Украјина и Новорусија из минута у минут - 12.07.

13.07.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 11.07. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 12.07

Немирна ноћ у насељу Голмовско

Преглед напада на ЛНР

Кијевске снаге шест пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата шест пута напале територију ДНР. Под ватром украјинских снага нашло се пет насељених места ДНР.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана једном напале позиције Народне милиције у подручју насеља Фрунзе.

Преглед политичко-економских и других вести за 12.07.

Путин продужио контра-санкције до краја 2019. године  - Председник Владимир Путин је продужио ембарго на производе из земаља које су усвојиле антируске санкције, а одлука је објављена на порталу за правне информације.

Ограничења ће бити на снази до краја 2019. године. Влади се дају инструкције да предузме све неопходне мере за спровођење уредбе, а документ је ступио на снагу даном потписивања, данас - 12. јула.

"Да се од 1. јануара до 31. децембра 2019. године извршe одређене посебне економске мере предвиђене декретом председника Руске Федерације од 6. августа 2014. године бр. 560", наводи се у тексту документа.

Како се саопштава, овај корак неће утицати на цене и инфлацију.

У августу 2014. године, Путин је потписао указ о забрани увоза у Русију одређених врста пољопривредних производа, сировина и прехрамбених производа из земаља које су увеле санкције против Русије: САД, ЕУ, Канада, Аустралија и Норвешка.

Забрана такође укључује месо, кобасице, рибу, морске плодове, поврће, воће, млечне производе. Како се западне санкције настављају, Русија је такође проширила свој одговор, најновије до краја 2018. године.

Тренутно je на снази неколико пакета санкција ЕУ против Русије - економске, појединачне рестриктивне мере и санкције према Криму, а које се редовно продужавају. Тако је 9. јула 2018. године Европска Унија објавила у Службеном листу ЕУ одлуку о продужењу економских санкција против Русије за шест месеци. Пре тога, Брисел је на још годину дана продужио пакет рестриктивних мера против Русије - због присаједињења Крима.

Тако је 4. јуна 2018. године председник Путин потписао Закон мерама сузбијања непријатељских акција Сједињених Америчких Држава и других држава. Према закону, влада Руске Федерације, по одлуци шефа државе, може да уводи реципрочне мере. Истовремено, санкције не би требало да утичу на одређене врсте роба, чији се аналози не производе у Русији или у другим земљама. Председник такође може донети одлуке о контра-санкцијама на основу предлога Савета безбедности Руске Федерације.

Порошенко рачуна на подршку НАТО за увођење мировних снага у Донбас  - Украјина рачуна на подршку НАТО-а за распоређивање мировних снага УН-а у целом региону Донбаса, изјавио је украјински председник Петро Порошенко.

"Надам се да ће алијанса препознати и подржати евроатлантске аспирације Украјине", рекао је он у седишту НАТО-а.

Према његовим речима, Украјина и даље остаје посвећена мирном решавању конфликта у Донбасу у оквиру Минских споразума.

"Али политичко решење је немогуће све док сви неопходни безбедносни услови не буду испуњени од стране Руске Федерације", рекао је он.

"Надамо се да ће НАТО подржати мултинационалне мировне операције под покровитељством УН-а у Донбасу које би имале и приступ целој територији, укључујући и неконтролисане области", додао је Порошенко.

Раније је руски председник Владимир Путин рекао да подржава идеју слања мировних снага УН-а у Донбас, али да то може бити само у функцији обезбеђења особља ОЕБС-а. Кијев верује да мисија УН треба да има шири мандат и да буде распоређена у целом Донбасу региона до границе са Русијом.

Порошенко: Нећемо подржати никакве паневропске пројекте који укључују Русију  - Украјина неће подржати паневропске пројекте у којима Русија учествује, рекао је на састанку са генералним секретаром НАТО-а Јенсом Столтенбергом у Бриселу украјински председник Петро Порошенко.

"Нећемо подржати никакве паневропске пројекте који укључују Русију, посебно оне који подривају нашу безбедност", рекао је он.

Односи између Москве и Кијева погоршали су се у позадини ситуације у Донбасу.

Кијев је у више наврата оптужио Москву за мешање у унутрашња питањаУкрајине, посебно за учешће у сукобу у Донбасу, шпијунажу, сајбер нападе, па чак и снабдевање Северне Кореје украјинским ракетним моторима, као и за покушај да "отмице кнегиње Ане Јарославне".

Русија пориче све оптужбе и назвала их је неприхватљивим. Москва је у више наврата саопштила да није страна у унутрашњем украјинском конфликту и да је заинтересована да се у Украјини превазиђе политичка и економска кризе. Према речима сенатора Алексеја Пушкова, "шта год да се догоди у Украјини, они одмах оптужују Русију".

Столтенберг: Русија има посебну одговорност за решавање сукоба на истоку Украјине  - Примена Минских споразума представља пут до мирног решавања сукоба на истоку Украјине, рекао је генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг.

"На истоку Украјине ситуација и даље остаје озбиљна. Свакодневно се крши прекид ватре и људска права. Минску споразуми и даље представљају пут мира, па све стране морају испунити своје обавезе, а Русија има посебну одговорност", рекао је Столтенберг након састанка са украјинским председником Петром Порошенком на маргинама самита НАТО-а у Бриселу.

Тимошенкова: За враћање Крима ојачати војску и вратити се Будимпештанском формату  - Посланик украјинске скупштине и лидер странке "Баткившина", Јулија Тимошенко навела је "начин" да се Крим врати Украјини. Према њеним речима, за то је неопходно ојачати војску и одржати преговоре у Будимпештанском формату.

"Не смемо дозволити свету да дели питање Крима и Донбаса. Ми не смемо раздвајити ова питања и морамо јасно ставити до знања земљама гарантима, које су некада, када смо лишили нашу земљу нуклеарног оружја, дале писмену гаранцију заштите Украјине" - закључила је Тимошенкова.

Политичар се такође пожалила да се земља није придружила НАТО-у након усвајања Меморандума из Будимпеште.

Документ је потписан 5. децембра 1994. од стране лидера Украјине, Русије, Сједињених Држава и Велике Британије. Документ је фактички лишио Кијев нуклеарнг оружја и довео до његовог приступања Уговору о неширењу нуклеарног оружја.

Трговинска размена између Русије и Украјине у порасту  - Трговинска размена између Русије и Украјине је, упркос лошим односима те две земље, у порасту — у периоду од јануара до маја ове године биланс је већи за 28,7 одсто, саопштила је Погранична служба Руске Федерације, преносе РИА Новости.

Како се наводи, укупна вредност трговинске размене између Русије и Украјине је у том периоду износила 5,8 милијарди долара.

Извоз из Русије износио је 3,6 милијарди, што је за 30,3 одсто више него у истом периоду прошле године.

Када је реч о увозу, у саопштењу се наводи да је Украјина на руско тржиште пласирала производе у вредности од 2,2 милијарде долара, што је за 26,3 одсто више него у истом периоду лани.

Додаје се и да украјински извоз чини укупно 2,2 одсто увоза страних производа у Руску Федерацију, што је такође пораст, додуше за 0,1 одсто у односу на првих пет месеци прошле године.

НАТО позвао Русију „да повуче снаге које је разместила у Украјини, Грузији и Молдавији“ - Партнерство с Русијом имало би стратешки значај за НАТО, али услова за то у овом тренутку нема, саопштио је НАТО.

„Прекинули смо целокупну практичну цивилну и војну сарадњу НАТО-а и Русије, остајући отворени за политички дијалог. НАТО не тражи сукобе и не прети Русији“, наведено је у у заједничком саопштењу након првог дана самита Алијансе који се 11. и 12. јула одржава у Бриселу.

У документу је наведено да Русија "провоцира" НАТО својим дејствима на границама Алијансе. Као пример је наведено размештање руских ракета у Калињинграду.

„Русија упућује изазов евроатлантској безбедности и стабилности мешањем у изборе и сајбер-делатношћу“, саопштила је Алијанса.

Учесници самита потврдили су да су солидарни с Великом Британијом у њеној оцени да иза инцидента у Солсберију, током којег су нервно-паралишућом супстанцом отровани бивши двоструки агент Сергеј Скрипаљ и његова кћерка Јулија, „врло вероватно“ стоји Русија.

НАТО је на самиту позвао Русију "да повуче своје војне снаге из Молдавије, Украјине и Грузије".

"Понављамо да подржавамо територијалну целовитост и суверенитет Украјине, Грузије и Републике Молдавије у оквиру њихових међународно признатих граница. У складу с међународним обавезама, позивамо Русију да повуче снаге које је разместила у све три земље без њихове сагласности", наведено је у документу.
Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима