Украјина и Новорусија из минута у минут - 30.05.

31.05.2018. год.

Карта повлачења тешког наоружања - кликнути за увећање

Спровођење Минских споразума - кликнути на карту за увећање

Карта ситуације на фронту за 29.05. (карта кијевских снага) - кликнути на карту за увећање

Испод се налази интерактивна мапа бојевих дејстава у Новорусији - Клинути овде или на мапу испод

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима

Преглед дешавања на ратишту у Новорусији за 30.05

Извештај са борбене линије

Кијевске снаге четири пута напале територију ДНР - Према саопштењу Министарства одбране ДНР кијевске снаге су за протекла 24 сата четири пута напале територију ДНР. Под ватром украјинских снага нашла су се четири насељена места Републике.

Народна милиција ЛНР саопштила је да су кијевске снаге током претходног дана шест пута напале позиције Народне милиције у подручју насеља Пришиб, Голубовское, Желобок, Лозовое и Доњецки.

Преглед политичко-економских и других вести за 30.05.

Компанија „Северни ток 2“ добила решење о заплени имовине „Гаспрома“ - Компанија "Северни ток 2 АГ" је добила решење да уведе привремене мере у оквиру прикупљања средстава од "Гаспрома" на захтев украјинског "Нафтогаса", саопштио је представник компаније за РИА Новости.

"Гаспром" је потврдио да „Нафтогас“ покушава да принудно наплати 2,56 милијарди долара у Швајцарској по одлуци Арбитражног суда у Стокхолму по одлуци од 28. фебруара ове године.

О почетку процеса принудне наплате саопштио је председник Украјине Петро Порошенко, а из „Нафтогаса“ је саопштено да су власти Швајцарске предузеле одговарајуће мере.

"Почели смо да пленимо имовину `Гаспрома` - од акција Северног тока 1 и 2 у Швајцарској", рекао је комерцијални директор "Нафтогаса" Јуриј Витренко.

Арбитража у Стокхолму је у децембру и фебруару донела одлуку о споровима између „Гаспрома" и „Нафтогаса“ у вези са уговорима за снабдевање и транзит гаса и обавезала руску компанију да исплати око 2,6 милијарди долара компензације украјинској страни због неиспоручивања гаса.

У марту је "Гаспром" уложио жалбу на судску одлуку у споровима са "Нафтогасом".

Председник управе Гаспрома Алексеј Милер, раније је рекао да нема намеру да се на рачун Гаспрома оживљава посрнула украјинска привреда.

"Гаспром" је такође обавестио „Нафтогас“ о почетку поступка раскида уговора.

Порошенко саопштио о почетку принудне наплате 2,6 милијарди долара од „Гаспрома“ - Председник Украјине Петро Порошенко је саопштио о почетку принудне наплате у висини од 2,6 милијарди долара од "Гаспрома" према одлуци Арбитражног суда у Стокхолму.

"Процес извршења пресуде у висини од 2,6 милијарди долара је почео. Данас је почело оптерећење акција и других средстава Гаспрома у Европи, а посебно у Швајцарској, Великој Британији, Холандији", - саопштила је прес служба председника Украјине.

"Моје наређење је, да се не бисмо заустављали на ове три стране, да се предузму максимални напори како би се обезбедио доток добијених средстава", рекао је Порошенко током састанка са председником "Нафтогаса" Андрејем Кобољевим.

Арбитражни суд у Стокхолму у децембру и фебруару је донео одлуке у споровима између руског "Гаспрома" и украјинског "Нафтогаса" у односу на уговоре о снабдевању и транзиту гаса, односно, руска компанија је обавезана да исплати "Нафтогасу" 2.56 милијарди долара.

У марту је "Гаспром" уложио жалбу на судску одлуку у споровима са "Нафтогасом".

Председник управе Гаспрома Алексеј Милер, раније је рекао да нема намеру да се на рачун Гаспрома оживљава посрнула украјинска привреда.

"Гаспром" је такође обавестио „Нафтогас“ о почетку поступка раскида уговора.

Украјински министар позвао да се „спали“ Москва -Украјински министар за инфраструктуру Владимир Омељан назвао је Русију „империјом варвара“ и позвао да се Москва спали.

Омељан је додао да је циљ варвара уништење „свега што не могу да покоре, разумеју, украду“. Он је осудо „одређене западне политичаре“ што настављају са добрим односима са Русијом, те да се губе се историјским референцама, те им запретио „московском хордом“.

„Москву је немогуће променити или преваспитати — само спалити“, тврди украјински министар.

Савет Федерације одобрио закон о контра-санкцијама - Савет Федерације РФ одобрио је Закон о мерама дејства на непријатељске акције Сједињених Држава и других држава. Закон ће ступити на снагу од датума званичног објављивања, преносе РИА Новости.

Државна дума је 22. маја усвојила Закон. Његови аутори су председник Државне думе Вјачеслав Володин и шефови странака.

Закон омогућава увођење контра-санкција као одговор на непријатељске потезе САД-а и других земаља. Мере се могу применити на државе, организације под њиховом јурисдикцијом, као и званичнике и грађане.

Законом је дозвољено да се обустави међународна сарадња у одређеним секторима, забрани увоз или извоз производа и сировина, као и да се учествује у јавним набавкама или приватизацији државне и општинске имовине.

Небензја: Да вас опет подсетим, ако сте заборавили, нико са Русијом не разговара језиком ултиматума - Стални представник Русије у УН-у, Василиј Небензја je категорички одбацио позиве Москви да преузме одговорност за рушење малезијског путничког авиона изнад Донбаса.

"Желим још једном да вас подсетим, ако сте заборавили на то, нећемо дозволити било коме да разговара са Русијом на језику ултиматума", рекао је руски дипломата на састанку Савета безбедности УН за Украјину.

Према његовим речима, Русија је спремна да на сваки начин помогне отворену и независну истраг", али да не може прихватити неосноване закључке заједничког истражног тима.

"С обзиром на лоше методе које тренутно користе поједине државе, можемо веровати само оним истрагама у којима је Русија пуноправни учесник", рекао је Небензја.

Раније је позив Русији да призна кривицу за катастрофу упутио холандски министар спољних послова Штеф Блок. Аустралија такође инсистира на томе, упркос чињеници да истрага још није завршена, а поједине земље такође нуде Русији да започне процес исплате накнаде породицама жртава.

Малезијски "Боинг 777", летеo je од Амстердама до Куала Лумпура, срушио се 17. јула 2014. године у близини Доњецка. У авиону је било 298 особа.

Прошле недеље, Међународни истражни тим је представио привремене резултате истраживања о несрећи. Према истрази овог тима, авион је оборен помоћу ПВО система "Бук", који је наводно припадао 53. руској ракетној бригади стационираној у Курску. Русија категорички негира ове оптужбе, те је саопштено да никада ниједан ПВО систем није прешао украјинско-руску границу. Такође, овај истражни тим није хтео да прихвати доказе које је понудила Русија, као што су радарски снимци на дан рушења авиона, тестна анализа ПВО система концерна "Алмаз-Антеј" произвођача ових ракета, као и друге доказе.

Председни Путин је такође нагласио да Москва може признати резултате истраге само ако у истражном тиму пуноправно учествују руски представници.

Немачка стала у одбрану „Северног тока 2“ - Украјина би требало да престане да критикује Немачку због учешћа у пројекту "Северни ток 2", рекао је немачки председник Франк Валтер Штајнмајер на конференцији за новинаре у Кијеву, а његове речи цитира украјински канал "112".

"Не морате да кривите нас. Чак и ако говоримо о `Северном току 2`, причамо и о будућности и безбедности Украјине. Видели сте да Немачка покушава да обезбеди транзит гаса преко Украјине. Око тога иду преговори са Европском Унијом и надам се да ће они донети резултате", рекао је Штајнмајер

Председник Немачке је нагласио да су страхови Украјине да ће изгубити статус транзитне земље гасова неосновани.

Пројекат "Северни ток 2" подразумиева изградњу двиа крака са укупним капацитетом од 55 милијарди кубних метара гаса годишње. Цеви треба да иду од обале Русије преко Балтичког мора до Немачке поред тренутног "Северног тока".

Украјина се противи изградњи гасовода, страхујући од губитка прихода од транзита плавог горива. Латвија, Литванија и Пољска су такође заједнички изразили своје противљење изградњи "Северног токса 2". Њихови лидери су сигурни да је то "политички пројекат".

Русија је више пута позвала на деполитизацију теме изградње гасовода. Према Владимир Путину, Москва се односи према пројекту искључиво као економски.

Небензја: Можемо веровати само оним истрагама чији је пуноправни учесник Русија - Стални представник Русије у УН-у, Василиј Небензија, категорички је одбацио позиве Москви да преузме одговорност за рушење малезијског путничког авиона изнад Донбаса.

Раније је холандски министар спољних послова Штеф Блок позвао Русију да преузме одговорност за авионску несрећу у Донбасу. На захтев новинара да то поткрепи доказима, Блок је објавио да је "истражна комисија прошле недеље објавила снажан доказ да се `Бук` налазио под контролом руске војске".

"Потврђујемо нашу спремност да пружимо сву могућу помоћ за истински транспарентну и независну истрагу и не можемо прихватити неосноване закључке Комисије (Заједничка истражна група)." С обзиром на лоше праксу које тренутно користе поједине државе, можемо веровати само оним истрагама чији пуноправни учесник је Русија ", рекао је Небензија.

Небензја: Украјинска страна убија независне и опозиционе новинаре - Украјинска страна не води истрагу о убиствима независних и опозиционих новинара у земљи, рекао је стални представник Русије при УН Василиј Небензја током седнице Савета безбедности.

„Убијају независне и опозиционе новинаре, о злочинима не воде истрагу. У Кијеву је убијен руски грађанин, новинар Аркадиј Бабченко. То се десило пре неколико сати. Може се претпоставити да ће украјинске власти и за то оптужити Русију. Не би био први пут“, изјавио је Небензја.

„Друге новинаре прогоне ако их не хапсе као Кирила Вишинског, украјинског држављанина, шефа Риа Новости. За шта се оптужује? За издају земље“, додао је дипломата.

Према речима Небензје, Украјина, захваљујући својој власти, живи у два паралелна света.

„У стању измишљеног хибридног рата са Русијом и у реалном свету, где не постоји никаква руска инвазија“, закључио је он.

Москва захтева од Кијева да уложи сав напор како би се истражило убиство руског новинара Аркадија Бабченка - Москва захтева од украјинских власти да уложе све напоре како би се брзо истражило убиство руског новинара Аркадија Бабченка у Кијеву, саопштило је Министарство спољних послова Русије.

„Захтевамо од украјинских власти да уложе напоре у брзу истрагу. Такође очекујемо да ће релевантне међународне институције и невладине организације преузети контролу над том истрагом“, наводи се у саопштењу Министарства објављеном на Фејсбуку.

Министарство напомиње да ниво физичког насиља и број убистава медијских радника у Украјини стално расте, а истраге о тим случајевима не доводе до кажњавања криминалаца.

„Крвави злочини и тотална некажњивост постали су рутински за режим у Кијеву“, пише у коментару.

Руски новинар Аркадиј Бабченкo неколико пута је упуцан у леђа на степеницама зграде када се враћао кући из продавнице. Новинар је умро у возилу хитне помоћи.

УН позивају на оживљавање дипломатских процеса за решавање ситуације у Донбасу - "Уједињене нације позивају на оживљавање свих дипломатских формата сарадње за решавање ситуације на истоку Украјине ради потпуне имплементације Минских споразума", изјавила је на заседању Савета безбедности УН о Украјини заменик генералног секретара Розмари Ди Карло.

„Позивамо и на враћање у живот посредничке иницијативе у Европи, укључујући и ’нормандијски формат‘ и трилатералну контакт-групу за Украјину. Надамо се да ће интензивирање дипломатских консултација у наредним недељама довести до неопходног напретка у реализацији Минских споразума и до успешног завршетка сукоба“, истакла је она.

Са своје стране, шеф Специјалне посматрачке мисије ОЕБС-а у Украјини Ертурул Апакан је преко видео-везе изјавио да се припадници посматрачке мисије сваким новим даном налазе у све већој опасности. Према подацима ОЕБС-а, од почетка године је због сукоба у Донбасу погинуло 107 цивила од којих је већина страдала у гранатирањима или од мина.

Крим: Решавајте проблеме на својој територији - Посланик Државног савета Крима Владислав Ганжара коментарисао је изјаву „сталног представника председника Украјине у Аутономној Републици Крим“ Бориса Бабина да Русија наводно већ има проблеме због Кримског моста.

„Сведоци смо крајње агоније украјинских политичара. Сада их нервира чињеница да је Кримски мост изграђен и пуштен у рад пре рока. Свакодневно га прелазе хиљаде грађана Русије који живе на Криму и Краснодарском крају. Кримски мост је један од симбола наше земље“, рекао је Ганжара.

Он је нагласио да Бабинова изјава представља „редовне празне речи“.

„Мост решава велики број логистичких проблема. Он ће омогућити кримској привреди у развоју да добије додатни импулс“, истакао је посланик Државног савета Крима.

Ганжара је дао савет Кијеву да се „не бави лошим изјавама“, већ да „решава проблеме на својој територији“.

Кијев: Русија има проблеме због Кримског моста - Стални представник председника Украјине на Криму Борис Бабин говорио је о „проблемима“ који су наводно настали у Русији због Керчког (Кримског) моста.

„Већ постоје проблеми. Тај мост, пре свега, има врло негативан утицај на трговински транспорт“, изјавио је Бабин у интервјуу за „Обозреватељ“, али није прецизирао какве су тешкоће у питању.

Осим тога, званичник је обећао „непоправљиве последице“ до којих може да доведе било какав инцидент са трговачким бродом који плови кроз Керчки мореуз.

Истовремено, Бабин је признао да је такав сценарио мало вероватан, с обзиром да Русија предузима све неопходне мере како би осигурала безбедност моста. Конкретно се прегледају сви бродови који долазе из украјинских лука.

Раније је у Кијеву посланик Врховне раде Игор Мосијчук изјавио да сматра да мост преко Керчког мореуза треба уништити. Према речима украјинског посланика, свака држава која је у рату тежи да уништи „непријатељску инфраструктуру“.

Моксва: Украјина убрзано тоне ка тоталитаризму - Министарство спољних послова Русије саопштило је да украјинске власти, блокирајући приступ руским медијима, спроводе политику сузбијања неслагања и да земља убрзано тоне у тоталитаризам.

„Ми смо више пута констатовали чињеницу да званични Кијев сасвим отворено води политику сузбијања сваког неслагања у националном информационом простору, а држава фактички убрзано тоне ка тоталитаризму“, наводи се у коментару Министарства спољних послова.

Министарство додаје да блокирање интернет-провајдера руских информационих портала у Украјини говори да је „владајући режим у Украјини толико навикнут на некажњивост, користећи неактивност, стидљиво ћутање и, у неким случајевима, прећутну подршку низа водећих западних држава и специјализованих невладиних организација, да једноставно игнорише реакцију међународних правних институција“.

Администрација председника Украјине Петра Порошенка је прошлог четвртка објавила нови списак санкција против Русије. Листа физичких и правних лица која су предмет ограничења значајно је проширена, а сајтови руских медија, међу којима су и информациони производи новинске агенције „Русија севодња“, биће блокирани.

Украјинa - из минута у минут -

ОВДЕ можете погледати хронологију догађаја у Украјини и Новорусији по данима