Руси“

Требало је да исцрпљена армија пређе планински превој висок 2.000 метара, све време одбијајући француске нападе на њену позадину.

„Била је потребна гвоздена воља за одлуку да се оде из Алтдорфа. За прелазак тог пута требало је имати неограничену веру у своју војску“, написао је касније руски императорски министар одбране Дмитриј Миљутин.

Многи војници су изгубили живот тако што су се оклизнули и пали са планинске стазе. Такође је изгубљено много коња и муниције, а када су совјетски војници помислили да су постигли немогуће и дошли на одредиште, тј. у долину Моутатал, чекало их је још једно непријатно изненађење. Наиме, када је тамошње руске снаге напустила главнина аустријске армије, Французи су их до ногу потукли, тако да Суворов није имао куд. И то није било све: његове пукове су у долини опколили далеко бројније трупе будућег Наполеоновог маршала Андреа Масене.

„Суворовљев марш преко Алпа“

Василиј Суриков/Руски музеј

Суворов је осетио потребу да се обрати својим официрима. „Свуда око нас су планине... Свуда око нас је снажан непријатељ који се поноси својом претходном победом. С обзиром да се руска војска нашла у великој опасности ми не можемо добити никакву помоћ. Можемо се уздати само у Бога, и крајњу храброст и оданост наших војника. Суочићемо се са невиђеним тешкоћама! ... Али ми смо Руси! С нама је Бог! Спасите част Русије и њеног императора! Спасите његовог сина“, страствено је узвикнуо војсковођа имајући у виду да је Павлов син Константин био један од војника Суворовљеве армије.

Тријумфално пробијање обруча

Главнина Масенине армије, која је била двоструко бројнија од руских снага, кренула је у напад 1. октобра. Руски контранапад је, међутим, био толико муњевит и силовит да су Французи доживели потпуни слом. Масена је и сам једва умакао руском војнику који га је ухватио за раме и отргнуо му еполету. Тако су Французи поново доживели пораз и поднели велике губитке.

Суворов је успео да пробије обруч и сачува 75% своје армије. Миљутин наглашава: „Тај неуспешни поход је донео руској армији већу славу од најтријумфалније победе“.

„Ја бих све своје победе мењао за Суворовљев поход кроз Швајцарску“, признао је Масена. 

На путу Суворовљевог марша кроз Швајцарску данас постоји шест музеја.

Алексеј Тимофејчев, Russia beyond