Медијско-полицијска заседа и призивање грађанског рата 10. октобра 1.део

Сваког тренутка постаје све јасније да је 10. октобар једна велика режимска полицијско-медијска заседа за све оне који се још увек уопште супротстављају режиму у Србији. Не треба се упецати у ову замку, већ сву алтернативну друштвену снагу која несумњиво нараста у овоме часу усмерити у антирежимске демонстрације. Слаба тачка режима није у одбрани геј параде већ у одбрани од протеста против режима који овом наметнутом темом покушава да прикрије национални крах по свим других друштвеним нивоима.

парада

Геј парада ове године, по мишљењу налогодаваца и послушника из владајућег режима, мора проћи. Најпре зато што је пуном паром кренула предаја националног суверенитета по свим државним нивоима: од територија, преко природних и привредних ресурса, до система вредности.

Наши западни колонијални управници сигурни су да је режим тренутно у оној ситуацији када ће дати све само да још који дан остане на власти. Снаге, воље, идеје и било каквог другог квалитета унутар режима за промену нашег колонијалног статуса дефинитивно нема. Остала је само гола борба за власт и продужетак те власти за још који месец. Проблем је баш у томе што у тих неколико месеци режим може да нанесе више националне штете него за неколико година досадашњег упропаштавања свега.

Сваког тренутка постаје све јасније да је 10. октобар једна велика режимска полицијско-медијска заседа за све оне који се још увек уопште супротстављају режиму у Србији. Не треба се упецати у ову замку, већ сву алтернативну друштвену снагу која несумњиво нараста у овоме часу усмерити у антирежимске демонстрације.

У каквој је ситуацији актуелни режим?

Када режим већ мора предати преостале тачке суверенитета, а један од најновијих примера јесте морално понижење Београда и геј парада, онда му свакако није у интересу да на улице изађу противници геј параде, а посебно не они који су од противника геј параде од прошле године прерасли у противнике режима који организује геј параду. Слаба тачка режима није у одбрани геј параде већ у одбрани од протеста против режима који овом наметнутом темом покушава да прикрије национални крах по свим других друштвеним нивоима. Режим би највише волео да се сви његови противници упецају у замку 10. октобра и баве геј парадом уместо организатором геј параде и упропаститељом читавог друштва и државе.

Пошто су, насупрот очекивањима да замка буде успешна, противници геј параде сву пажњу јавности преусмерили на режим под слоганом КАКВА ВЛАДА – ТАКВА И ПАРАДА, и пошто расте све озбиљније антирежимско расположење – то неминовно води на улицу (јер су сви опозициони страначко-политички канали углавном заблокирани, између осталог и отвореном или прећутном подршком геј паради). Када режим не може да избегне антирежимске демонстрације на улици, а волео би, и када, са друге стране, противници режима немају више нити један канал да их ико чује и објави њихов протест изузев улицу, онда је јасно да је режим у незгодној ситуацији и да мора прибећи једној од следеће две опције излазне стратегије.

Прва је да проба да уцени, поткупи, ухапси, запрети или на било који други начин онемогући своје противнике да изађу на улицу и покажу примером да је време за антирежимске интеграције и протесте. Јер, није искључено - већ је можда и морално оправдано - да овај режим оде онако како је и дошао: на таласу огромног народног незадовољства које се прелило на улице.

Ако се нечега владајући режим плаши онда је то да је веома близу тренутка када улази у милошевићевски синдром да је крив за све и да мора пасти. Чека се само да још неко озбиљно каже ГОТОВ ЈЕ, а то су „неки нови клинци” почели да вичу са сваког слободног ћошка ове државе! Тога, међутим, још увек нема на опозиционој сцени јер су страни господари наше судбине који су довели овај режим на власт тренутно истовремено у организацији система притисака да ова власт док траје одради што више посла на националну штету и, с друге стране, припремања и подржавања алтернативе која ће бити под контролом.

Ову рачуницу наших колонијалних господара да све остане овако или буде још горе кваре аутентични покрети отпора у српском народу који покрећу свенародне протесте пре него што они треба да буду у функцији нових страначких игара, и то поводом који не сме бити тема антирежимских интеграција и смене режима, као што то не смеју бити ни теме Косова и Метохија, новог статута Војводине, регионализације, продаје Телекома или било која друга озбиљна економска, политичка или идентитетска тема. Режим, по овој стратешкој замисли, треба мењати ради промене странака на власти и такмичења у додворавању колонизатору, а не због промене политике коју ће тај режим спроводити.

Када већ неко има идеју да ову рачуницу квари и преусмерава пажњу јавности са небитне, дискриминаторске и провокативне теме геј параде на катастрофални режим који параду организује као завршну моралну кап која прелива чашу, онда се надлежне службе морају позабавити онемогућавањем ових протеста. Јер ако неко каже УНИШТИЛИ СТЕ СВЕ, А САД ХОЋЕТЕ ДА УНИШТИТЕ И НАШЕ ПОРОДИЦЕ, он шаље озбиљну поруку да је све схватио и да се почео организовати да промени онога ко је узрок систематских проблема овога народа, а то је несумњиво владајући режим.

Кад се томе дода да је у међувремену одлетела прва режимска глава и то на високом месту државног секретара и главног геј лобисте, што се није десило одавно никоме у врху режима, онда можете замислити како режимске главешине у овом часу гледају на могућност да добију прве директне антирежимске демонстрације на улици после 10 година. Њихова формула ће бити СВЕ, САМО НЕ ТО, тај опасан улични догађај који даје сигнал и нову наду читавом народу да су протести и промене могући, а крај режима близу.

Аутор је секретар Управног одбора Српског сабора Двери.

Наставак сутра: Паклени план увођења ванредног стања