ЕУ немоћна ако се Београд и Приштина договоре!

 

Андреас Ернст, познавалац Балкана, за швајцарски Ноје цирхер цајтунг тако пише, У Београду и Приштини се већ дуго размишљало о промени граница јер се конфликт разумевао као „борба за територију и сопствену нацију“, пише.

 

- На Западу су међутим промене граница по етничким критеријумима сматране рецептом за нове конфликте - на послетку су и ратови током распада Југославије ишли том логиком - пише Ернст и закључује да је и косовска независност," прецизно говорећи, такође представља промену граница на етничкој бази", али је, како каже, " обрисана из рачунице тако што је проглашена случајем суи генерис.

 

Наводећи да међу познаваоцима региона постоји задршка због могућег домино-ефекта у БиХ и Македонији, Ернст закључује да се из србског дела БиХ чују такви тонови, али да су се они, без последица, чули још при проглашењу независности Косова,и скреће пажну и на мишљења познаваоца региона који сада виде прилику да две стране одлуче саме, а не да то уместо њих чине европске дипломате, уз само два услова: апсолутно одрицање од насиља и обавеза да се свако решење потврди на референдумима у погођеним општинама и двојим државама.

 

Један од тих познавалаца региона који има задршку Карл Билт, бивши шведски шеф дипломатије, специјални изасланик ЕУ за Југославију и високи представник у БиХ, у интервјуу Франкфуртер алгемајне цајтунгу каже да је „повратк идеје да је једноставно и чак подстицајно за стабилност да се на Балкану стварају моноетничке држав, илузија,и да је то показала прошлост региона.

 

Он наводи, како преноси ДW, да Вучић у Србији има јаку позицију и много утицаја на то како медији извештавају, али да је политички систем Косова врло фрагментисан и да није вероватно да решење које подразумева одрицање од севера Косова уопште прође приштински парламент.

 

- То ће препустити Европи. Али Европа је у овој ствари у најбољем случају инертна. Питам се: ако неко доводи ствари пред свршен чин и то Американци прихвате - да ли су Европљани довољно јаки да то спрече?

 

Билт каже и да је нереално мислити да се последице размене територија могу изоловати, те да Ханово објашњење да мора бити институционалних гаранција да такво једно решење неће бити узор за друге конфликте, неће спречити да таква политика у другим деловима Балкана послужи као инспирација.

 

- Ако Прешево може постати део Косова - зашто онда не може македонско Тетово? Ако Митровица може бити део Србије - зашто не и Бањалука у Босни? - пита се Билт.

 

Франкфуртер рундшау, такође франкфуртски лист, пише да према дипломатским изворима Хашим Тачи и Александар Вучић већ имају договор о размени територија по етничком критеријуму, те да и у Европској унији имају подршку за то.

 

Тако наводно Француска нема ништа против таквог решења, а и Сједињене Државе су под Трампом прешле на ту линију, а једина земља која се јасно успротивила томе је Немачка.

 

- Савезна канцеларка Ангела Меркел је разумела да је ово игра ватром која може имати несагледиве последице за БиХ и Македонију и да одведе цео регион у хаос - пише новинарка Аделхајд Велфл, и додаје да су још Велика Британија и Шведска против промене граница. За другде у Европи оцењује да су очито месечари који су заборавили историју.

 

Јер ако на Балкану победи етнички принцип, у опасности је мировна политика Запада у последњих тридесет година,пише Велфл и наводи да етничко разграничење у ниском старту чека Милорад Додик, председник Републике Српске, који се залаже за прикључење тог ентитета Србији у којој би био и север Косова.

 

- Тиме он следи исти циљ који је деведесетих водио до више ратова, десетина хиљада мртвих и геноцида у Сребреници - тврди Велфл и додаје да Додик у праву када каже да у се међународне околности се мењају.

 

Русија све јаче дела на Балкану и у оквиру ЕУ, рецимо у Аустрији, а на САД под председником Доналдом Трампом више се не може ослонити.

 

Лист наводи да 7. септембра Вучић и Тачи поново треба да дођу у Брисел, а да ће 9. септембра Вучић објавити своје планове на северу Косова.

 

-Дан се очекује са неизвесношћу. Ако се поново (Вучић) изјасни за поделу Косова, онда ће се Немачка свакако изнова успротивити.

 

Тиме Немачка важи за последњег гаранта мировних напора Запада на Балкану. У Берлину се то чини уз подсећање да је Немачка на Балкану превише важна како би једноставно била игнорисана“, закључује се у тексту, који преноси ДW.