Побуна у Еквадору по сценарију ЦИА-е

На оштрици антивладиног метежа, који је букнуо у Еквадору 30. септембра, налазиле су се полицијске јединице. Као изговор за побуну у Киту и лучком граду Гуајкили послужио је закон о нормализацији исплата,  израчунавања бонуса и премија, који је усвојио парламент.  У новчаном ситуирању сарадници полиције нису  губили ништа, али су их организатори побуне убедили у супротно: „У питању је савршена пљачка. Потребно је одбранити своја права. Ако затреба – и са оружјем у рукама“.
 

Каснији догађаји одвијали су се по традиционалној за такве преврате шеми: стварање логистичких база, запречавање путева и улица, обустава рада аеродрома. Побуњенике је  подржао део официра ВВС, од којих су се многи школовали у САД.Индикативно је да су  изолацији подвргнути пилоти из Венецуеле, који су дошли у земљу по линији војне сарадње.  Покушај председника Рафаела Корее да лично појасни полицајцима суштину закона замало да доведе до његовог убиства: одјекнули су пуцњи, бачене бомбе, употребљен је не само сузавац, него и праве бомбе.  Председник и његово обезбеђење успели су да се склоне у војној болници, коју су побуњеници опколили. Сем полицајаца, у побуни су учествовали и наоружани „људи у цивилу“ – најратоборнији припадници опозиционих партија.
 

Опсада је  трајала неколико сати док на лице места није стигао одред специјалаца, који су успели да изведу Кореу из болнице и доведу га у председничку палату.
 

Еквадорска полиција се током свих последњих година налазила под интересним патронатом амбасаде САД у Киту. За издржавање полицијског руководства, техничку и логистичку подршку различитим полицијским јединицама, исплату награда оперативном саставу, издвајана су значајна средства из различитих фондова ФБИ, ЦИА, Управе за  борбу против наркотика (ДЕА) и других специјалних служби САД.
 

Ствари су дошле дотле да су амерички оперативци користили еквадорску полицију и сараднике војне обавештајне службе за праћење политичара, новинара и свих „потенцијалних непријатеља САД“ у Еквадору.  У кризном периоду односа између Еквадора и Колумбије (након бомбардовања логора ФАРК на еквадорској територији), еквадорске специјалне службе  су по приоритету „снабдевале информацијама“ амбасаду САД и држале на сувом оброку своју сопствену владу.
 

Након доласка на власт патриотске владе Рафаела Корее (у јануару 2007. године), ненормална ситуација подређености оружаних структура земље северноамеричким координаторима постепено се почела мењати. Председник Кореа је поставио питање веома оштро: никаквих „паралелних плата“ и никакве „незваничне“ сарадње са амбасадом САД!
 

Покушаји председника  да националне специјалне службе доведе у ред изазвали су  љуту реакцију Вашингтона.Индикативна казнена акција  било је  одузимање еквадорским оделењима за борбу против наркотрафика компјутерске опреме, коју је испоручивала DEA у оквирима „равноправне билатералне сарадње“. Затварање базе ВВС САД у Манти довело је до још већег захлађења билатералних односа.  Вашингтон је  истицао претензије према Киту из најразличитијих разлога: као,  превише су блиски односи са Венецуелом и Никарагвом, негирање „Плана Колумбија“, курс у правцу изградње социјализма са еквадорским лицем итд.
 

Успешно спровођење операције за свргавање председника Мануела Салаја у Хондурасу инспирисало је  ултрадесничарске политичаре у САД на даље авантуре сличне врсте у Латинској Америци.  Изоловати Уга Чавеса, оставити га без савезника у региону – такав  је био задатак за ближу перспективу.  За администрацију Барака Обаме најслабија карика на континенту у датом тренутку био је управо Еквадор. Рафаел Кореа је покушао да реформише земљу, што  је изазвало жесток отпор олигархијских кругова, проамеричке политичке елите, војске, школоване у „Школи Америк“ и васпитане у духу „борбе против комунизма“, под којом се подразумева све што не кореспондира са хегемонистичким интересима САД.
 

Координатор диверзантских операција против Рафаела Корее је Хитер Хоџес (Heather Hodges),која је  наименована за амбасадора САД у Еквадору августа 2008.године. Госпођа Хоџес је радила у Гватемали у периоду владавине генерала Риоса Монта као заменик директора Оделења Стејт департмента за кубанске послове, којим руководи ЦИА.  У активи Хоџесове је рад са представништвима USAID у различитим земљама, а такође  положај амбасадора у Молдавији, у коју је она упућена ради јачања антируских расположења у руководећим круговима и органзовања „цветних револуција“ помоћу НПО и енергичне омладине из „Корпуса за мир“. Њен протеже сада успешно ради у резидентурама ЦИА у Венецуели, Боливији и Еквадору.
 

Почетком јуна ове године у Киту је боравила државни секретар Хилари Клинтон, како би на лицу места оценила ситуацију и појаснила постоји ли могућност за постизање компромиса са председником Кореом на темељу његовог удаљавања од Чавеса и успостављања новог дијалога са Сједињеним Државама.  Од еквадорског лидера она није успела искамчити никакве уступке.  И у резултату је Хоџес добила „зелено светло“ за  спровођење комплекса мера у працу  слабљења позиција председника Корее, а затим и за његово свргавање.  Само је преко УСАИД  у сврхе преврата у Еквадору издвојено око 40 милиона долара. Једна од кључних фигура завере био је Лусио Гутиерес, бивши председник. Након  неуспешног експеримента управљања земљом он је био принуђен да побегне у иностранство. Након неколико година амнестирани Гутиерес је постао главни супарник Корее на председничким изборима 2009. године, али је изгубио.
 

Према сценарију преврата, који је припремила ЦИА, Гутиерес је требало да се појави на националној телевизији, да изјави да је свргнут „диктатор“ и да је власт прешла на привремену владу. Планирано је распуштање парламента и организовање превремених председничких избора. Међутим,  Гутиерес није успео да се пробије до студија. Одреди завереника  наишли су на отпор и растерани. Нису се огласиле ни организације у саставу Покрета Пачакутик (PACHAKUTIK), па је тако побуна пропала.
 

У земљи је проглашено ванредно стање. Председник Кореа намерава да изврши чистку у полицијским органима, да раскринка све оне који су умешани у побуну, укључујући и  актере из војних кругова.  Судском гоњењу биће  подвргнути Лусио Гутиерес и чланови његове организације «SociedadPatriotica».  
 

На ванредном сусрету председника   UNASUR  у Буенос Аиресу, одржаном у ноћи на 1. октобар, изанализирани су разлози  за догађаје у Еквадору и могући кораци у правцу спречавања нових преврата у Јужној Америци. Индикативно је  да се Вашингтон није огласио са осудом завереника.

Нил Никандров,