Руски ваздушни удари у Сирији - из минута у минут - 22.04.

Преглед дешавања на ратишту у Сирији за 22.04


Ратна репортажа Александра Коца , дописника Комсомољскаје правде

Сиријска војска наставља са ослобађањем територија - 
Сиријска војска је истералала терористе из кварта Зејн, на југу Дамаска, јавила је телевизија „Ел Манар“.

Сиријске снаге се сада крећу ка кварту Тадамун, где се налазе главне снаге противника, а у сусрет им иде војска из подручја Хаџар ел Асвад. Сиријска војска је кренула у офанзиву на Тадамун након што су авијација и артиљерија гранатирали командне центре терориста и складишта оружја. 



Процењује се да се у Хаџар ел Асваду, Тадамуну и избегличком кампу Јармуку налази 1220 терориста.

Раније је саопштено да је на стотине милитаната предало оружје и напустило град Думеир код Дамаска.

Наставља се офанзива сиријских снага

Екстремисти у Сирији предали војсци велику количину наоружања и муниције - Сиријски екстремисти предали су Оружаним снагама Сирије складишта с великом количином муниције и оклопне технике, рекао је начелник руског Центра за помирење непријатељских страна у Сирији, генерал-мајор Јуриј Јевтушенко.

„У складу са споразумом, под контролом представника Центра за помирење, екстремисти су предали Оружаним снагама Сиријске Арапске Републике 30 јединица оклопне технике, три пикапа с митраљезима великог калибра, 36 противтенковских бацача пројектила, 20 митраљеза великог калибра, шест минобацача, три противтенковске навођене ракете, 23 оперативно-тактичке ракете, 111 мина, 60 ручних граната, више од 63.000 јединица муниције за разно ватрено оружје“, навео је Јевтушенко.

Преглед политичких и других вести за 22.04.

РТ: САД, Француска и савезници не треба да оду из Сирије, морају изградити нову - Макрон - САД, Француска и њихови савезници не треба да напусте Сирију након што рат буде завршен, јер морају изградити "нову Сирију", рекао је француски председник Емануел Макрон у интервјуу за "Фокс њуз".

"Морали бисмо изградити нову Сирију након рата", рекао је Макрон, додајући да ће улога САД бити "веома важна" у овом процесу. Додао је да "то није аутоматски да америчке снаге треба да изврше овај задатак", али да је "то америчка дипломатија и вашег председника".

Дајући своје разлоге другим државама да остану у Сирији, Макрон је навео "уобичајене осумњичене" - Иран и сиријског председника Башара Асада.

"Дан када завршимо овај рат против `Исламске државе`, ако одемо дефинитивно и потпуно, чак и са политичке тачке гледишта, оставићемо реч иранском режиму, Башару Асаду и тим момцима и они ће припремити нови рат. Они ће подстакнути нове терористе", рекао је Макрон.

Макрон је недавно био један од најјачих адвоката за продужени амерички боравак у Сирији. Он је такође наредио француским снагама да се придруже америчком ракетном нападу на Сирију 14. априла. Бомбардовање, које је описано као одмазда за наводни хемијски напад од стране сиријске владе, није добила одобрење од Савета безбедности УН и било је спроведено без сагласности француског парламента.

Истичући да Париз и савезници треба да буду укључени у послератну Сирију, француски лидер дао је и неке обавезе Русији и Турској, рекавши да ће "чак и ове државе имати важну улогу".

Вашингтон и његови савезници, укључујући и Француску, започели су своју кампању против "Исламске државе" у Сирији 2014. године. Поред ваздушних напада, она је укључивала подршку такозваној "умереној опозицији" на терену уз обуку и достављања оружја. Касније, Вашингтон и Париз послали су ограничене контингенте трупа у Сирију, што је изазвало жестоке осуде из Дамаска.

Иако су САД и њихови савезници једноставно, само обавестили Сирију пре почетка кампање против терориста, Русија и Иран делују у земљи на захтев председника Асада.

Москва и Техеран такође су оптужили Вашингтон да не чини ништа да испуни прокламовани задатак борбе против "Исламске државе", него да ради са терористичким групама како би срушио сиријску владу. Очигледно је да је пораст "Исламске државе" у Ираку и њено даље ширење на разорушену Сирију омогућио хаос након америчке инвазије на Ирак 2003. године.

Док је Русија заиста пружила помоћ сиријским снагама ваздушним ударима против терориста, она је такође покренула хуманитарну операцију великих размера, пружајући храну и неопходну помоћ хиљадама Сиријаца. Москва је више пута позвала своје западне партнере да се придруже напорима, али чланови коалиције САД нису желели пружити помоћ регијама које је ослободила Војска Сирије.

Дипломатски напори Русије, Турске и Ирана у склопу мировног процеса у Астани омогућили су стварање неколико деескалационих зона у Сирији, што је прошле године довело до престанка непријатељстава у огромним деловима земље.

Крајем марта Доналд Трамп изјавио је да ће САД "врло брзо изаћи из Сирије" и пустити да се "други људи брину о томе". Међутим, портпарол Беле куће касније је кориговао председника, рекавши да се "Исламска држава" треба срушити пре него што се 2.000 америчких трупа врати кући. Други амерички званичници, укључујући и секретара за одбрану Џејмса Матиса и изасланика у УН-у Ники Хејлеј, најавили су још већи број америчких циљева у Сирији.

Према Хејлијевој, то није само пораз терориста, него и "осигуравање да се хемијско оружје више не користи и да се прате поступци Ирана" - што би могло имати неограничен временски оквир. Почетком априла, такође је било извештаја да америчка војска разматра успостављање нових војних база у северној Сирији, са америчким присуством на том подручју, а које би финансирала Саудијска Арабија.

РТ: Претње Турској долазе од „стратешких партнера“ - Ердоган - Турски председник Реџеп Таип Ердоган оштро је критиковао САД и друге савезнике из НАТО-а за њихову подршку и ослањање на курдску милицију како би одржали своје положаје у Сирији, понављавајући да их Анкара сматра претњом за своју безбедност.

"Не можемо да набавимо наоружање из САД са нашим новцем, али нажалост, америчке и коалиционе снаге дају ово оружје, ову муницију терористичким организацијама бесплатно", рекао је председник Турске Реџеп Таип Ердоган у интервјуу за турски канал НТВ.

"Одакле долази претња? То првенствено долази од стратешких партнера", рекао је он, наглашавајући да Вашингтон наставља да слева камионске и авионске испоруке оружја у северну Сирију.

"САД су послале 5.000 камиона са оружјем на север Сирије", рекао је турски лидер, поновивши забринутост коју је он претходно наглашавао, посебно након покретања војне операције у северној Сирији.

20. јануара Турска је покренула прекограничну офанзиву у Сирију у циљу уклањања курдских "терориста" из Африна. Напад, под шифром операцијa "Маслинова гранчица", заоштрио је односе између Вашингтона и Анкаре, нарочито када је Анкара упозорила на могућност ширења операције на Манбиџ и шире. Курдске снаге су кључни амерички савезници у тој области, али Анкара их гледа као на испоставу Радничке партије Курдистана коју сматра за терористичку организацију.

Вашингтон, с друге стране, такође је критиковао све већу "неусаглашеност" Анкаре са Западом и њеним све бољим односима са Русијом и Ираном. Одлука Анкаре да купи ПВО системе С-400 из Русије излаже Турску могућим санкцијама САД-а, упозорио је помоћник државног секретара САД Вес Мичел, нагласивши да је "у америчком интересу да Турска буде усклађена стратешки и политички са Западом".

"Лакоћа са којом је Турска склопила аранжмане са руском војском како би олакшала покретање своје операције `Маслинова гранчица` у округу Африн, је аранжман за који САД нису биле привржене", рекао је он.

"Турска је у последње време повећала ангажман са Русијом и Ираном.", додао је Мичел.