КРВАВА ОЛУЈА НЕ ДОНОСИ ПЕСМУ СЛАВУЈА ( Поводом обележавања Дана сећања , на све страдале и прогнане , у операцији ‘’Олуја ‘’ 4. августа 1995. године)

КРВАВА ОЛУЈА НЕ ДОНОСИ ПЕСМУ СЛАВУЈА

( Поводом обележавања Дана сећања , на све страдале и прогнане , у операцији

‘’Олуја  ‘’ 4. августа  1995. године)

Овде се не чује песма славуја ,  само јаук и лелек крвавих олуја ,

из дуге колоне тракторских  приколица , у њима босоноги ,

старци и деца  , ридање избеглица , који ни мрава нису згазили ,

а крвници су им огњиште спалили, житнице , сена , штале ,

једним хицем са земље збрисали безброј србских породица ,

кидишу на Србе  и још се хвале , ловом на недужне  српске главе .

Ни  једна олуја није нечујна ,  кровове скида , дрвеће чупа ,

ко мутна река када покуља , када захуче  и кад заурла

и каменчић  из речног муља заљуља , урличе као слонова сурла ,

а рата вулкан када прокуља ,  док копајући раке их рука не зажуља ,

док носи некуд та речна струја , колоне изгладнелих  избеглица

из тракторских приколица , икону Светог Николе заштитника путника

још тиши шапат - Алилуја , молитву изганика ...

Ко од утвара да их сачува , од  авети прошлости , крвавих олуја …

Каква те крвава колевка заљуља , кад  крвожедници су ти кућу спалили ,

бичевала те погледом стоглава гуја  и Сунца залазећег траг лелујав ,

из огњишта твог сад коров буја , олуја у олуји телом проструја ,

знали су о томе и твоји преци , ‘’србосеком ‘’ очи кад вадише деци

и кад те августовско пржило  Сунце , и кад живима чупаше срце .

Отргли су ти од сисе чедо , убијали на спавању  жене и старце ,

приносећи  жртвенику демонском , клали  ко вукови недужне јагањце,

у освит самог зориног руја  , маљем и секиром на Православце .

пререзани вратови и гркљани и порука јасна : - Чик , остани,

овде ни коров више не буја , где ветар крвљу капље

у тромеђама  крвавих олуја …

И негде у даљини се залелуја  дечија пелена , без дечијег плача ,

безгрешна  дечија анђеоска лица из колоне тракторских приколица ,

сахранице их негде крај пута , под прво дрво , без парастоса и опела ,

где нема грлице , нема ни врапца  , чак ни хука сова јастребача ,

Крвава Олујооооо !, Стоглава гујо  у недрима Срба ,

које сте клали, силовали , имања им отимали, убијали

и прошли без осуда ,  уз шампањац прослављали  прогон људи

и послали их или у јаму , или у Јасеновац  или на пут за- никуда ,

у масовну гробницу ,  своју костоломницу погану крв предака

и таленат за  убијање Срба ,  свака вам рука гиљотина ,

са ‘’ србосеком ‘’ чека  за клање …, хиљаде мученика ….

Са земљом сравнили српске куће , убили старца и унуче ,

крвавим бујицама односили из гнезда птиће ,

полумртве,  изгладнеле сенице и цариће ,

цепали им крштенице и умрлице …

Вратиће Божја Сила мером истом ,

кад двадесет хиљада муња запара небо чисто

и још десет пута толико , за сваког прогнаног и убијеног

и данас дан копља се ломе  и узври сећање на те колоне ,

пелине горке , што расточе кожу и спрже очи ,

ко злостављање и прогон Срба , који  кренуше из даљине ,

где их касапише те мрцине ,  сипајући на ожиљке и ране

соли и  соне киселине , скривајући  од Руке Правде ,

сав  чемер прогнаних , крваве истине .

Зар жигосање и прогон Срба , злочини против човечности , без пресуда ?

човечанство  превара и заблуда ...

Србе сте због Србице и ћирилице , у кречане , логоре , гасне коморе ,

бодљикаве жице , зар  геноцид над Србима цело столеће , да прође  без оптужнице ?

Олуја крвожедних и покољ Срба , у масовне гробнице кад  су их трпали ,

српске трагове затирали , колоне из којих су оца и сина ,

ћерке и мајке черечили ,  гранатирали на Петровачкој цести

и мохахињу  у Христу сестри , каменовали  до бесвести ….

Олујом на олују  док избеглице из колоне смрти  ћуте ,

а  букаџије крваве пирове прослављају ,

клали су Србе као овце , прослављајући олује , бљеске и Јасеновце .,

смрскали им лобање , каменом ил коцем ,

убијали синове , сестриће , синовце , а осуђен за масакре није нико ,

ни што су ровокопачима  земљу ископали ,

Србе под аутопут закопали и асфалтом их  забетонирали …

Крвава олуја не доноси песму славуја , већ пререзане вратове

крваве руке до лаката џелата , нерођену децу  из утроба мајки вадили ,

још од Јасеновца , од људи сапуне правили , у логорима смрти ,

у земљи месара , где се куну у  фратра и не постојећу Госпу из Међугорја ,

превару столећа , научили да лажу  и крваве трагове покажу ,

онима чија су имања преотели , над сузама туђим весели .

Над јауком мученика срећни …. Над јамама  убијених - невешти …

Вуку им се крвави трагови  , не плаше се ни Неба ,

одакле их 20 килограма људских очију  ‘’ србосеком ‘’ извађеним ,

девојачких плавих очију , ископаних живим бићима ,

из котарице од врбовог прућа ,  небеске висине . сад им очне дупље ,

кад су и прецима убијали чеда , кад су Србиславу  убили и птића ,

прослава злодела коштаће још скупље , кад открију се Вишњег сведочанства .

Величајући злочин против човечности , славећи  Јасеновце и олује ,

гледају их извађене српске очи ,  ‘’ девојачке плаве очи за Анту Павелића ‘’,

које  њихови преци ископаше ,  певајући химну смрти …

И сад их те очи гледају са Неба , јер олуја Неба крвожедне вреба ,

кукавице што голоруке  касапише , да им се траг затре , да их нема више

и у њихове се куће уселише …

Крвава олуја не доноси песму славуја ,  иза колоне тракторских приколица ,

дечије ципелице  и крст направљен од грања , у време бежања од Србоубица ,

неиспијена флашица млека , ветар  од лелека ,

злочинци славе , своју прошлост  дечијих убица , палаца стоглава гуја .

Не стиде се јама , ни Јасеновца , преноше мржњу на сина са оца ,

да Србима нађу новог гониоца ….

Србска крв , рујно им винце , док славе Павелиће и Степинце .

Нико не осуди  монструме ‘’ србосека ‘’ што утробу вадише  из живог детета ,

што клаше  ко касапи песмомире , што се уз Јасеновце повампире ,

нудећи свету превару века , ‘’ крваву олују без лелека ‘’,

ко лажну госпу из Међугорја ,  прослављајући крваве пирове ,

стали су пред олтар самог демона , свога Господара Злотвора .

Куда  прође ‘’ крвава олуја ‘’  ту замукне и песма славуја ….

Славица Јовановић новинар и књижевник

из књиге ‘’ Србислава Светогорска ‘’  2018, године