Баронеса и њен тим

Вероватно неће бити претерано ако кажемо да у саопштењима која стижу ових дана из Брисела токсинира тема спољнополитичке активности ЕУ. Тамо се убрзаним темпом врши формирање Службе за инострану делатност, утврђене у складу са Лисабонским споразумом. На њеном челу је нови врховни представник ЕУ за међународне послове и политику безбедности британска баронеса Кетрин Ештон. Истина, као и увек о узбраном темпу када је реч о ЕУ увек се мора говорити са оградом.
 

Функција и стурктура будуће дипломатске службе ЕУ били су, као што се зна, утврђени од стране шефова дипломатија земаља чланица ЕУ још у јулу. Особље условног МИП-а Европе са седиштем у Бриселу треба да у почетној фази броји 1525 сарадника. Надаље оно ће бити доведено до 7000 или чак 8000 људи. Отприлике 60% њих ће чинити чиновници Европске комисије и Савета ЕУ, који раде на сталној основи. Остале у року од 8 година са могућношћу продужења уговора од 2 године именоваће земље чланице ЕУ. Представништва Службе за инострану делатност биће отворена у 136 земаља.
 

Према саопштењима новинских агенција, Кетрин Ештон је већ припремила списак шефова предтавништава у 29 држава. Још једно саопштење које је стигло ових дана тиче се финансирања. Према британском листу Дејли Телеграф, шеф европске дипломатске службе, која је већ допустила додатне трошкове од више много милиона, замолила је да се увећа буџет њеног ресора за још 8%. То је неопходно, каже она, ради попуњавања платног фонда и уређења седишта дипломатске службе. На крају буџет будућег МИП ЕУ ће достићи скоро 400 милиона фунти стерлинга (енг. sterling, oно што има пуну праву утврђену вредност, ранији ковани новац-данас само новчана рачунска јединица). Како истичу новинари, баронеса делује са размахом, не рачунајући на такве ситнице као што је трошковник.
 

Јасно да у условима када су националне дипломатске службе приморане да смањују трошкове, а негде да затварају амбасаде, овакво расипништво не може да изазове ништа друго до нервозу. Она се и испољила у Европском парламенту, који сасвим неочекивано, по речима аустирјске Ди Пресе, није утврдио предлог баронесе за састав њеног тима. Многи експерти истичу у последње време осетну тежњу ЕУ да увећа своју улогу на светској политичкој сцени. То је између осталог стицање нових стратешких партнера, посебно у Азији, развој економских веза. Да ли ће изаћи на крај са тим задацима тим баронесе, чије амбиције су полиле леденим тушом европске посланике у Стразбуру? По мишљењу Николаја Кавешникова, шефа одељења сектора за европске интеграције Института за Европу, Ештон у принципу има добре перспективе.

Од тренутка ступања на снагу Лисабонског споразума, каже научник, ЕУ тражи начине да оваплоти (црксл. нечем замишљеном дати стварни облик) онај потенцијал који садржи текст документа - да игра већу улогу на спољнополитичкој сцени. Сада постоје одређене шансе за то. То је пре свега јачање саме фигуре шефа спољнополитичког ресора ЕУ Кетрин Ештон. Она добија много већа овлашћења од својих претходника. Али проблема је много. То је двострука, а понекад и трострука потчињеност Ештон. То је проблем хармонизације интереса 27 земаља чланица ЕУ. То је истав Европског парламента који сада, добивши већа овлашћења, покушава да покаже да га треба прихватати озбиљно и у сфери спољне политике.
 

Јачање спољнополитичке активности ЕУ, сматра Николај Кавешников, такође је у интересима Москве. На свом септембарском самиту у Бриселу лидери ЕУ још једном су потврдили усмерење на тесну сарадњу са Русијом. А то је врло важно ако се има у виду партнерство у сфери модернизације која се врши у земљи. Што се тиче проблема, они ће у ЕУ, каже експерт, постојати увек. Ради се само о умећу да се решавају брзо и ефикасно.