„Берлински зид“ на Арарату
Истанбул, Јереван, 17. јула – Јереван је – у јеку полемика да ли је, или није, над Јерменима у Турској извршен геноцид – мимо очекивања, упутио изазов Анкари: „Ми смо спремни да успоставимо односе без било каквих условљавања, и то колико већ сутра. Питање геноцида је дубоко укорењено у свести наших људи. То је и морално питање од кога не можемо одустати. Али то није препрека да имамо боље односе, нити предуслов за нормализацију наших односа“, поручио је Анкари шеф јерменске дипломатије Вартан Осканијан.
Турско-јерменска граница се претворила у „берлински зид“, један од последњих у свету. Њу могу само да прелете птице и путнички авиони, али само четири пута недељно на линији Јереван–Истанбул. Проблеми се могу решити само ако се о њима разговара. „Тако то раде цивилизоване земље“, три пута су у последњих 15 дана поручили Анкари водећи јерменски функционери.
То, наравно, не значи да се Јереван одрекао „своје истине“ о девет деценија старом, и још актуелном, спору: Јермени истрајно тврде да је над њиховим потомцима, у време распада отоманске империје, страдало милион и по припадника тог народа који су тада живели на анадолским просторима. Сада су Јермени у Турској мањина од 60.000 душа.
Турска има своју истину, али сасвим друкчију. Било је то време друштвених ломова у којима су страдали и Грци, и Јермени, и Турци. У међуетничким сукобима, које су пратили глад и разне болештине, можда је – признају у Анкари – „страдало неколико стотина хиљада Јермена“. Али то није био смишљено изведен злочин над тим народом.
Анкара је херметички затворила своје границе према Јерменији 1993. године због окупације Нагорно Карабаха, провинције у Азербејџану у којој је претежно живе Јермени. Тај потез је Јерменију довео у изузетно тешку ситуацију. Њени становници већ годинама живе у душегупци. Граница је блокирана и према Азербејџану. Прозор у свет води заобилазно, преко Грузије, пошто је државну међу према Ирану блокирала природа – тешко проходним планинама. То кошта. Земља годишње губи трећину националног производа, многи Јермени живе испод границе сиромаштва.
Турска се оглушила, како се сазнаје, о најновији изазов Јеревана. Она и даље инсистира да Јерменија прво треба да са Азербејџаном реши спор око Карабаха, да повуче своје војнике из те провинције. Што се тиче „случаја геноцид“, она предлаже да се формира заједничка комисија у коју би ушли историчари из Турске, Јерменије и других земаља, који би на основу докумената утврдили шта се стварно збило давне 1915. године и касније.
Јереван је досад тај предлог одбацивао, пошто за њега двојбе нема: „То је био систематски злочин“. Међународне околности му донекле дају за право: многе земље – Француска, Русија Грчка, Канада као и Европски парламент – тај злочин су већ оквалификовали као геноцид. Чак је и у америчком Конгресу покренута иницијатива да се о томе усвоји посебна резолуција, што је у Анкари изазвало пометњу.
У Јеревану су сада спремни да устукну, истина само за полукорак: прихватили су да размотре иницијативу о стварању заједничке комисије, под условом да Анкара прво уклони рампе са границе.
Најновији јерменски изазов је пао у незгодном тренутку за турске политичаре, пошто се овог месеца одржавају парламентарни, а после тога и председнички избори. Тешко је и било очекивати да званичници у Анкари сада направе заокрет у политици према Јерменији, пошто би то многи гласачи доживели као издају браће у Азербејџану. У Јеревану су свесни тога, али гаје наду да ће после избора можда доћи нека нови људи која ће имати више слуха за уклањање зида са митског Арарата на коме је, према Старом завету, у Нојевом ковчегу спасено грешно човечанство од апокалипсе.
- Извор
- politika.co.yu
Коментара (0) Оставите Ваш коментар Објавите новост
Србски научник, писац, дипломата и политичар Владимир Кршљањин је током свог децембарског говора на МГИМО универзитету Министарства спољних послова Русије на Међународној конференцији \"НАТО: 25 година експанзије\" тврдио да...
Руске снаге су током дана извеле серију удара на инфраструктуру и индустријске објекте противника у неколико региона Украјине. Украјинске формације су, с друге стране, крстарећим ракетама Storm Shadow напале...
Исхрана на радном месту је један од кључних фактора који утичу на продуктивност, здравље и опште задовољство запослених. Квалитетни оброци не само да пружају енергију неопходну за рад, већ...
Председник Александар Вучић изјавио је да му је потврђена вест да за неколико дана САД уводе комплетне санкције против Нафтне индустрије Србије (НИС) због руског власништва. Кад је нека...
Остале новости из рубрике »