Сочи-2014: митови око маскоте

Више од три и по хиљаде радова доспело је на конкурс Талисман Сочи-2014. који је пре нешто мање од месец дана започео на сајту будуће зимске Олимпијаде у Сочију. Званично представљање маскоте по традицији се одржава три године пре отварања Олимпијаде, тачније 2011. године. Али отворено разматрање идеје на интернету већ је у пуном јеку.

Зец, петао, медвед, тигар, морски коњић... Од животиња које бораве на просторима Русије, чини се, ни једна није заборављена. У стваралачку игру укључили су се Руси разних узраста и професија. У оригиналности идеја такмиче се и познати, нудећи као маскоту чак непознате животињице. А хокејаш Александар Овечкин није хтео да изненађује поклонике: његова маскота је весела овца са хокејашком палицом. Како се испоставило, за овцу, само мушког рода, залаже се директор Уметничког музеја Сочија - историчар уметности, скулптор Петар Хрисанов. Истина, његова мотивација је много озбиљнија него што је асоцијација са презименом. Он полази од мита о златном руну. И спреман је да докаже да се он односи директно на Сочи. Међу првим његовим аргументима је постојање Босфорског царства, које је у античко време уједињавало грчке градове колоније на северној обали Црног Мора.
 

Ову територију су освојили између осталог и грчки исељеници, а Црно море има и грчки назив Понт Евксински, каже Петар Хрисанов. По мојој теорији, Јасон је пловио по златно руно управо у Сочи. И имамо прилично складно логично објашњење, засновано на познатој легенди.
 

Грчки младић Јаснон, како би вратио себи власт, морао је да довезе из Колхиде златно руно, подсећа на мит Петар Хрисанов. Он је окупио јунаке славне по својим подвизима, и они су запловили поред планина, стена... Какве везе са тим има Колхида, која се пре свега асоцира са појмом Колхидска низија, питаћете ви. Скулптор је убеђен да је земља Колхида била прилично велика у античко време и по опису места куда је пловио Јасон, то је могло бити у области сочинске обале.
 

А шта је то златно руно? Кожа златног овна, наставља наш саговорник. Сада да се сетимо да су све сочинске реке златоносне. А како смо тамо вадили и до сада вадимо злато? На малим притокама стављају овнујску кожу, крзном нагоре, вода протиче, остављајући на њој честице злата. Ето вам златног руна. Зато сматрам да је мит о златном руну ограничен за ову територију. И тај бренд је већ популарисан. Ако сад почнемо да популаришемо делфина на скијама, биће нам потребна нова легенда, а о златном руну су сви чули. Да, то је могло да се деси овде у Сочију. Златно руно је висило на платану - имамо и платане. Јунаци су видели свице, и они код нас постоје. И још нешто. Олимпијске игре су се појавиле у Грчкој. У грчким факторијама на овој територији су се одржавале своје игре, и њихови победници су путовали у Грчку да учествују на великим панатенејама (Панатенеје су велике светковине које су се Старогрчкој Атини одржавале у част рођендана богиње Атине) . Сведочанства о томе постоје на читавој црноморској обали, на пример, у Анапи у музеју Харгипија громадна стела стоји са именима олимпијских победника.
 

Тако да наша територија одавно има везе са олимпијским играма, закључује Петар Хрисанов. Алтернатива митском овну као талисману Олимпијаде у Сочију по мишљењу уметника је ирбис на скијама. Ирбис је становник нашег краја, појаснио је он, представљајући други свој рад. Он је био скоро сасвим истребљен, али сада се његова популација обнавља.
 

Међутим председник организационог комитета Сочија 2014. недавно је саопштио да за сада у конкурсу води управо ирбис. Коначни избор маскоте будуће олимпијаде вршиће се путем смс гласања у ТВ програму.