Скрипаљ без хистерија: Ко има корист од тога

24.03.2018. год.

Већ трећу недељу заредом трају сукоби између руских и британских медија, дипломата и политичара подстакнути покушајем тровања бившег пуковника ГРУ-а, британског обавештајца и његове кћерке у локалној пицерији у граду Солсбери.

Без одговарајуће истраге инцидента, министар иностраних послова Борис Џонсон је већ дао изјаве медијима о могућем руском трагу. А онда је премијерка Тереза Меј поставила ултиматум Москви, да призна кривицу за то дело. Али када су руске власти учтиво наговестиле Британцима да морају прво да утврде шта се десило а потом да обрате Русији за помоћ, Тереза Меј је одмах наредила протеривање 23 руских дипломата, који су се наводно бавили обавештајим активностима у Британији и прогласила замрзавање свих политичких и дипломатских контаката на највишем нивоу.

Наше дипломате су већ код куће, а Британци — у оквиру реципрочног одговора — пакују своје ствари.

Овај инцидент се добро уклапа у руско-британске односе последњих деценија, када су у Британији, један за другим, из непознатих разлога умирали одбегли руски бизнисмени и бивши агенти руских тајних служби. У готово свим случајевима, без јасне доказне базе, британске власти су оптуживале Русију и Путина лично за оно што се дешавало. Тако да тренутне акције британских власти одзвањају ехом саосећајности како у британској јавности, тако и код савезника са обе стране Атлантика, јер је напорима западних медија уз Русију и њено руководство фиксирана слика злочинаца од којих се свашта може очекивати, не само у Русији него и у другим земљама.

Пошто немам неопходне чињенице да донесем недвосмислене закључке о томе ко је и у коју сврху покушао да отрује оца и кћерку Скрипаљ , имам ту слободу да сам направим своју верзију онога што се десило, као што су то учиниле британске власти.

Међутим, за разлику од британских власти, који су одбиле чак и да дају мотив злочина, покушаћу да одговорим на питање ко би могао бити заинтересован за ово.

Мени се чини да је идеја о умешаности руских служби просто невероватна.

Као прво Скрипаљ није «пребегао» и погрешно је то тако представљати. Њега су руске власти размениле за своје обавештајце ухапшене у САД.

Друго, он није представљао претњу и није знао ништа више од онога што је он већ дао Британцима пре хапшења. У супротном, не би био пуштен, већ би био замењен другим.

Треће, пошто је био у Енглеској, он се наравно налазио под надзором британских специјалних служби. А да је Скрипаљ био укључени у било какве активности опасне за Русију, због које би се руске специјалне службе решиле да га ликвидирају, британске специјалне службе би одмах најавиле (барем у кратким цртама) мотив руске стране како би дали својој верзији догађаја бар некакву вероватноћу.

Четврто, ни Путин, а ни руске специјалне службе нису заинтересовани за тровање старог двоструког агента у пензији и његове ћерке, и тако изазову дубоку кризу у односима између Москве и Лондона (или, шире, Москва-Запад, јер су САД и други савезници НАТО-а већ подржали неосноване оптужбе против Русије). И све то уочи председничких избора у Русији и неколико месеци пре Светског првенства.

Пето, западни медији су више пута рекли да без Путиновог наређења, у Русији чак ни мушице не лете. То значи да је морао лично да изда налог за елиминацију Скрипаља. О Путину могу да кажем било шта, али једна ствар је јасна: председник Русије је веома рационалан и прагматичан човек и увек добро прорачуна последице својих поступака. Истовремено се руски лидер веома разликује од свог америчког колеге, за кога, према Мичелу Волфу, сви запослени у Белој кући и чланови његове администрације користе благу реч «неуравнотежен». Пре неколико дана је изгубио посао, чак и човек као што је Рек Тилерсон због тога што, како неки наговештавају, није задржао за себе своје мишљење о менталним способностима шефа.

Стога се поставља питање: ко има корист од тровања и врло могуће смрт Скрипаља? Нисам заговорник теорија завере, али могу направити своју верзију онога што се дешава на основу ширег и дубљег контекста онога што се догодило.

Изоставићу из своје теорије претпоставку, која је прилично популарна у домаћим медијима, да су британске специјалне службе то учиниле како би одвукле пажњу енглеског друштва са негативних последица Брегзита, и скандала који је избио у једном од градова Енглеске у коме је организована криминална мрежа врбовала стотине деце и увукла их у секс-индустрију.

Вероватнија је друга верзија.

На Западу, а посебно у Британији и САД, води се хистерична кампања демонизације Русије и Путина. У овим земљама је промена «режима» у Русији, а посебно председника, главни курс. Пошто немају могућност да ефикасно интервенишу у унутрашњу политику Русије преко својих агената у земљи, јер је већина њих или почишћена или се налази под чврстим надзором руских служби, англо-америчке специјалне службе одлучиле су да спроведу операцију дискредитације Русије и Путина и баце сенку на руске изборе и легитимитет предстојећег председништва. Енглеска није случајно изабрана: тамо је терен припремљен унапред, а обезбеђен је и одјек у свету.

Некада су у почетним годинама совјетске власти говорили о «револуционарној правди» и тврдили: законито је и праведно оно што је у интересу радничке класе. Овај принцип већ дуго функционише код наших партнера на Западу.

Пре неколико недеља, у емисији Лоре Ингрем на Фокс Њузу, бивши директор ЦИА Џејмс Вулси је, на питање да ли се америчке службе мешају у изборе у другим земљама искрено одговорио — «да». И навео бројне случајеве. Уз констатацију да се америчке специјалне службе мешају у изборе само из добрих намера и са племенитим циљевима.

Па, зар није «племенита» још већа демонизација како Русије тако и Путина?

Андраник Мигранян, РИА

Превод: ЊузФронт