У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ...
У Богатићу 15 . јуна 2018 . године одржана је промоција две песничке књиге Милане Давидовић : Два пупољка једне руже , ђердани од стихова ... У Свечаној сали СО Богатић промовисане су пета и шеста збирка песама “Испод трепавица” и “Песмарење”, песникиње Милане Давидовић из Богатића. Сала је била премала да прими све заљубљенике и љубитеље лепе писане речи , те су многи престајали на ногама , решени да остану до краја . Организатор се побринуо да промоцију украсе и хор и певачке групе , музика и игра . На почетку промоције наступио је Мачвански хор - песмом из Литургије Св . Јована Златоустог , а и током промоције песмом - Удаде се Јагодо итд… Током ове промоције и дирљиве вечери спонтане , харизматичне и све афирмисаније песникиње , Милане Давидовић наступали су чланови Удружења Завичај - Банија мушка и женска певачка група, док је казивање стихова гитаром пратио Влада Мишић. Иначе, Милана је учесник и добитник награда на многим међународним песничким конкурсима. Љубав према поезији и писању гаји још од раног детињства. Пише и песме за децу, а неке од њих налазе се у Међународној збирци песама и прича за децу „Загрли живот“, у зборнику„Трагови у песку“, као и у Антологији дечије поезије. Октобра 2016. године, постала је члан Светског удружења песника, са седиштем у Италији,чији је оснивач Силвано Бортолаззи, који је три пута номинован за Нобелову награду из области културе. Милана је један од оснивача и председник Удружења писаца “Јанко Веселиновић” из Богатића. Њена поезија је поезија љубави. Рецензент збирке песама „Испод трепавица“ песник Јован Н. Бундало казе: „Милана живи у својим песмама, срцем гледа и своју душу нам у песмама нуди да видимо њену чистоту“. Публика која је дошла на промоцију књига могла је да види и плесне кораке Миланиних церки Уне и Ане. Збирка „Песмарење“ је подељена на три дела. Први део су песме за децу, други песме о љубави, а трећи део су песме о животу, огњишту, сећању на завичај. У предговору књижевник Славица Јовановић каже:“ Добили смо новог песника из народа, за децу и одрасле, бранитеља ћирилице у лику и делу песникиње Милане Давидовић". Рецензент књиге ‘’ Песмарење’’ је Славица Јовановић књижевница које је читала биографију и стихове песама. Током промоције било је и песничких надмудривања и натпевавања , те је песникиња укрстила копље са Милорадом Јевтићем пуковником ВС у пензији. Милана је прошла трновит животни пут кaда је напустила свој завичај Двор на Уни , током ратних дешавања 1995. године и обрела се у Србији као избеглица . Где је наставила школовање , удала се , изродила децу… Тако да јој је после трња и цвећа , остала стаза посута цвећем и песмом. Милана је песничка ходочасница , која изговара своје стихове , као молитве у храмовима , високо морална и патријахално васпитана, од предака научена да сачува своје огњиште своје претке и своје потомке . И она се грчевито бори попут вучице за свој србски род и пород, за песнички родослов и мудрих људи благослов. Зато осим књиге у свом мајчинском и песничком крилу држи и своје потомство. Промоција за памћење , уз комбинацију етно музике , гитаре , плеса , фолклора, народних ношњи. И након промоције настављено је дружење овог сада мачванског песничког лучоноше , Милане Давидовић са публиком , јер су стрпљиво и у реду чекали да им песникиња потпише књиге … Преносимо у целости предговор иѕ књиге ‘’Песмарење’’ , рецензента Славице Јовановић , новинара и књижевника… -ПРЕДГОВОР ЗА ЗБИРКУ ПЕСАМА ‘’ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ ПЕСНИКИЊЕ МИЛАНЕ ДАВИДОВИЋ ДРАГАЉЕВИЋ ПЕСМЕ КАО КОЛОРИТНЕ ФОТОГРАФИЈЕ , ОВЕКОВЕЧЕНЕ ЗА ВЕЧНОСТ Нова песничка књига све снажније , распеваније и упечатљиве песникиње ‘’ Милане Давидовић Драгељевић ПЕСМАРЕЊЕ ‘’ одликује се благодарјем , лепршавости белих лептира , песмодарјем , милозвучјем , нотним записима и нотама голубијих крила . Ако су њене предходне песничке књиге биле семенке надахнућа , овде су Миланини најсвежији рукосади , постали дрвореди сталнорађајући, доносећи божанске плодове . Који зором заблистају , умивени сунчевим наранџастим кристалима . То су песме које се певају у најдубљој тишини , животни џубокс за музичке жеље , виолински кључ којим откључава срца љубитеља поезије . Мелодије са старих грамофонских плоча , тек сада испеване и гласним жицама песникиње компоноване , стиходарјем славуја распеваних . Песме гласовите Милане , разнежене жене , доживљавају своје бујање , а она је ту да попут верглаша одсвира и продужи мелодију младости , у садашњост претворену… Њено Песмарење је клијање песничких рукосада . У Песмама за децу врцавим и искричавим , доказује на ком је терену своја , постаје чаробњак и мађионичар , који из свог шешира и шарених марама уме да извуче и јежа и тужног меду и змију и зеку и магаре у школи и ласте и врапца архитекту . Песникиња амбасадорка љубави и песништва , песмољубљем инспирисана , енергијом митске жар птице , наелектрисана варницама свитаца , намагнетисана љубављу мајчинском , остварена и као песник и као мајка . Роду и породу свом , плоду утробе своје чита мисли , исписијући им бајковите песме разнобојним кредама - цветовима , на табли ливади зеленој . Пулсира и дрхти над њима ко затегнута струна лире и постаје им и заштитница и амајлија и бранитељка , а по потреби и другарица и калеидоскоп и чегртаљка . У њеном стиховању нема сувишних речи , као да их је певушила док их је писала , а онда кад се отргоше из руку оловке , креде и гушчија пера , наставила је да их пише срцем , стих по стих . А сваки стих отргнут из мајчинске успаванке . Цитираћу стих из песме ‘’ Рат за столом ‘’ : - О, како је диван так шаховски рат јер не гине ником ни отац, ни брат. Или строфа песме “ Љубав јединца ‘’ : - У клупи до мене седи један клинац И његов ме осмех увек развесели Много ми се свиђа ал он је јединац Па не знам дал ‘’ уме љубав да подели . Да додамо и строфу из песме ‘’Ласте ‘’ : - Ту прогнозу ко им даје да пролеће нам донесу када зима бела стаје и пахуље вежу кесу!? Ако је у песмама за децу била највештија и сасвим подетињила , или како се то у жаргону каже ‘’ испекла песнички занат ‘’ , није ништа мање величанствена ни чудотворна ни у љубавним песмама . И ниједан читалац неће доживети бродолом , уколико се запути бродовима инспирације ка пристаништима песничким , макар био и слепу путник , између корица новонасталих стихова . А ту ће се тек разбуктавати , распламсавати , зажарити и буктати песничке ватре , заноси и кликтаји свитања , очи заискриле , док песме благотворне видарице исцељују душу . И да ухватим муштулук , о заљубљеној песникињи у стиходарје и стихогорје , чије песме окрилате пауновим крилима и које нису у ритама и дроњцима , већ брижљиво написане и ‘’ одевене ‘’ , готово римоване . У ретровизорима сећања и сновиђења попут мистичног графолога у рокописима и ветрописима открива неисписане чежње и љубави скривеним под крилом канаринца , где одлећу само рајске птице . Али песникиња и ту је надмоћна и свемоћна , пркоси неисплаканим сузама и сваку песму ставља у рам као живописну слику , овековечену за вечност , додајући ноте и музичке лествице . Не скривајући своје најснажније и најтананије емоције , стављајући свој љубавни аутограм испод сваке песме . Споменимо песму ‘’ Отргнути ‘’ : - Слажу се осећаји небројени док ткам разбојем душе моје ко нити свиле растањени откад се растасмо нас двоје. Или рецимо стих песме ‘’ О срце , моје ‘’ : - О срце моје, сад зубе стисни, нек чује се се крик из твојих груди, у њему сав бол временски истисни, па онда спокојно заувек буди. И у песмама о животу , песникиња има своје путоказе , своје снове недосањане , аутобиографске исповести и колоне дуге , песме о огњишту , о мајци …, пита се : - Где је мој дом ? …, пише о винској илузији , о веселој машини, о жени и слично .Усуђујем се да кажем , да овако римоване , стиховане , певљиве и милозвучне песме , записане тихом мелодијом , би требало да прочита неки врстан композитор , како би оживео ове живе слике песничких муза да би им дао музичку подлогу, одајући признање тој песничкој блиставости и сазревању . То су песме које заслужују ноте . Написане у даху , једноставне , без сувишних речи и сувишног слога , као да је у питању песничко наменско стваралаштво , које треба украсити виолинским кључем и музиком . Било би грехота поједине песме из ове песничке збирке не запевати на ухо , уз гитару , гусле , хармонику , виолину , флауту , чобанску фрулу … Ево неких стихова из песме ‘’ Колона туге ‘’ : - Била једном колона једна, дуга, препуна боли. Била је она и гладна и жедна, жељна и воде и хлеба, и соли. Да не заборавимо и ове риме из песме ‘’ Песма о огњишту ‘’ : -Дозива нас и Огњиште, што погачом не мирише, све је тужног ока привид, само трава кроз њу дише. Да се подсетимо и песме ‘’ Моја Евица ‘’ : -Да, мислите тада било је лако, и да имала је дати деци колко треба рађало се. Бар троје имао је свако били су боси, ал сретни парчетом хлеба. И да завршимо стихом из песме ‘’ Где је мој дом ‘’ - Ја припадам овдје, јер овдје родих покољења. Док остале светлуцаве стихове ко стокраке звезде остављамо читаоцима … А што се тиче књижевне сцене , сасвим је сигурно да смо добили новог песника из народа , за децу и одрасле , бранитеља ћирилице Добрицу Ерића , додуше у женском роду, у лику и делу песникиње Милане Давидовић Драгељевић … Славица Јовановић , новинар и књижевник 27. јануар 2018 . године, на Светог Саву Извор Радио Нешвил- Богатић https://www.youtube.com/watch?v=jQ2-0LhgfJY Мачва- инфо - Богатић Забележила : Славица Јовановић , новинар и књижевник
- Извор
- http://www.macvainfo.rs/page.php?secid=2&pageid=2&contid=3549&model=clanak&ct=dva-bisera-jedne-skoljke#.WyWGRuz0uLN.facebook
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
„Све што је могуће“ мора се учинити како би се спречила употреба нуклеарног оружја, изјавила је бивша немачка канцеларка.
Патријарх московски и целе Русије Кирил честитао је 70. рођендан чувеном србском редитељу Емиру Кустурици и одликовао га Орденом Светог Серафима Саровског 1. степена.
Стотине Руса свакодневно потписују војне уговоре, чиме је нови позив за мобилизацију непотребан, изјавио је портпарол Дмитриј Песков.
У србском Дрвенграду – “селу Емира Кустурице” – отворен је 22. новембра увече међународни фестивал документарног филма “RТ.Док: Време наших хероја”.
Остале новости из рубрике »