„Транспарентни рат“: Новинари импресионирани новом доктрином руског МО у сарадњи са медијима

Упркос потпуно депласираним оптужбама Запада да се Русија спрема да на глобалном плану започне „хибридни рат“, она више него икада демонстрира жељу за партнерством и сарадњом. У том смислу, руско Министарство одбране је спровело корениту трансформацију када је у питању свој однос према „четвртој сили“. Нова доктрина информисања заинтересоване јавности доноси Русији све већу кредибилност у планетарним размерама.

У августу је планирана велика војна вежба  „Восток-2018“ где ће руска армија јавно демонстрирати нову димензију својих оперативно-стратегијских способности, када је у питању даље унапређење свог борбеног потенцијала. Конкретно, ради се о провери групе носача крстарећих ракета великог домета, које ће користити ваздухопловне, поморске, и копнене борбене платформе.

Појава новог наоружања, као и саме доктрине употребе савремене руске војске, најављена је са највишег командног места. Начелник руског Генералштаба и генерал армије Валериј Герасимов, недавно је недвосмислено истакао, да је у току интензиван процес опремања руских јединица које ће у свом наоружању располагати овим системима. Оне ће покривати све стратегијске правце, на којима се изводе савремена борбена дејства. Најновија шема употребе руске војске, која ће се одликовати високо-прецизним борбеним системима великог домета, ограничено је опробана и на простору Сирије, где је приказала завидне резултате.

Ово није први пут да се овако важне изјаве, које у свом садржају имају одлуке од стратегијске важности, изговарају од стране највиших војних и политичких званичника Руске Федерације. До сада је била пракса, да се овакве информације дају на кашичицу, преко  „неименованих “, које су углавном преносиле иностране медијске куће. Засигурно најјачи пример нове стратегије односа са медијима, представља говор председника Руске Федерације Владимира Владимировича Путина, у свом годишњем обраћању посланицима руског парламента, где је детаљно презентовао најновије образце наоружања који имају стратегијски карактер. Међутим, ни овај његов врло  „транспарентан“ говор, није нешто што је прекретница односа високих руских званичника, према спољној и информативној политици. Експерти за медије и маркетинг напомињу, да је већ дуже време приметан нови стил рада на релацији Министарство одбране-Медији, где се јасно види драматична промена у односу на претходне године.

Нови приступ у односу са медијима

Фундаментално нове методе сарадање са медијима, које су имплементиране у Министарству одбране Руске Федерације, обезбедиле су стабилан проток конкретних информација, које су до сада биле врло ограничене. Сви они који имају амбицију да прате активности руског Министарства одбране и његових кључних елемената, сада то могу да раде на један веома ефикасан и једноставан начин. Практично, са неколико кликова мишем са свог рачунара, корисник из било ког дела света може да дође у посед драгоцених информација, које су у ранијем периоду биле углавном непоуздане, и до којих једноставно није могло да се дође. Пример за то је ангажовање руске армије у Сирији, где се на дневном нивоу одржавају конференције за штампу, у којима се на један веома сликовит и садржајно квалитетан начин, обавештава јавност о комплетним активностима руске армије на овом простору. Овако детаљна пракса обавештавања медија о својим активностима, за сада није позната у светским оквирима.

Ради се о јединственом, па чак и револуционарном приступу комуникације са медијима, који је скренуо пажњу и на стручну јавност осталих држава. Наиме, многобројни новинари којима је специјалност одбрана, као и инострани војни аналитичари, желе и у својим земљама једног дана да виде руски модел у интеракцији са  „четвртом силом“. Основни приступ оваквом саобраћању са медијима, јесте потпуно упознавање јавности са активностима руске армије, без иједне  „мистификације“, која би у старту пресекла сваки покушај генерисање  „роја“ дезинформација, које су данас веома присутне посебно када су у питању електронски медији. Једноставно, ако желите да сазнате кристално чисте информације из прве руке, када је у питању нпр. Сирија, довољно је да одете на сајт Министарства одбране mil.ru где ће вас чекати видео-конференција са детаљним пресеком тамошње ситуације, коју воде највиши руски официри који непосредно руководе самом операцијом. Поред овог сајта, Министарство одбране Руске Федерације поседује и веома посећен канал на платформи Youtube, где се бележи буквално свака активност руске армије која се одвија на дневном нивоу.

Да руска армија нема шта да крије, сведочи и пример информације од пре неколико дана. Наиме, информативна служба компаније  „Иљушин“ јавно је обзнанила вест, да њени инжењери припремају пројекат развоја новог авиона за борбу против подморница ( „убица подморница“), који треба да замени Ил-38. Заиста, овако дубоко откривање својих развојних пројеката остаје незабележено у светским оквирима. И то није све. Готово свака релевантна компанија која се налази у оквиру војно-индустријског комплекса, има посебно оделење које је задужено за комуникацију са медијима.

У ситуацији повећане спољно-политичке напетости, овакве врсте информација се по правилу чувају у тајности. Међутим, нова руска информативна доктрина је у потпуности напустила овај концепт, и решила да целом свету отворено покаже, да Русија нема шта да крије. Овако висок облик „транспарентности“ је обрнуто пропроционалан када су у питању западни војни партнери, који и даље крију планове свог даљег развоја.

О свему експлицитно, без икаквог скривања

Крајем 2017.године, објављени су резултати испитивања у којем су учестовали новинари из различитих делова света. Ово истраживање је имало за циљ да се формира рејтинг-листа најбољих информативних служби које се налазе у разним земаљама света, а које покривају тренутно најважније догађаје високог приоритета. Према том истраживању, прво место је заузео портпарол руског Министарства одбране када су у питању медији, генерал-мајор Игор Конашенков. Истворемено, у позитивном смислу је апострофиран и сам министар одбране Сергеј Шојгу, као и начелник Генералштаба руске армије, генерал-армије Валериј Герасимов. Наиме, сву тројицу одликује изузетан професионализам, и посебно наглашен степен флексибилности и разумевања за сваког новинара. За разлику од ове тројице,  анкетирани новинари су имали далеко лошије мишљење о Сватиславу Цеголку, који на пример обавља дужности прес-секретара тренутног председника Украјине Петра Порошенка, портпаролу америчке Ратне морнарице Џону Кирбију, али и најновијем шефу информативне службе Пентагона Џефу Дејфису. Наиме, сви они су далеко остали иза својих руских колега.

Ваља приметити и то да је информативна политика министарстава одбране чије земље се налазе и Европској Унији и САД, далеко од било каквог облика „транспарентности“. Доказ за ову тврдњу је често незадовољство њихових медијских кућа услед очигледне цензуре која тамо влада, али и веома непрофесионалних изјава које немају реално упориште у здравој логици, и које генерално изазивају гнев, али и подсмех у јавности.

Најфрапантнији пример овакве праксе, десио се у јануару месецу 2017.године. Наиме, тих хладних јануарских дана информативна служба Министарства одбране Велике Британије, упирала се из „петних “ да сакрије неуспели покушај лансирања интерконтиненталне балистичке ракете Trident II D5 из стратегијске нуклеарне подморнице класе HMS Vanguard. Инцидент се десио средином 2016.године у близини обала САД, тачније Флориде. Министарство одбране Велике Британије издало је штуро саопштење о успешноj реализацији ове вежбе, без даљих информација шта је био њен основни циљ. Међутим, тамошњим медијима је то било сумњиво, па су почели мало да истражују цео овај догађај. Није прошло много времена, а на површину је избио скандал где се испоставило да је информативна служба министарства „масно слагала“ јавност, када је издала саопштење о успешности вежбе. Наиме, пошто је фамозна ракета лансирана, она је одједном променила свој курс, и уместо ка океанском пространству кренула пут обала Флориде! Не треба ни помислити каква би се катастрофа десила да је подморница којим случајем лансирала ракету опремљену бојевом главом. „Ако је вежба била успешна, да ли то значи да ми у будућности планирамо да извршимо нуклеарни напад на САД?“, само је један од коментара бројних читаоца на британским интернет форумима.

А шта ми имамо са друге стране. Ми имамо информативну службу руског Министарства одбране, које даје свакодневне извештаје из Сирије, који су уз то и веома објективни. Нема глорификације нити једне стране у сукобу. Спомињу се равноправно, како успеси, тако и евентуални неуспеси. При томе се не описује само оно што се догодило, него се ситуација анализира, а из тог обиља података (бројност непријатеља, његово основно наоружање, тактика) могу се чак и формирати и краткорочне прогнозе које имају висок ниво поузданости. Поред анализе ратних борбених операција, на овим брифинзима се може много тога чути и о хуманитарним аспектима операције, где припадници руског контигента ризикују своје животе да би помогли локалном цивилном становништву. Камере су стално на терену, свакодневно се ажурирају мапе, дијаграми. Када то све слуша обичан човек, он заиста има утисак као да је у Сирији, као да је интегрални део целог тог система.

За плес је потребно двоје

И док је обраћање председника Путина посланицима Федералног парламента на Западу протумачено као једна врста изазова, па чак и претње, у самоj Русији је то наишло на апсолутну подршку. Више од 54 милиона грађана је и наредних шест година своју судбину поверило Владимиру Владимировичу Путину, који из сваког изборног циклуса излази све јачи и јачи. Његова спољна и унутрашња политика не изазива никакво незадовољство међу Русима. Довољно је само погледати изборне резултате председничких кандидата, који су током своје предизборне кампање кандидовали тзв. реторику „скидања гаћа“, уз нескривену опчињеност западом и његовим неолибералним вредностима. Они су „као метлом почишћени“ са руске политичке сцене, на последњим председничким изборима из марта 2018.године.

Просечан руски гласач је данас веома информисан, и то како на локалном, тако и на глобалном плану. Захваљујући томе, он данас врло лако може да разлучи шта је то добро, а шта лоше за њега и његову породицу, као и за његову велику отаџбину. Тешко га је више изманипулисати. Нераскидиво је повезан са тлом на којем живи, са непрегледним небом које га окружује, и са духом својих славних предака који су уз помоћ чврсте вере створили највећу земљу на свету.

Укратко, запад ће ускоро морати да прихвати једну врло просту чињеницу. Да наша планета није њихова „прћија“, где само они имају екслузивно право, да је преуређују и обликују по својим стандардима. Уважавање геостратешких интереса највеће земље на свету се намеће као једини излаз из тренутног „ћорсокака“ који је створио сам Запад, својим неодговорним поступцима. Да би људска цивилизација могла и даље да егзистира, очигледно је да је за тај плес потребно двоје.

Слободан Ђукић,
Russia beyond