Зашто се Европа накренула у десно?

Десни радикали у Шведској пробили су паралментарну одбрану, изазвавши шок у Европи. Данска болест, како су крстили стратегију против миграната популиста дачана, испоставила се заразном. Њихов пример надахнуо је истомишљенике у Норвешкој, добивши подршку практично сваког петог бирача који је гласао на парламентарним изборима. У вртлог је упала и до сада тиха Финска. Уједињене „Аутентичне Финце" подржава сваки десети радно способни становник. Само да ли Скандинавија данас демонстрира нетрпељивост према носиоцима туђе кулутре и говора? Наш аналитичар Сергеј Гук утврдио је мишљење угледног немачког експерта, професора социологије Арна Кљонеа из универзитета Падерборн.
 

Политика данашњих десничара јача је него икад, замешена на антипатији према странцима из свакодневног живота. А ако ћемо отворено, према свакаквим странцима, а не само према исељеницима из Азије, Африке и са Блиског Истока. Холандијска партија слободе не крије своје антиисламско расположење. Против насиља лица са другом бојом коже одавно иступају присталице француског политичара Ле Пена. Летимичан поглед на политичку карту Европе довољан је да се виде присталице десних радикала у Швајцарској, Аустрији, Мађарској, Италији, Белгији, Великој Британији. Пароле су код свих исте: сачувајмо своју самосвојност. Не дозволимо да се наша предивна Европа претвори у конгломерат црначко-арапско-азијски раса.
 

Ксенофобична расположења нису се појавила спонтано. Она су сазревала годинама и деценијама. Политичари водећих странака више воле да избегавају деликатан проблем, приписујући међуетничке екцесе онима који живе у прошлим идеологијама. Став је наравно погодан, али није рационално вечито потискивати болест. У Немачкој, једном човеку, банкару Тилу Сарацину пошло је за руком да постане мал те не гласноговорник великог броја становника. У својој књизи Немачка се сама ликвидира, тврди да страни мигранти, углавно, Турци, не желе да се интегришу у немачко друштво. А због високог наталитета, у догледној перспективи, истиснуће немачко становништво. Када би он направио странку и изашао са њом на изборе, социолошка анкетирања гарантују му данас 20 и више процената гласова бирача Немачке. Можемо га назвати популистом или расистом, али тада ће у екстремне морати да се упише сваки пети одрасли немачки грађанин. Располоожења која он акумулира, сама по себи неће нестати.
 

Неки аналитичари су склони да објасне окретање Европе у десно познатом теоријом клатна: данас он лети у десно, а сутра ће се амплитуда поново померити у лево. Професор Арно Кљоне није склон да своди појаву на поједностављену формулу:
 

Мислим да теорија клатна ништа одлучно не објашњава. Моје мишљење је: велику улогу у појави ових нових деснопопулистичких партија игра то што се проблеми земаља које примају мигранте не решавају. То се тиче Холандије, Шведксе, Француске, наравно у великој степени Федеративне Републике Немачке. Са друге стране, социјални проблеми се стално заоштравају. И зато је лако превести их у ранг етничких. И ако се погледа на суштину пропаганде, видећемо дебате у различитим облицима против прилива миграната. И то је главни мотив.
 

Да ли нашег саговорника плаши експлозија ксенофобичног расположења међу Немцима, који су сада спремни да дају глас сваком ко је десније од ХДС/ХСС? Или је иста тенденција нестабилна, пролазна? Провесор Кљоне:
 

Да, то наравно изазива забринутост, али ја не сматрам вероватним да ових 18-20% може да се направи као једна целина у оквиру неке јединствене партије. Мотиви који играју овде своју улогу су различити. Зато не сматрам сличан успех реалним.
 

Највероватније визије 20% гневних немачких бирача, који су се бацили под нечије једнопартијске заставе, заиста више личе на фатаморгану. Постоји нада да се нешто тако неће десити. И до ултрадесничарске интернационалне у Европи ствар неће доћи. При једном, како ми се чини, обавезном услову: ако удео етничких раздражујућих фактора не премаши једном критичну масу.