Украјина и Новорусија из минута у минут - 29.06.

30.06.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 27.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 29.06

Извештај са прве линије

Кијевске снаге у два наврата напале положаје Народне војске код Горловке - Кијевске снаге су у два наврата напале положаје Народне војске Доњецке Народне Републике код Горловке, али су оба напада успешно одбијена, саопштила је Оперативна команда ДНР.

„Украјински терористи су имали два неуспешна покушаја да нападну наше положаје у правцу Горловке“, рекао је представник Команде ДНР.

Према његовим речима, први напад украјинских снага безбедности догодио се у области засеока Јужноје са циљем да се преузме једна од висоравни. Напад је вођен уз паљбу из минобацача и артиљеријског оружја.

Представник Команде ДНР је навео да је „непријатељ претрпео знатне губитке“.

Нешто касније украјинске снаге безбедности поново су отвориле ватру у правцу села Гагарина, уз употребу тенкова и артиљерије.

Он је навео да је украјинска војска планирала да на територију ДНР убаци диверзионо-обавештајну групу.

„Ова специјална операција Оружаних снага Украјине поново је пропала. Захваљујући будности наших војника, на време смо то приметили и ухватили их у ватрену замку. Два украјинска војника су рањена, а група се повукла. Од паљбе украјинске артиљерије и тенкова на насељене области Гагарина оштећене су три куће“, навео је представник Команде ДНР.

Преглед политичко-економских и других вести за 29.06.

Лавров: Санкције Запада користе развијању сопствених капацитета у кључним секторима - Западне санкције наметнуте Русији су лекција, да се не треба ослањати на стране технологије и робу, јер се приступ њима може онемогућити у било ком тренутку, рекао је руски министар спољних послова Сергеј Лавров.

"Наравно, ми немамо ништа против чињенице да санкције буду укинуте, али такође оне користе могућности да се развију сопствени капацитети у кључним секторима привреде, националне безбедности и другим областима, а на које се ослања суверена држава", нагласио је Лавров.

Према његовим речима, последњих година, Москва је схватила да се на "Запад у овим областима не може ослонити".

"Не можете се ослонити на западну технологију, јер њихов рад се може обуставити у било ком тренутку. Не можете се ослањати на робу дневне потражње за становништво, а која долази са Запада, јер се њено снабдевање увек може обуставити", рекао је Лавров, додајући да је из искуства санкција научио "много нових лекција".

"Међутим, ми се сигурно нећемо противити укидању санкција, а ако се то деси, онда ћемо одговорити на симетричан начин и укинућемо контрасанкције, које су усвојене као одговор Западу", рекао је министар спољних послова.

Одговарајући на питање да ли се Русија нада да ће постићи споразум са председником САД, Доналдом Трампом да се укину санкције, Лавров је рекао да Русија "не потеже питање санкција, нити тражи да се укину". Према његовим речима, ова одлука треба да се тиче људи који су санкције првобитно увели.

"Они морају да одлуче сами шта желе - да очувају статус кво или да победи здрав разум", закључио је Лавров.

Грушко: Ми не разматрамо проблем санкција, о њима треба да одлучују земље су их увеле - Прича о антируским санкцијама Европске уније већ је апсурдна, изјавио је заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко.

„Прича о санкцијама већ добија апсурдни карактер. Као што је познато, ми не разматрамо проблем санкција. О њима треба да одлучују оне земље које су те нелегалне санкције и увеле“, рекао је Грушко.

Он је додао да само слепац не види да Кијев не намерава да спроводи Минске споразуме о решавању ситуације у Украјини.

„Према мом мишљењу, само слеп човек не види да управо Кијев не намерава да испуњава Минске споразуме. Не постоји никакав напредак ни у области политике, ни у области војске, ни у области безбедности“, истакао је Грушко.

Он је приметио да најновији закони које је усвојио Кијев указују на чињеницу да украјинске власти заправо покушавају да максимално закомпликују процес политичког решавања.

Извор у структурама ЕУ саопштио је у петак да су лидери Европске уније на самиту у Бриселу донели политичку одлуку о продужењу санкција против Русије за још шест месеци.

Косачев: Противници Русије у ЕУ ће учинити све како Кијев не би испунио постигнуте споразуме - Још једно продужење антируских санкција ЕУ фактички служи као оправдање што Кијев не испуњава Минске споразуме, изјавио је председавајући Одбора Савета Федерације Русије за међународне послове Константин Косачов.

„Данашња одлука ЕУ није донета због Русије, већ због Украјине“, рекао је Косачов.

На тај начин се Украјини дозвољава да саботира имплементацију Минских споразума у корист геополитичких амбиција оног дела Европске уније који је против Русије, сматра сенатор. Косачов је додао да ће противници Русије у ЕУ учинити све како Кијев не би имао стварну мотивацију да испуни постигнуте споразуме.

Косачов је рекао да Европска унија нема и никада неће имати аргумената о Криму у контексту проширења антируских санкција.

„Овај део пакета санкција Европске уније ће или добити иманентни карактер, или ће се укинути након званичног признавања руског статуса Крима од стране Европске уније“, нагласио је Косачов.

Лидери држава-чланица Европске уније донели су данас одлуку да продуже економске санкције против Русије за пола године.

Европска унија од 2014. године постепено уводи санкције Русији. Разлог за санкције било је поновно уједињење Крима са Русијом и сукоб на југоистоку Украјине.

ЕУ позвала Русију да призна „своју одговорност“ за обарање авиона изнад Донбаса - Европска унија позвала је Русију да призна своју одговорност и у потпуности сарађује у истрази о рушењу „Боинга“ у Украјини 2014. године, наводи се у одобреним закључцима самита ЕУ. преносе РИА Новости.

„Европски савет поново изјављује о својој пуној подршци Резолуцији Савета безбедности УН 2166 о рушењу авиона на лету МХ17. ЕС позива Руску Федерацију да призна своју одговорност и у потпуности свим напорима сарађује на утврђивању истине, правде и одговорности“, наводи се у документу.

Међународна истражна група (ЈИТ) раније је представила привремене резултате истраге. Истрага тврди да је авион „Боинг“ срушен противракетним системом „Бук“ који је припадао 53. Ракетној бригади Оружаних снага Русије из Курска. Истражитељи нису могли да одговоре када и у који суд ће резултати истраге бити предати.

„Европски савет (ЕС) поново изјављује о својој пуној подршци Резолуцији Савета безбедности УН 2166 о рушењу авиона на лету МХ17. ЕС позива Руску Федерацију да призна своју одговорност и у потпуности свим напорима сарађује на утврђивању истине, правде и одговорностиМинистарство спољних послова Русије саопштило је да су оптужбе ЈИТ-а у вези са учешћем Русије у рушењу малезијског авиона неосноване и да изазивају жаљење, а да је истрага пристрасна и једнострана. Касније је руски председник Владимир Путин истакао да Русији није дозвољено да учествује у истрази о паду авиона у источној Украјини, као и да Москва може да призна резултате истраге ако буде у потпуности учествовала у њој.

Све ракете и мотор које је холандска комисија представила као доказе у истрази о паду малезијског авиона на линији МХ17 у Донбасу не користе се од 2011. године, саопштило је Министарство одбране Русије. Портпарол Кремља Дмитриј Песков је више пута изјавио да Русија категорички одбацује оптужбе за учешће у рушењу малезијског „Боинга“. Малезијски „Боинг 777“ који је летео од Амстердама за Куала Лумпур, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. У авиону се налазило 298 путника и чланова посаде и сви су погинули. Кијев је за катастрофу оптужио устанике, који су изјавили да немају средства која би могла да оборе авион на таквој висини., наводи се у документу.

Трамп о предстојећем сусрету са Путином: Ако све успемо да средимо, то ће бити изванредно - Председник САД Доналд Трамп изјавио је да би било изванредно уколико би успео да успостави плодотворан дијалог с руским председником Владимиром Путином током састанка у Хелсинкију 16. јула.

„Чекамо састанак. Ако све успемо да средимо, то ће бити изванредно. Свету је потребан почетак добрих међусобних односа“, рекао је Трамп новинарима.

Самит лидера Русије и САД, Владимира Путина и Доналда Трампа биће одржан у Хелсинкију 16. јула.

Двојица председника намеравају да разговарају о перспективама даљег развоја односа Русије и САД, као и о актуелним међународним питањима.

ЕУ донела одлуку о продужењу санкција Русији - Лидери Европске уније су на самиту у Бриселу изгласали политичку одлуку о продужењу санкција Русији за још шест месеци, изјавио је извор у структурама ЕУ за РИА Новости.

„Одржана је кратка дискусија на тему Русије, Украјине и Минских споразума, а њен резултат је изгласавање продужења санкција за још шест месеци. Стране су прихватиле ову одлуку након кратке расправе о Русији, Украјини и Минским споразумима“, рекао је извор.

У Савету Федерације су реаговали на одлуку ЕУ. Тако је сенатор Константин Косачев напоменуо да ЕУ нема заједничко мишљење о антируским санкцијама. По његовом мишљењу, то више говори о интересима Украјине од Русије. Кијеву је дозвољено да саботира имплементацију Минских споразума у корист геополитичких амбиција тог дела Европске Уније који се противи Москви, сматра сенатор.

Европска унија је увела економске рестриктивне мере против Русије у лето 2014. године због сукоба у Украјини, а касније их проширила. У марту 2015. године лидери земаља ЕУ повезали су санкције на пуну имплементацију Минских споразума. У децембру је Савет ЕУ продужио санкције Русији до 31. јула 2018.

При томе у последње време на Западу све јасније се чују мишљења о потреби укидања рестриктивних мера. Конкретно, италијански премијер Ђузепе Конте изјавио је у среду да антируске санкције не треба обнављати аутоматски, а премијер Словачке да су санкције против Русије бесмислене.

Раније је Конти изразио спремност да ради на укидању санкција против Москве. Према његовим речима, Русија игра кључну улогу у решавању многих међународних криза и погрешно је да се дистанцира од дијалога са њом.

Москва је више пута саопштила да није страна унутрашњег украјинског сукоба нити предмет Минских споразума. Русија је увела реципрочне мере на европске санкције, започела политику замене увоза и у више наврата истицала да је са њом контрапродуктивно разговарати језиком санкција.

У Немачкој одговорили на тврдње Кијева о гасоводу „Северни ток 2“ - "Северни ток 2" је замишљен у циљу диверзификације залиха гаса, изјавио је немачки министар за економију и енергетику Петер Алтмајер на конференцији Источног одбора немачке привреде.

"Овај пројекат не може у потпуности заменити транзит гаса преко Украјине и то не треба да чини", објаснио је он.

Шеф Министарства економије је истакао да је неопходно модернизовати систем транспорта гаса који припада Кијеву, а да се наставља са транзитом плавог горива после 2019. године.

Према његовим речима, о овом питању је разговарано са руским и украјинским властима, које су изразили спремност да се преговара уз учешће Европске комисије "с циљем постизања договора."

Недавно је постало познато да данске власти намеравају да одложе реализацију пројекта. Према речима премијера земље Ларса Расмусена, о овоме треба разговарати на паневропском нивоу.

Одлука Данске је објављена након што је Стејт департмент изразио наду да ће Европска унија "самостално зауставити" изградњу "Северног тока-2" или "преформатирати" предложени пројекат руске стране.

У "Гаспрому" су са своје стране саопштили да гасовод може бити изграђен и да заобиђе територијалне воде Данске.
Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима