Украјина и Новорусија из минута у минут - 18.06.

19.06.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 13.06. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 18.06

Стање на фронту - .

Преглед политичко-економских и других вести за 18.06.

Шерјемет: ЕУ игра по инерцији и ауторитету америчког жандарма - статус Крима је немогуће променити Европска Унија никада неће постићи промену статуса руског Крима, а политика санкција је осуђена на неуспех, изјавио је за РИА Новости депутат Државне думе из Кримског региона Михаил Шерјемет.

Европска унија продужила је за годину дана - до 23. јуна 2019. године - рестриктивне мере према Криму и Севастопољу. Санкције укључују забрану увоза и извоза роба, инвестиције у Кримски регион као и туристичке услуге.

"То је неконструктивна, погрешна и безобзирна одлука и политички и неоправдана. Ми смо живели под овим санкцијама, а живећемо и даље. Значење санкција је да се постигне неки крајњи циљ, али они никада не могу остварити овај свој циљ у односу на Крим (промене статуса полуострва). То је немогуће учинити ", рекао је Шерјемет.

Он је позвао европску политичку заједницу на курс партнерства и пријатељских односа са Русијом, "а не да играју по инерцији и ауторитету америчког жандарма, и где нису у стању да доносе сопствене одлуке".

"Ове санкције само спречавају економску сарадњу и даљи развој наших билатералних односа са ЕУ. Русија је јака, независна и самостална са довољно снаге и способности да иде напред, упркос свим санкцијама."

Песков: Рано говорити о реализацији размене осуђеника са Украјином - За сада је рано да се говори о неком напретку у ситуацији са разменом осуђеника након разговора руског лидера Владимира Путина и његовог украјинског колеге Петра Порошенка. У току је рад на реализацији постигнутих споразума, изјавио је портпарол руског председника Дмитриј Песков.

„За сада је рано да се о томе говори. У току је рад на реализацији тог споразума, тог разумевања које је постигнуто у недавном телефонском разговору Путина и Порошенка. Тек након резултата овог рада имаће о чему да се говорити, о ефикасности овог рада“, одговорио је Песков на питање новинара да ли је дошло до неког напретка по питању украјинских затвореника у Русији и руских у Украјини.

Раније су се председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Петро Порошенко, договорили да ће омбудсмени двеју држава посетити затворенике на територији Русије и Украјине. Комесар за људска права Врховне раде Украјине Људмила Денисова отишла је у Русију, а очекује се да ће руски омбудсман Татјана Москаљкова ове недеље посетити Украјину.

ЕУ продужила санкције Криму и Севастопољу - Савет ЕУ је продужило рестриктивне мере за Крим и Севастопољ до 23. јуна 2019. године

Једностране рестриктивне мере Брисела забрањују грађанима и компанијама из ЕУ да увозе производе са Крима, улажу у економију полуострва, пружају туристичке услуге, извозе на Крим неку робу и технологије у областима саобраћаја, телекомуникација и енергије, као и у вези са екстракцијом и прерадом нафте, гаса и минерала.

Одлука о евентуалном продужењу санкција Брисела према Криму очекивала се пре формалног истека рока 23. јуна

Крајем маја нацрт документа о проширењу рестриктивних мера за Крим и Севастополљ разматрао је главно тело Савета ЕУ - Одбор сталних представника држава чланица ЕУ. Раније је извор у ЕУ саопштио да би одлуке о њиховом могућем проширењу "требале бити усвајане једногласно" од стране држава чланица ЕУ. У марту је шеф европске дипломатије Федерика Могерини потврдила намеру ЕУ да задржи санкције против Руске Федерације због Крима.

„Нафтогас“ оспорио приговор „Гаспрома“ на одлуку Арбитражног суда - Национална украјинска компанија "Нафтогас" је поднела жалбу на одлуку Арбитражног суда у Стокхолму, а којом је прошле седмице суспендовано извршење арбитражне одлуке у склопу разматрања приговора компаније "Гаспром", саопштио је главни комерцијални директор украјинског концерна Јуриј Витренко.

Додао је да ће разматрање по жалби у овом суду бити јавно.

Прошле недеље, "Гаспром" је приговором суспендовао извршење одлуке Арбитражног суда у Стокхолму у спору око транзита гаса преко територије Украјине. Према одлуци суда, Кијев је изгубио основ за заплену имовине "Гаспрома" у иностранству, до одлуке о меритуму спора, а којом је раније "Гаспром" обавезан да исплати "Нафтогасу" 2,56 милијарде долара.

"Нафтогас" је потом саопштио да ће у блиској будућности доставити суду контра-аргументе.

Порошенко жели да створи групу у ЕУ како би се зауставила иградња „Северног тока 2“ - Кијев намерава да у Европској Унији створи групу која ће морати зауставити изградњу гасовода "Северни ток 2", рекао је председник Украјине Петар Порошенко.

Он је назвао "Северни ток 2", "апсолутно политизиованим пројектом који је усмерен против Украјине" и додао да ће његова изградња узети готово три милијарде долара из буџета Украјине.

"Зато ми активно преговарамо са Немачком. Позивамо их да створе међународни конзорцијум за управљање државним гасним системом Украјине. Али услов за учешће је заустављање `Северног тока 2` ", рекао је Порошенко.

Порошенко је додао да су и амерички партнери такође "одлучни". Истовремено, он није открио све инструменте утицаја, али је изразио наду да би било могуће зауставити реализацију пројекта.

У Кијеву су више пута саопштили да желе остати транзитна земља за руски гас у Европу. Текући транзитни уговор истиче крајем 2019. године. У том смислу, Украјина је категорично против постављања нових гасовода око своје територије.

„Русија користи гасовод као оружје против Европе“ - Русија користи гасовод као оружје против Европе и фактички је уз помоћ њега освојила Берлин, изјавила је заменица председника Врховне раде Оксана Сиројед. У Државној думи сматрају да су овакве изјаве из Кијева показују страх од губитка полуга за даље уцењивање Европе.

Према речима заменице Врховне раде, Немачка је више бринула о сопственој користи када је изашла у сусрет тој „деспотској и дивљој“ држави.

„Људи не разумеју да између Русије и других цивилизованих држава света постоји провалија, да деспотија и слобода не иду заједно, да се не може трговати вредностима“, рекла је Сиројед телевизији „112 Украјина“.

Сада ће Русија наставити победоносни марш на Европу, не зна се када ће се зауставити. Своје „оружје“ Москва је већ допремила у Берлин и сада је остало само да га искористе, додала је Сиројед.

„Северни ток 2“ је правна „финансијска агресија“ Русије. У перспективи, пројекат ће постати претња глобалног опсега, додала је заменица председница Раде.

Шеф комитета за енергетику Државне думе Павел Заваљни је прокоментарисао изјаву Сириједове.

„Они се плаше да изгубе, не само новац од транзита гаса кроз Украјину, већ и полугу за уцењивање Европе нарушавањем транзитагаса преко своје територије“, изјавио је Заваљни.

Посланик је додао да је понашање Русије и ЕУ логично и има за циљ диверзификацију извозних канала. По његовим речима, током 25 година постојао је само једна траса испорука гаса у Европу — преко Украјине. Његово коришћење се компликовало дуговима Кијева за увоз плавог горица. Како је изјавио Заваљни, „Северни ток 2“ и „Турски ток“ треба да осигурају безбедност и поузданост испорука гаса у ЕУ.

Пројекат „Северни ток 2“ подразумева изградњу два крака гасовода укупног капацитета од 55 милијарди кубних метара гаса годишње од обала Русије преко Балтичког мора до Немачке.

Против пројекта су Украјина, која страхује да ће изгубити приходе од транзита руског гаса, и Америка, која има амбициозне планове за извоз свог течног гаса у Европу. Литванија, Летонија и Пољска су саопштиле да не одобравају изградњу овог гасовода, јер су њихови лидери уверени да је реч о политичком пројекту.

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима