Обавезни војни рок је будућност наше војске

01.10.2018. год.

Судбина је хтела да генерал-потпуковник Милан Мојсиловић, однедавно начелник Генералштаба Војске Србије, у рат крене само три сата пошто је завршио Војну академију. Тадашњи потпоручник је, тог ратног лета 1991. године, у 12 часова на промоцији у први официрски чин бацио шапку увис, а већ у 15 часова је послат у Бањалуку, а одатле у Хрватску.

Касније се вратио у Бањалуку, баш пред почетак рата у БиХ, одакле се повукао с Југословенском армијом. Неколико година касније још један рат – НАТО агресија, коју је саговорник „Политике” провео на Космету као старешина 243. механизоване бригаде. Није га мимоишао ни сукоб на југу Србије.

Обављао је низ руководећих дужности вишег нивоа, био је шеф Војног представништва при мисији Србије у НАТО-у, а по повратку из Брисела и помоћник министра одбране за политику одбране. Ипак, осим енглеског, течно говори и руски јер је део ране младости провео у Москви, тамо је завршио основну и пошао у средњу школу.

У шали каже да је први професионални војник у породици. Мојсиловићи су, каже, раније били војници по позиву, прадеда данашњег начелника Генералштаба је био учесник Првог светског рата, а отац Другог светског рата.

Најављена је вежба поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата. По каквом сценарију ће се и где одржати вежба, колико војника из којих јединица ће бити ангажовано?

Да, вежба ће се одржати поводом стогодишњице завршетка Првог светског рата, односно Дана примирја, мада би ми у Србији тај дан требало да славимо као Дан победе јер је Србија победила у Великом рату. Век касније Војска Србије је, као што је то била србска војска у Првом светском рату, спремна да у случају потребе одговори на савремене изазове и ми ћемо то предстојећом вежбом показати. Планирање вежбе која ће се одржати средином новембра је у току, сценарио се разрађује, у вежби ће учествовати војници из оба вида, Копнене војске и Ратног ваздухопловства и противваздухопловне одбране, на више локација широм Србије.

Све активности ће се одвијати истовремено, ангажоваћемо око две хиљаде војника, грађани ће видети обученост пешадијских, оклопно-механизованих, артиљеријских, специјалних и других јединица Војске Србије, као и пилота авиона и хеликоптера и припадника Речне флотиле. Вежба ће се односити на прву мисију Војске Србије, одбрану земље од спољног напада. Изводиће се бојева гађања на за то намењеним полигонима.

Залажете се за поновно увођење обавезе служење војног рока. Да ли ова обавеза може бити оно што је некад била?

За мене ово није питање за или против обавезе служења војног рока, већ потреба да се обезбеди модел за функционисање војске на дугорочном плану, и неопходност у условима војне неутралности. Напомињем да враћање обавезе војног рока није нешто што се може спровести преко ноћи. До коначне одлуке по том питању, настављамо с моделом добровољног служења војног рока, реч је о четири упутна рока током године. Већина њих жели да се запосли у војсци. Као систем, војска мора да прати економски напредак Србије, морамо бити примамљив послодавац за младе и образоване људе. У последње време урадило се, и ради се, доста на побољшању материјалног положаја припадника војске, тај тренд ће се наставити. Имамо довољно слободних места и овом приликом позивам све заинтересоване да се јаве на конкурсе који су отворени.

Имамо ли, по вашем мишљењу, довољно војника у резервном саставу, није ли парадокс да су једни обвезници служили војни рок и као резервисти иду на обуку, а други немају обавезу ни војни рок да одслуже?

Имамо довољно и активних војника и војних обвезника. Наравно да желимо и квантитативно унапређење. Наиме, обавеза увођења у војну евиденцију и данас постоји, међутим мушкарци који нису одслужили војни рок нису оспособљени за одбрану земље, иако су уведени у војну евиденцију. С друге стране, морамо узети у обзир и то да се с протоком година резервна компонента војске, а овде говорим о онима који су служили војску, круни. Ако не нађемо начин да шири слој грађана обучимо за одбрану земље, за извесно време можемо доћи у ситуацију да нећемо имати довољно велики обучени резервни састав.

У складу с могућностима, трудимо се да војне обвезнике који су већ обучавани за одређене специјалности позивамо на вежбе како би освежили своја знања и упознали их с новим наоружањем и опремом. У садашњим околностима било би нерационално да обучавамо војнике који немају никаквог искуства, можда ћемо у будућности наћи модел који би то могао да превазиђе.

Због чега толико дуго траје процес увођења у наоружање ВС оклопних транспортера „лазар 3” и самоходних хаубица „нора Б-52”? Када ће ова средства постати део арсенала ВС?

Увођење сложених средстава и система у наоружање и опрему Војске Србије је дуготрајан процес током ког се морају задовољити захтеви тактичких носилаца, када је реч о процедурама, ми смо сложен систем. Само тако војска може добити најбоља могућа средства која задовољавају постављене захтеве и нашим војницима омогућавају успешно извршавање задатака. Када је реч о транспортерима „лазар 3”, њихово увођење је питање дана, што се тиче самоходних хаубица „нора Б-52” очекујем да оне буду уведене у војску до краја године.

По специјалности сте тенкиста. Претпостављам да ће тенкови М-84 још дуго бити окосница оклопно-механизованих јединица, да ли ће бити модернизовани?

Сви већ добро знају да је тенк М-84 поуздано и ефикасно средство. И то у светским оквирима, на пример, реч је о тенку с најнижом силуетом – свега 219 центиметара. У плану је ремонт и модернизација ових тенкова како би, уз извесна побољшања, могли да одговоре условима на савременом бојишту. То се пре свега односи на побољшање оклопне заштите, заштиту од напада из ваздушног простора, опто-електронику, даљинско руковање спољним митраљезом на куполи... Ускоро ћемо добити 30 тенкова Т-72 из руске донације. Ови тенкови, за разлику од наших М-84, имају термовизију, јачи мотор и могућност гађања ракетом из цеви топа. Тренутно имамо 212 тенкова, с ових 30 биће то више него респектабилна снага војске.

О набавкама ловачких авиона и хеликоптера се доста говорило. Повремено се помињала набавка средстава ПВО, можете ли нам рећи нешто конкретније о тим плановима?

С нашим иностраним партнерима преговарамо и о набавци напреднијих ПВО система. Војска је исказала одређене потребе и захтеве и уверен сам да ће држава наћи начина да у блиској будућности ојачамо и тај сегмент наше војске. Не могу детаљније да говорим на ову тему. Свака посета председника Србије Александра Вучића државама које производе ове сложене системе, земљама с којима смо успоставили стратешко партнерство, корак је у решавању овог питања.

Да ли ће и када бити враћен радар на Копаоник?

Враћање радара на Копаоник, што је за нас изузетно важно, оптерећено је бројним препрекама. Уверен сам да ћемо с нашим партнерима на Западу наћи заједнички језик и интерес и да ће радар у догледно време поново бити инсталиран на Копаонику.

Шта очекујете од сарадње с Кфором, да ли ћете бити њихов гост у Приштини?

Војска Србије има добру и професионалну сарадњу с Кфором, који је једини гарант безбедности за све грађане на Косову и Метохији, а посебно за неалбанско становништво.

Очекујем да ће та сарадња и убудуће бити на истом нивоу, а да ли ћу бити гост Кфора у Приштини остаје да се види. Нема разлога да се с командантом Кфора не сретнем и тамо. Иначе, на ранијим дужностима радио сам на сарадњи с Кфором, био у прилици да тим поводом боравим на Косову и Метохији, и то као србски официр, у униформи.

Брине ли вас могућност да, попут вашег претходника, останете без америчке визе ако, рецимо, будете гост на некој великој војној вежби у Русији?

Не брине ме. Мој рад на дужности начелника Генералштаба биће вођен тиме да имамо чврсту, способну и јаку војску, а не да ли ћу за нешто бити ускраћен или ћу добити.

Шта нам можете рећи о периоду ране младости који сте провели у Русији и неуобичајеној официрској биографији – прво сте одслужили редовни војни рок, а тек затим уписали Војну академију?

Основну школу и први разред средње школе завршио сам у Русији, где је мој отац, који се бавиo металургијом, службовао при амбасади СФРЈ. Боравак у Русији било је свакако велико и значајно искуство за мене. Тамо сам стекао квалитетно образовање и био у прилици да ближе упознам руски народ и културу.

Што се одласка на Војну академију тиче, рекао бих да је то био једини рационалан след ствари након успешно одслуженог војног рока и уз сугестију мојих тада претпостављених старешина који су у мени видели одређене квалитете за војни позив.

Како сте, као официр, прошли кроз тешка времена распада СФРЈ и НАТО агресије?

Као војник, као официр, који се школовао за рат имао сам потребу да то своје знање покажем у одбрани отаџбине и заиста сам се трудио да увек дам целог себе. Могу да кажем да сам поносан на своје учешће у борбеним дејствима, али да дубоко жалим за палим саборцима који су за одбрану отаџбине дали своје животе.

Милан Галовић, Политика